PRETNjA ISTORIJI I KULTURNOM NASLEĐU

Lažni arheolozi remete mozaik istorije

Od početka ove godine na području Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici otkriveno je jedno krivično delo neovlašćeno izvođenje arheoloških radova. Prošle godine otkrivena su tri krivična dela, 2023. godine dva, 2022. godine jedno takvo delo, 2021. godine dva, a 2020. godine čak 14 krivičnih dela neovlašćeno izvođenje arheoloških radova

Bogato kulturno – istorijsko nasleđe Sremsku Mitrovicu stavlja u sam vrh arheoloških ispitivanja, već nekoliko decenija unazad. Kao nekadašnja prestonica Rimskog carstva, Mitrovica leži na ostacima drevnih civilizacija i u sebi ima izuzetno blago, koje se neretko nađe na meti onih koji žele da ga otuđe ili nelegalno steknu finansijsku korist.
U okolini samog grada takođe postoji veliki broj arheoloških nalazišta i lokaliteta koji imaju veliki kulturno-istorijski značaj. Među najznačajnijim arheološkim lokalitetima, pored Sirmijuma, tu su Gomolava u Hrtkovcima, Basiana u Donjim Petrovcima… Svako arheološko blago nalazi se u društvenom, odnosno, vlasništvu države. Ono uživa zaštitu, bilo da se nalazi u muzejima, arhivima, zavodima za zaštitu spomenika kulture ili pod otvorenim nebom. Ove druge često obilaze tragači i kopači opremljeni metal-detektorima, te je najveći problem kako ih obezbediti.

Procedura u slučaju otkrivanja nelegalnog iskopavanja
Krivičnim zakonikom je predviđeno da krivično delo neovlašćeno izvođenje arheoloških radova čini svako ko neovlašćeno vrši arheološka ispitivanja i istraživanja, a predviđena kazna je zatvor do tri godine i novčana kazna.
Ako se ovo krivično delo izvrši na arheološkom nalazištu ili drugom nepokretnom kulturnom dobru koje uživa prethodnu zaštitu ili se prilikom izvršenja ovog krivičnog dela devastira dobro koje tu zaštitu uživa ili je prilikom izvođenja ovih radova korišćena oprema ili uređaj za otkrivanje i pronalaženje arheoloških predmeta, predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna.
Ukoliko zateknu osobe koje metal-detektorima pretražuju zemljište, policija odmah obaveštava nadležno tužilaštvo, uz potvrdu oduzima i metal-detektore i eventualno nađene predmete od metala (najčešće novčiće, oružje i oruđe) i šalje na veštačenje i procenu u Zavod za zaštitu spomenika kulture i Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici. Nakon dobijenih rezultata veštačenja, protiv izvršilaca podnose se odgovarajuće krivične prijave, nadležnim tužilaštvima.
Pronađeni novčići od numizmatičke i kolekcionarske vrednosti se prodaju na crnom tržištu, često i preko interneta. Pošto se novčići i predmeti krijumčare van granica Republike Srbije, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova pojačano kontrolišu prelaske državne granice, naročito vozila i prtljag, kako bi se sprečilo iznošenje arheoloških predmeta od kulturnog i istorijskog značaja.

O tome šta može da se dogodi kada lokalitetom upravlja nestručno lice, objasnio nam je direktor Muzeja Srema, riznice naše istorije, Andrija Popović.
– Šteta je višeslojna, da se izrazim arheološki. Lažnih arheologa ima veliki broj, širom sveta. Neki od njih su stekli i svetsku slavu. Neke od njih promovišu i vrlo popularne i velike televizije, iako po struci ne odgovaraju opisu posla arheologa. Najpoznatiji primer je Hajnrih Šliman, o kojem uče čak i deca u srednjoj školi, kao o jednom od poznatih arheologa. On je izjavio „Ja sam pogledao Agamemnona u lice“, a bavio se istraživanjem Trojanskog perioda. Ono što većina ljudi ne zna jeste da se on bavio privatnim biznisom, bio je knjigovođa po struci, ali imao je dovoljno sredstava da finansira istraživanja. To je daleko od onoga za šta se on suštinski predstavljao. Čuven je primer kada je on, navodno otkrio Troju, a zapravo otišao je jedan sloj dublje i upravo taj period koji je istraživao, uništio je svojim radom, a to što je pronašao pripada jednoj ranijoj epohi. To je priča koja sve kaže o lažnim arheolozima, kazao je Popović.
Kada je u pitanju teritorija na kojoj mi živimo, takođe je vrlo popularna za razne, nazovimo ih istraživače. Od početka ove godine, na području Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici otkriveno je jedno krivično delo neovlašćeno izvođenje arheoloških radova. Prošle godine otkrivena su tri krivična dela, 2023. godine dva, 2022. godine jedno, 2021. godine dva, a 2020. godine čak 14 krivičnih dela neovlašćeno izvođenje arheoloških radova, podaci su iz policije.
– Mi iz Muzeja Srema smo upoznati na čemu radi Ministarstvo unutrašnjih poslova, a često smo uključeni i mi, jer se materijal koji bude pronađen prilikom otkrivanja tih krivičnih dela, donosi kod nas na veštačenje ili jednostavno trajno ostaje kod nas. Posledice su, kao što smo rekli, trajno uništavanje nalazišta. Arheologija je višeslojna, dok se prodire do željenog sloja, rimskog recimo, oni unište novovekovni, srednjevekovni sloj i tako dalje. Kada se nestručno obavi istraživanje, zemlja je zauzela drugačije pozicije i više nismo u stanju otkriti šta je iz kojeg perioda. Druga opasnost je isto velika, po naše kulturno nasleđe, a to je da ljudi uzimaju ono što njima ne pripada. Pripada državi i kulturnom korpusu našeg naroda, dodao je Popović.
Pripadnici Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici u okviru svojih redovnih aktivnosti preventivno obilaze zaštićene arheološke lokalitete, u cilju sprečavanja vršenja krivičnih dela neovlašćenog iskopavanja arheoloških nalazišta. Takođe, policija je u prethodnom periodu registrovala pojedine osobe, koje su se lažno predstavljale kao saradnici institucija i osoba ovlašćenih za arheološka iskopavanja. Utvrđeno je čak da su te osobe posedovale falsifikovane potvrde na osnovu kojih mogu nesmetano izvoditi iskopavanja na arheološkim lokalitetima, uz obavezu da pronađene predmete prijave ustanovi koja im je, navodno, izdala potvrdu.

Trgovina istorijom na internetu
Arheološki artefakti mogu se u velikom broju pronaći čak i na prodajnim internet stranicama. Za „vojnike“ arheološke mafije važi tvrdnja da „nije nezakonito ako te niko ne vidi“. Zbog toga postoje i internet forumi, zajednice i grupe zatvorenog tipa, preko kojih „divlji“ arheolozi kontinuirano nude „robu“. Stručnjaci tvrde da to više nisu „obični kopači“, već ozbiljne grupe, koje čak i regrutuju i snabdevaju i obučavaju nove terenske tragače. Među predmetima koji su svima dostupni na internetu putem prodajnih sajtova najčešće mogu da se nađu jeftini predmeti, od novčići i nakit, po cenama od samo dvesta dinara, pa do više hiljada dinara ili nekoliko stotina evra, ali ne više od toga. Skuplji artefakti se ipak prodaju suptilnijim tokovima. Oni koji su svakom dostupni „na klik“ najčešće pripadaju periodu srednjeg veka, ali ima i vizantijskog perioda i rimskog.

Neovlašćena iskopavanja su obavljana i tako što su osumnjičeni vlasnicima njiva u blizini arheoloških lokaliteta nudili uslužnu obradu (preoravanje). Specijalnim plugom se zemljište duboko zaorava, a zatim pretražuje metal-detektorom.
– Širok je spektar toga šta ljudi rade sa pronađenim predmetima. Neki ih drže kao ukras kod kuće, ali i da to preprodaju, čak i prenesu preko granice. Bilo bi dobro da država to uredi na neki način, recimo da ukoliko neko i dođe u posed takvih predmeta, može da dobije neku nagradu ukoliko javi nama ili drugim organima, umesto drugom kolekcionaru, koji bi im platio za to više novca, ali biste rizikovali da budete kažnjeni, daje ideju direktor Muzeja Srema.
Aleksandra Dražić