ZAVIČAJNI MUZEJ RUMA

Izložba dela Nikolaja Petroviča Krasnova

Aleksandra Ćirić Bošković, Uroš Nikolić i Marijana Mladenović

„Arhitekta cara Nikolaja II“ je naziv izložbe koja je u okviru Rumskog kulturnog leta, otvorena 14. jula i posvećena je akvarelima umetnika Nikolaja Petroviča Krasnova. Izložbu su organizovali Zavičajni muzej Ruma i Društvo sunarodnika i prijatelja Rusije, uz podršku ambasade Ruske federacije u Beogradu.
Nikolaj Petrovič Krasnov bio je arhitekta ruskog cara Nikolaja II, a jedno od njegovih najpoznatijih dela u Rusiji je veličanstveni Livadijski dvorac u Jalti, letnjikovac carske porodice, koji je izgrađen 1911. godine. Krasnov je po izbijanju revolucije došao u Beograd, gde je ostavio dubok trag na arhitektonski identitet našeg glavnog grada u kojem je i preminuo.
Ovom izložbom se obeležava i 160 godina od rođenja ovog istaknutog umetnika. Na njoj su izložene 52 digitalne kopije akvarela koji su nastali u dva značajna perioda umetnikovog života: boravak na Jalti od 1887. do 1919. godine i vreme po odlasku iz Rusije koje je proveo prvo na Malti od 1919. do 1922. godine.
– Akvareli otkrivaju dubinu umetničkog senzibiliteta čoveka, kojeg uglavnom znamo po monumentalnim građevinama. Njegova arhitektura dobija novu dimenziju kada shvatimo da je njegova ruka istovremeno bila ruka slikara. Umetnost u njegovom radu nije bila samo sredstvo, već suština, rekao je na otvaranju izložbe Uroš Nikolić, direktor Zavičajnog muzeja Ruma.

Marijana Mladenović, predsednica Društva sunarodnika i prijatelja Rusije „Rusija“ istakla je da je ova izložba zajednički projekat ministarstava kulture Srbije i Rusije i prvi put bila je prikazana u Skupštini Republike Srbije.
– Reč je o izložbi akvarela, to je bila tehnika koju je on voleo i negovao dok je boravio na Malti i na Kritu. On je bio arhitekta, ali odvojeno od toga jako je voleo akvarel, a tu tehniku je upravo usavršio na Malti, rekla je Marijana Mladenović.

Deo izloženih radova

Izložbu je zvanično otvorila Aleksandra Ćirić Bošković, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, koja je podsetila delom i na diplomatske odnose dve zemlje, koji traju 187 godina. Ćirić Bošković je govorila i o životnom putu arhitekte Krasnova
koji je kao izvanredno talentovan arhitekta, urbanista, enterijerista i primenjeni umetnik, izgradio i rekonstruisao više od 60 reprezentativnih objekata za rusko plemstvo i kulturnu elitu. Posle oktobarske revolucije emigrirao je na Maltu, a zatim na poziv Uprave Saveza ruskih inženjera i tehničara dolazi u Beograd.
– Nikolaj Petrovič Krasnov je svojim visoko cenjenim, neumornim radom i izuzetnim angažovanjem između 1922. do 1939. godine potpuno izmenio izgled našeg glavnog grada, kao i mnogih gradova u unutrašnjosti. Radio je na projektovanju, adaptaciji i ukrašavanju najznačajnijih državnih zdanja, crkava, spomen obeležja, Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, Spomen kosturnice na ostrvu Vidu. Ipak najznačajnije objekte podigao je u srpskoj prestonici, zgradu Vlade Srbije, zgradu Ministarstva inostranih poslova, Arhiv Srbije, koji svojom arhitekturom predstavljaju najreprezentativniji građevinski fond nastao u periodu između dva svetska rata, istakla je Aleksandra Ćirić Bošković.
Zainteresovani ovu lepu i zanimljivu izložbu Rusa Nikolaja Krasnova, koji je dosta oblikovao i izgled našeg glavnog grada, mogu pogledati do trećeg avgusta.

S. Džakula