27. MART – DAN KADA SLAVE POZORIŠTA U CELOM SVETU

Sremci na daskama koje život znače

Ovogodišnju poruku za Svetski dan pozorišta napisala je slavna britanska glumica Džudi Denč (Dame Judi Dench), a Međunarodni teatarski institut prosledio je tekst ustanovama širom sveta.
– Pozorište je izvor zabave i inspiracije, ono ima mogućnost ujedinjavanja brojnih različitih kultura i naroda celoga sveta. Ali pozorište je i više od toga i pruža mogućnosti za obrazovanje i informisanje, istakla je Denč u poruci za 27. mart, Dan pozorišta.
Ona je ukazala da se pozorište dešava širom sveta i da su za to potrebni samo prostor i publika.

Čvrsti temelji rumskog glumišta

U rumskoj opštini pozorišni život odvija se u Kulturnom centru „Brana Crnčević“, koji ove godine obeležava četiri decenije od otvaranja i kontinuiranog rada. Brojne predstave su tokom tih godina odigrane kako u velikoj sali sa 700 mesta, tako i u maloj sali sa oko 300 ili na samoj, velikoj sceni.
Rumska publika tokom godine može da uživa u predstavama najpoznatijih pozorišnih kuća kao što su Narodno pozorište, Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelje 212, Zvezdara teatar, Srpsko narodno pozorište…
Samo u prošloj godini, u okviru pozorišne sezone, gostovale su 24 predstave.
Gradsko pozorište u Rumi osnovano je 1994. godine.
– Gradsko pozorište ima za cilj promovisanje i unapređenje kulture i umetnosti, obrazovanja, zaštite ljudskih i manjinskih prava, humanitarnog rada, mirovnih i građanskih inicijativa, međunarodne saradnje, savremenih scenskih oblika i internet kulture, kao i očuvanja kulturnih i duhovnih vrednosti. Posebno afirmišemo ideje, potrebe i aktivizam mladih putem teatarskih projekata, predstava i kampova, multimedijalnih sadržaja, kaže za naše novine Branko Jovičić, predsednik GPR.
U početku se negovao klasičan pristup pozorišnoj umetnosti, a od 1998. godine, kada je osnovan „Art Trema fest“, napravljen je zaokret i GPR je proširilo polje delovanja na sve oblasti građanskih inicijativa.
U Gradskom pozorištu su svoje prve glumačke uloge odigrali i rumski gimnazijalci, čak i na engleskom jeziku.

Slovački amateri rame uz rame sa profesionalnim pozorjem

Slovačko amatersko pozorište u Staroj Pazovi postoji 122 godine. Radi u okviru Slovačkog kulturno – umetničkog društva „Heroj Janko Čmelik“, a nazvano je po piscu, svešteniku i pokretaču kulturnog života u ovoj sredini Vladimiru Hurbanu Vladimirovu poznatom kao VHV. Te davne 1903. godine, drugog februara odigrana je prva predstava „Tašta u kuću, mir iz kuće“ i ovaj datum se obeležava kao Dan pozorišta u Pazovi. Svake godine se igra ili aktuelna predstava, ili se izlazi sa novom premijerom. Ove godine nova predstava će biti na sceni uoči Svetskog dana pozorišta, a reditelj Aleksander Bako se odlučio za tekst Vladimira Hurbana Vladimirova „Zemlja“, povodom obeležavanja 140 godina od njegovog rođenja.
Uz reditelja Miroslava Benku, početkom devedesetih svojim scenskim pokretom istakao se Zdenko Kožik, kome je nedavno uručeno najviše priznaje u kulturi koje dodeljuju Opština Stara Pazova i Savez amatera Plaketa „Svetlost“ za životno delo.
– Kada bih izbrisao pozorište iz svog života, on bi bio jako siromašan. Ovih 40 godina mi je dalo mnogo iskustva, putovanja, poznanstava, druženja. Pozorište oplemenjuje čoveka, uči ga da bude bolji, da bolje razume sebe i druge, naglašava Kožik.
Pozorište nisu samo glumci i reditelj. Tehnička ekipa i podrška neizostavni su i ništa manje bitan deo svake predstave, a u ovom pozorištu je bilo godina, kada je ekipa brojala i do 15 članova.
– Kada sam došao u pozorište bio sam mlad i sve mi je bilo zanimljivo. Osamdesetih godina smo sve sami pravili, što je bilo potrebno za scenografiju, seća se Martin Turan, šef tehnike, koji živi pozorišnim životom skoro pet decenija.

Teodora Marčeta, od pozorišta do TV ekrana

Teodora Marčeta iz Inđije, pozorišna i televizijska glumica, rođena je 1993. godine i završila je osnovne akademske, a nakon toga i master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Nikite Milivojevića.
Danas može da se pohvali brojnim ulogama, kako u pozorištu, tako i u TV serijama. Neke od njih bile su: Beti u predstavi „Veštice iz Salema“, Rezankina u „Baroni di Makaroni“, Bosiljka u predstavi „Sve za ljubav“, dok je televizijska publika prepoznaje kao Juliju iz serije „Ljubav ispod zlatnog bora“ i Rejčel iz serije „Neki bolji ljudi“. Teodora je dobitnica nagrade za najbolju epizodnu žensku ulogu u predstavi „Lizistrata ili Porazgovarajmo malo o ratu i miru“ na Art Trema Festu 2016. godine. Prve glumačke korake napravila je u Pozorišnoj radionici Kulturnog centra Inđija. Sa 24 godine završila je studije na novosadskoj Akademiji dramskih umetnosti. Njen master rad bila je monodrama „Ana“ po motivima romana „Ana Karenjina“ i prvi put izvedena je pred novosadskom publikom. Teodora je glumu upisala 2012. godine i ima zvanje master glumice. Za vreme koje je provela u Pozorišnoj radionici, koju je tada vodio reditelj Jovan Grujić vežu je samo lepe uspomene.
– Bilo nam je prelepo, tražila sam mesto na koje ću da pobegnem od svih stvari koje su me okruživale tada i onda sam došla na pozorišnu radionicu i veoma mi je drago što je sada ja vodim, istakla je Teodora i podsetila da je radila i neko vreme sa srednjoškolcima kao mentor u Pozorišnoj radionici, iz koje je i sama potekla, da bi u septembru 2020. godine sa koleginicom Stašom, osnovala udruženje Kreativni centar „Artelje“ u Inđiji, gde je jedan od rukovodilaca škole glume za decu.
Danas školu glume vode Teodora i kolega Kristijan Marković i podeljena je u tri uzrasne grupe, za decu od četiri do 12 godina, tinejdžere od 13 do 19 godina i za mlade i one koji se tako osećaju, uzrasta 20 plus. Predstave Kreativnog centra „Artelje“ pobrale su mnoge nagrade na različitim festivalima. Jedna od njih je prvo mesto na 47. Smotri amaterskih pozorišta Srema gde sa predstavom „Ožalošćena porodica“. Na istoj smotri, diplomu za najbolju režiju festivala osvojila je Teodora Marčeta. „Arteljeu“ je pripala i nagrada za najbolju kostimografiju i najbolju scenografiju festivala kao i dve nagrade za najbolja glumačka ostvarenja festivala Svetlani Pešut i Tanji Mundžić. Pohvalu za glumačko ostvarenje dobila je Sanda Živić.
EMN