TEMA BROJA: ORALNO ZDRAVLjE

Dobre navike se stiču od detinjstva

Od prvog zubića do totalne proteze, zdravlje usta i zuba prati nas tokom celog života. Ono što se nauči u prvim godinama života, često postaje osnova za kasnije navike. Savremeni pristup prevenciji, dostupnost stručnjaka i iskustva različitih generacija pokazuju da se dobrim navikama može sprečiti mnogo više od karijesa, mogu se očuvati samopouzdanje, kvalitet života i opšta dobrobit. Upravo to poručuju i lekari, i pacijenti koji su lekcije naučili tek kad je bilo kasno.

S ljubavlju i pažnjom prema najmlađima

Pravilna oralna higijena od najranijeg uzrasta ne samo da doprinosi zdravlju usta, već ima dugoročan uticaj na opšte stanje organizma. Zdravi zubi omogućavaju deci da normalno rastu, pravilno jedu i govore, a navike stečene u detinjstvu, ostaju sa njima do kraja života, saznali smo u Ambulanti dečije i preventivne stomatologije u sremskomitrovačkom Domu zdravlja.
– Loša higijena može da izazove ozbiljne posledice. Kada deca ne peru redovno zube, nakupljaju se loši produkti bakterija i dentalni plak. Mladi dentalni plak štiti zube i stalno se obnavlja, nakon pranja zuba. Ako se zubi ne peru redovno, on postaje štetan i može dovesti do karijesa i gingivitisa (bolesti desni). To sve izaziva bol kod dece pa izbegavaju da jedu, piju i samim tim slabije napreduju. Oštećenje zuba može toliko uznapredovati da jedino rešenje predstavlja vađenje zuba, što svakako detetu nije prijatno, navela je stomatolog u Ambulanti dečije i preventivne stomatologije dr Aleksandra Stanković.
Kako je još dodala, prisustvo zuba u ustima stimuliše rast i razvoj vilice, a ukoliko mlečni zub prerano bude izvađen, vilica se neće dovoljno razviti, to za posledicu ima nedostatak mesta za stalni zub. Gotovo je izvesno nošenje ortodonskog aparata. Gubitak zuba u prednjoj, vidljivoj regiji, može dovesti do nelagodnosti deteta, povlačenja u sebe ili smanjenja komunikacije s vršnjacima. Ništa manje važno nije ni prisustvo mlečnih, prednjih zubića za pravilno formiranje glasova, a da bi jasno i razgovetno formirali govor, moraju imati sve zube. Zubi su važni i za funkciju žvakanja, jer u ustima počinje priprema hrane, mehanička i hemijska, te žvakanje doprinosi zdravom varenju.
Prva poseta stomatologu je uvek aktuelno pitanje kod roditelja. Ono bi trebalo da bude već u prvog godini detetovog života.
– Tada se po pravilu ne rade nikakvi zahvati, već je to prilika za informativni razgovor stomatologa i roditelja. Cilj je pružiti savete o održavanju oralne higijene, pravilnoj ishrani, eventualno otkloniti loše navike, kaže dr Stanković.
U službi se dve decenije organizuju pregledi odojčadi, a nakon te prve godine, deca su i dalje pod stalnim stomatološkim nadzorom i uredno dobijaju pozive za redovne stomatološke preglede u drugoj, trećoj, četvrtoj godini života. Petogodišnjaci imaju grupne posete sa vrtićem, a deca pred upis u školu, u okviru obaveznog sistematskog pregleda, imaju i stomatološki pregled. Tada se pojavljuju stalni zubi, šestice i prilikom posete se radi već svima poznato „zalivanje fisura“. Ta mera se primenjuje više decenija i daje odlične rezultate.
Zanimalo nas je i zašto je važna redovna poseta stomatologu.
– Stomatolog je taj koji može uočiti sam početak promena koje vode karijesu i gingivitisu. Tako mala „bela mrlja“ neće biti uočljiva roditelju, a stomatologu je važna. To je jedini momenat kada se karijes leči bez „bušilice“, već četkicom za zube i preparatima fluora, što je deci daleko prijatnije, navodi stomatolog.
Kako današnja hrana jeste suviše prerađena, izostaje energično žvakanje, što ima za posledicu slabo razvijenu vilicu. Tako stalni zubi nemaju dovoljno prostora po nicanju, te su nagnuti, zarotirani… To iziskuje višegodišnji angažman doktora koji deci pravi proteze, ali i same dece i roditelja.
I sam čin pranja zuba je vrlo bitan, ali i jednostavan. Pravilna tehnika je vrlo česta tema između roditelja, dece i stomatologa. Ono na šta stomatolozi ukazuju jeste da zub ima pet površina i da je jednako važno sa savake ukloniti dentalni plak u kom se, nakon više sati od jutarnjeg pranja i jutro nakon sna, nalazi puno štetnih komponenti koje su stvorile bakterije. Bitno je oprati grizne i unutrašnje površine zuba, za šta je deci potrebna asistencija roditelja, čak i do dvanaeste godine. Da bi bile očišćene i nepristupačne površine postoje pomoćna sredstva za održavanje higijene: tuš za zube, međuzubne četkice, naspram svakog uzrasta.
– Ne treba zaboraviti da deca pre sveta imitiraju svoje roditelje, starijeg brata ili sestru, kako peru zube, naglasila je dr Stanković.
Prva asocijacija kada se raspravlja o karijesu jesu slatkiši. Svakako da ne spadaju u hranu koja godi zubima. Naročito industrijski slatkiši koji spadaju u takozvanu lepljivu hranu. Šećer je omiljeno gorivo bakterija koje žive u ustima.
– Koliko god bili čvrsti, prekriveni zubnom gleđu, jednom od najčvršćih materija, zubi moraju imati „pauzu“ od hrane. Od karijesa najčešće oboljevaju deca koja po čitav dan piju sokiće, jedu grickalice, ali i deca koja su prečesto dojena, predugo nakon što su im nikli zubi. Tajna je u meri i frekvenciji unošenja. Najbitnije je uobročiti dete, da ima tri glavna obroka i dve užine i preporuka je da se slatkiši jedu nakon glavnog broka. Voda je glavni napitak, a za tinejdžere je naročito bitno zabraniti energetska pića, a gazirana strogo ograničiti. Roditelji treba da vode računa da hrana bude što manje termički i mehanički obrađena. Što su namirnice sirovije, vlaknastije, žilavije, to bolje utiču na jačanje mišića i razvoj vilica. Ako dete stalno jede razmekšanu hranu, ono ne žvaće dovoljno već samo guta, objašnjava dr Aleksandra.
Među najpoznatijim strahovima je svakako onaj od stomatologa. Međutim, nema potrebe zatim. Osnovni zadatak roditelja je da pomogne stomatologu da pridobije poverenje deteta. To se postiže ličnim primerom, ako normalno i sami roditelji odlaze na intervencije, dovode decu kod stomatologa, kad sami treba da budu pacijenti. Stomatolog detetu trebalo bi da predoči samu intervenciju, da govori istinu, da hrabri dete tokom rada, da ga pohvali… Deca ne vole iznenađenja, naročito neprijatna, saznajemo u stomatološkoj službi.
Čitav stomatološki tim u Sremskoj Mitrovici, koji brine o deci i mladima, zna da reaguje u najrazličitijim situacijama.
Stomatološka služba niz godina radi na prevenciji. U ovom momentu na odeljenju radi pet specijalista dečije i preventivne stomatologije, dok su dva lekara na specijalizaciji. Briga o zdravlju dece i omladine vodi se i u terenskim ambulantama, gde opšti stomatolozi po unapred određenom preventivnom planu sprovode preventivne mere. Posebno važno je istaći i postojanje Škole roditeljstva u koju je aktivno uključen i stomatolog specijalista dečije i preventivne stomatologije. Vrlo je bitna briga o zdravlju usta i zuba, nako trudnice tako i još nerođenog deteta.
Sve zdrave zube ima 20 odsto dece predškolskog uzrasta, dok 80 odsto dece ima karijes ili njegovu komplikaciju. Svako peto dete u predškolskom uzrastu ima uočljivu karioznu leziju na tek izniklom stalnom molaru. Samo polovina dece predškolskog uzrasta oralnu higijenu održava dvaput dnevno. Dve trećine dece predškolskog uzrasta svakodnevno konzumira slatkiše, a sve zdrave zube ima 36 odsto dece uzrasta do 12 godina, dok se dentalni plak uočava na 63 odsto pregledane dece. Samo 22 odsto dece uzrasta do 15 godina ima sve zdrave zube.
Jovan Zagorac iz Inđije, otac devetogodišnjeg dečaka, ističe da je prvi put njegov sin posetio stomatologa sa četiri godine.
– Tada smo prvi put otišli kod zubara kako bismo dobili neophodne savete o higijeni zuba, iako je korišćenje četkice i paste za zube postalo deo lične higijene mnogo ranije. Smatram da deca treba na vreme da nauče o važnosti i korisnosti pravilne oralne higijene i da to može doprineti razvijanju dobrih navika oralnog zdravlja tokom celog njihovog života, kaže Jovan Zagorac.
Otac devetogodišnjeg dečaka ističe i da je prva poseta zubaru bila relativno stresno iskustvo, ali da je svaka sledeća bila prijatna, jer je dete steklo poverenje u dečijeg stomatologa kojeg i danas redovno posećuju.

Iskustva najstarijih, kao najbolji savet

Sa godinama, kod mnogih ljudi javljaju se zdravstveni problemi, a gotovo svako ima manje ili više tegoba vezanih za zdravlje zuba. Pojavljuje se paradentoza, ispadanje zuba, karijes što sve dovodi do toga da mnogi moraju da koriste parcijalne ili čak kompletne zubne proteze. Delom je to i rezultat ne previše ozbiljnog shvatanja koliko su higijena zuba i redovni odlasci kod zubara neophodni u ranijim periodima života.
To sve potvrđuju i reči naših sagovornika, Rumljana starijih od 70 godina.
Radmila Paroški ima 72 godine i u momentu dok govori za naše novine ima samo jedan svoj zub, preostala četiri je skoro izvadila, a i ovaj poslednji se uskoro vadi, kako bi Radmila do kraja septembra imala totalnu protezu.
Do skoro je imala parcijalnu protezu koja je služila 17 godina, ali je, zbog problema sa desnima i postojećim svojim zubima, morala da ih vadi i da za dva meseca, kada se desni saniraju, dobije i novu kompletnu protezu.
– I prethodnu i ovu radim u rumskom Domu zdravlja, tu su mi cene najpovoljnije. Čujem da se kod privatnih zubara cene kreću od 500 do 600 evra, ja tih novaca nemam, moja penzija je nepunih 18.000 dinara. Bila sam i dobrovoljni davalac krvi, dala sam 47 puta krv, tako da tu prvu, parcijalnu protezu nisam platila, kaže nam Radmila.
Ona je vađenje zuba platila 1.200 dinara po zubu, što je duplo jeftinije nego kod privatnih zubara.
– Veoma sam zadovoljna mojom zubarkom, dr Smiljanom Dakić, i nadam se da ću do kraja septembra imati novu protezu. Ja sam zube najviše izgubila u trudnoći, tada mi je ostalo samo 12 mojih zuba, ističe Radmila Paroški.

Sugrađanka Nada Mijatović ima 73 godine, ali i dosta problema sa zdravljem.
– Morala sam zato da imam baš tanke proteze i radila sam ih privatno. Pazim na proteze, redovno ih perem, po savetu zubara nekad uzmem i tečnost za sudove i dobro operem proteze četkicom, da se skine masnoća od hrane sa njih, kažu da je to bolje nego pasta za zube. Imam još svojih pet zuba, njih pazim i održavam, volim da imam i neki svoj zub, rekla nam je Nada.
Penzioner Milan Lončar ima 80 godina i kompletne proteze, s obzirom na to da nema nijedan svoj zub.
– Nisam ranije baš puno brinuo o zubima, a bojao sam se i kod zubara da idem, tako su se zubi počeli kvariti, a pojavila mi se i paradentoza i oslabile desni pa su zubi počeli ispadati. Kao dete i mlad živeo sam na selu, nije se tada tako vodilo računa o zubima, mada ima i ljudi koji imaju prirodno jake i zdrave zube. Ja sam kao mali gledao jednu baku kako sa drvenim ugljem pere zube, priča nam Milan.
On je totalnu protezu prošle godine stavio kod privatnog zubara.
– Ja sam platio 33.000 dinara, sada čujem da je već preko 50.000 dinara.
Moj savet mladima je da od malih nogu vode računa o higijeni usta i zuba i da redovno idu kod zubara i da ga se ne boje, poručuje Milan Lončar.
Do novog osmeha za nekoliko meseci stigao je i šezdesetogodišnji Miro Topolski iz Stare Pazove. Početkom godine je otišao u Dom zdravlja „Dr Jovan Jovanović Zmaj“, kako bi zakazao termin za uzimanje otiska za protezu. Najpre mu je uzet otisak za prvu, a nakon mesec dana i za drugu protezu.
– Obradovao sam se kada su me pozvali na probu prve proteze, već posle dve nedelje, a ubrzo i druge. Išao sam u međuvremenu na probu, a polovinom maja sam je proteze dobio za stalno. Za jednu totalnu i jednu parcijalnu protezu platio sam 23.000 dinara, rekao je Miro Topolski.

Dostupnost stomatologa raznolika od mesta do mesta

U iriškoj opštini, kako saznajemo od direktora Doma zdravlja dr Nebojše Acina, u stalnom radnom odnosu imaju dva stomatologa.
Jedan radi u glavnom objektu Doma zdravlja u Irigu, a drugi u ambulanti u Vrdniku. Zato stanovnici iz ostalih mesta te opštine za stomatološke usluge mogu da biraju da li će da idu u Irig ili Vrdnik, zavisno od toga gde im je bliže.
– Iz našeg iskustva ova dva stomatologa su dovoljna za potrebe pacijenata, kaže dr Acin.
U rumskom Domu zdravlja radi ukupno devet stomatologa. Pored svakodnevnog rada tokom radne nedelje u Rumi, stomatolog je na usluzi eventualnim pacijentima svakog radnog dana i u Putincima.
– Osim toga, stomatolog je na raspolaganju pacijentima tri puta nedeljno u ambulanti u Klenku, kao i dva puta nedeljno u Platičevu. Ovih devet stomatologa je dovoljno za potrebe naših korisnika, kaže direktorka Doma zdravlja Ruma dr Jelena Stojanac Mračević, koja je i sama stomatolog.

EMN