TRIBINA „ČUVAMO BLAGO FRUŠKE GORE – SREMSKA ZELENIKA I LIPOLIST“

Promovisanje starih sorti vinove loze

Dragoslav Ivanišević, Tomislav Ivanović i Pavle Radanović

Vinarija „Mačkov podrum“ organizovala je tribinu „Čuvamo blago Fruške gore – sremska zelenika i lipolist“, na kojoj je bilo reči o starim fruškogorskim sortama – sremskoj zelenici i lipolistu. Ova tribina je održana 20. marta u rodnoj kući Borislava Mihajlovića Mihiza u Irigu.
Prisutne je prvo pozdravila direktorka Srpske čitaonice u Irigu, Milica Uverić, a dr Dragoslav Ivanišević, profesor vinogradarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, predstavio je lokalne sorte vinove loze u Srbiji. Istakao je da sorta igra veliku ulogu u odabiru vina, kao i da na svetu postoji preko 10.000 sorti vinove loze. Profesor Ivanišević je naglasio da je pre pojave filoksere (insekt) domaći sortiment bio mnogo bogatiji nego danas. Na Fruškoj gori su crvene sorte činile oko 90 odsto zasada, ali je krčenjem vinograda u periodu posle Drugog svetskog rata izgubljen dragoceni genofond autohtonih crnih vinskih sorti. Danas u Srbiji razlikujemo stare domaće i odomaćene sorte, internacionalne i novostvorene.
– Program razvoja vinogradarstva i vinarstva Srbije predviđa udeo autohtonih sorti od 25 procenata. Nismo još došli do te cifre, ali smo na dobrom putom. Od 7.000 hektara vinograda registrovanih u Vinogradarskom registru, najzastupljenija je sorta grašac, a ostale autohtone sorte prisutne su u mnogo manjem obimu, kaže dr Ivanišević.
Tomislav Ivanović, vinski novinar imao je prezentaciju sa temom
„Povratak otpisanih – sremska zelenika i lipolist“.
On je ukazao da na sortiment utiču istorijski događaji kao što su ratovi, epidemije (filoksera), društvena uređenja (socijalizam) i tržišni trendovi. Imena sorti mogu da imaju veze sa fizičkim karakteristikama –
boja, oblik lista, zelenika, plavac ili sa mestom porekla, kao što su smederevka i prokupac.
– U ampelografiji su nepouzdani tragovi o poreklu ovih sorti. Karl Lambl je 1873. objavio knjigu u kojoj je opisao sorte koje se nalaze u Hrvatskoj, Slavoniji i Vojnoj granici, što je današnje fruškogorsko vinogorje, i u njoj je prvi put zabeležena sremska zelenika. Po podacima iz 2019. godine ove sorte u Srbiji ima u šest vinograda na svega 0,45 hektara. Lipolist je sorta koje u Mađarskoj i okolnim zemljama ima na površini od 1.830 hektara, a u Srbiji u jednom vinogradu na 0,32 hektara. Sada obe sorte ima u jednom vinogradu više zahvaljujući vinariji Mačkov podrum, kaže Ivanović.
Pavle Radanović, somelijer i osnivač „Vinskih puteva“ predstavio je vina od ovih sorti. Po njemu su ovo prava prolećna vina, sremska zelenika za rano proleće, a lipolist baš za period cvetanja lipe i prve toplije dane.
– U periodu kada su svi sadili šardone, ja sam doneo odluku da sadim portugizer, a potom i sremsku zeleniku i lipolist, jer sam ne samo veliki pristalica tradicije i poštovalac korena, već i pobornik toga da ne sledim uvek opšteprihvaćene trendove, rekao je Sava Jojić, vinar i osnivač Vinarije Mačkov podrum.
S. Džakula