PROLEĆNE ALERGIJE I KAKO SE NOSITI SA NjIMA

Alergije spadaju u epidemiju 21. veka

Alergije se javljaju najčešće u proleće

Buđenje proleća i toplo vreme sve većem broju stanovništva donosi probleme sa različitim vrstama alergija. Alergijske bolesti su danas među najčešćim zdravstvenim problemima. Istraživanja pokazuju da oko 25 odsto ukupne svetske populacije boluje od neke vrste alergije. Svake godine se beleži porast broja obolelih za pet do deset odsto, naročito u razvijenim zemljama i gradskim sredinama, kao posledica zagađenja životne sredine i povećanja unosa industrijskih namirnica sa visokim sadržajem aditiva i konzervanasa. Ovakvi podaci svrstavaju alergije u epidemiju 21. veka.
Alergija se može pojaviti u bilo kom uzrastu i isključivo je odraz stanja imuniteta pojedinca i naslednih faktora (genetske predispozicije). Alergija predstavlja prekomernu reakciju našeg organizma na supstancu iz našeg okruženja koja je inače neškodljiva. Takve supstance postaju alergen za naš organizam. Alergeni koji dolaze u kontakt sa našom kožom i sluzokožom dovode do pokretanja čitavog mehanizma reakcija odbrane organizma koji rezultira zapaljenskim procesom, pojašnjavaju dermatolozi.
Na osnovu načina na koji organizam dolazi u kontakt sa alergenom vrši se podela na inhalacione (vazdušne), nutritivne (hrana) i kontaktne alergene (hemijski proizvodi, kozmetički preparati, metali).

Saveti lekara

Najbolji lek za prolećne alergije je izbegavanje alergena koliko god je to moguće. Postoje i mnoge alternativne metode za ublažavanje alergija, a klasična medicina nudi određene lekove koji ublažavaju simptome. Slažemo se da je nemoguće potpuno izbeći alergene, kojih ima svuda u prolećnom periodu, ali postoje načini na koje možete umanjiti svoju izloženost i sprečiti alergiju.
Smanjite ili potpuno izbegavajte boravak u prirodi, posebno u periodu kada cvetaju biljke. Ukoliko boravite u prirodi, koristite masku, a nakon povratka kući skinite sa sebe odeću koju ste nosili, odmah je stavite na pranje i istuširajte se. Ovako sprečavate raznošenje alergena po prostorijama u kojima boravite. Nemojte sušiti veš na otvorenom. Držite prozore zatvorene, a provetravajte u večernjim satima, jer tada polena ima najmanje. Usisavajte više puta nedeljno i redovno brišite prašinu.
Koristite klima-uređaj sa specijalnim filterima HEPA, koji sprečavaju ulazak polena. Bitno je da filtere čistite redovno.
Izbegavajte boravak u zadimljenim prostorijama, jer vam duvanski dim dodatno može pogoršati stanje. Ako pušite, prestanite s tom lošom navikom.
Preporučuje se i da odeću koja je nošena napolju odmah odložimo na pranje, ali i da kupanjem uklonimo polen sa kože i kose. Ne preporučuje se sušenje veša na otvorenom, kao i da se u kolima ne otvaraju prozori tokom vožnje. Još jedna od preventivnih mera je i ispiranje nosnih kanala fiziološkim rastvorom
Da bi se sprečile ili umanjile alergijske reakcije preporučuje se i povećan unos kalcijuma, magnezijuma i cinka.

U najčešće alergijske bolesti spadaju alergijska kijavica, alergijska bronhijalna astma, kožni ekcemi, koju su pokrenuti najčešće vazdušnim alergenima. Alergije na polene trava, drveća i korova uzorkuju veoma neprijatne simptome u vidu svraba i suzenja očiju, svraba nosa i nepca, pojačanu nosnu sekreciju, kijavicu, suvi kašalj, koji je nekada praćen zviždanjem u grudima sa osećajem nedostatka vazduha. Navedeni simptomi značajno narušavaju kvalitet života i remete svakodnevne aktivnosti pojedinca.
Vreme pojave alergijskih simptoma može da utiče na tip polena na koji smo alergični. Agencija za zaštitu životne sredine meri koncentraciju polena 25 vrsta alergogenih biljaka u vazduhu određujući kritične koncentracije za određene regije i period polinacije. U sezoni cvetanja prvo se pojavljuju poleni drveća (lešnik, jova, breza, jasen, lipa, četinari)i to u rano proleće (krajem februara do sredine maja). Poleni trava (ježevica, livadarka, pšenica, raž) se pojavljuje u kasno proleće i leto (početkom maja pa sve do sredine jula). Najznačajniju grupu čine poleni korova (ambrozija, crni pelin, bokvica, kiselica) koji su odgovorni za alergijske rinitise i astmu najvećeg broja osetljivih osoba u periodu od avgusta do kraja novembra. Posledica globalnog zagrevanja i klimatskih promena dovodi do toga da biljke sve ranije ulaze u fazu cvetanja, pa se kalendar cvetanja (polinacije) menja.

Kalendar alergija

Lekari savetuje da prilikom planiranja aktivnosti van kuće treba pratiti polenske prognoze, koje postaju sastavni deo vremenske prognoze u sezoni alergija.
Svaka alergija treba da se dijagnostikuje, urade se laboratorijski nalazi i alergološki testovi, i blagovremeno se započne sa terapijom, kako bi se sprečile teže forme bronhijalne astme. U lečenju se koriste antihistaminici, retko kortikosteroidi i jedna oblik imuno terapije, hiposenzibilizacija, koja dovodi do smanjenja ili potpunog gubitka osetljivosti na pojedine alergene davanjem „vakcine“ protiv alergije, uz progresivno slabljenje imunološkog odgovora. Postoje dva načina primene alergen specifične imunoterapije: sublingvalna – unos terapije u vidu kapi ispod jezika i subakutne – unosi se potkožno u vidu injekcije, naglašavaju dermatolozi.
U našoj zemlji otvorena je nova platforma alergološkog savetovališta nacionalnog udruženja Alergija i ja, na veb adresi alergolosko-savetovaliste.com. Ovaj servis za pacijente omogućava savetovanje sa lekarima iz različitih oblasti povezanih alergijama.

ANKETA
Kako podnosite prolećne alergije?

Đorđe Gorčić, Nova Pazova
Tokom proteklih deset dana svakodnevno me muči alergija, praćena kijanjem i zapušenim nosem. Takođe mi suze oči. Koristim antihistaminike, kako bi ublažio simptome. Često me ljudi pitaju da li sam prehlađen.

Zlatko Markovinović, Ruma
Ovo je vreme kada mnogi ljudi imaju problema sa alergijama, to znam iz ličnog iskustva. Kod mene se alergija manifestuje kijanjem i suzenjem očiju. Da bih sebi olakšao ove simptome, redovno uzimam svoju propisanu terapiju.

Nikolina Čule, Ruma

U ovom periodu cvetanja velikog broja biljaka, osećam neke simptome koji upućuju na alergiju, ali zaista u blagom obliku suzenja očiju i kijavice. S obzirom na to da nisu neki jači simptomi, ne uzimam nikakve lekove protiv alergije, ali vodim računa u koje doba dana izlazim.

Oliver Marković, Sremska Mitrovica
Pijem lekove za alergije svakodnevno, kako bih ublažio simptome koji su postali intenzivniji. Stanje sa alergenima je trenutno kritično pa mi terapija pomaže da funkcionišem tokom dali, ali svake godine su mi simptomi sve gori

Milanka Gašpar, Sremska Mitrovica
Kijavica, žarenje u grlu i nosu, suzenje i pečenje očiju. Jednom rečju prolećne alergije podnosim – teško.

Milanka Maricki, Martinci
Podnosim dobro, valjda sada zato što sam ostarila, pa sam „prebobala“.

EMN