MALO IZOŠTRENO

Ozakonjenje neprijateljskih jezičkih radova

U uslovima opšteg napada na Srbe, računajući i aktuelnu instalaciju genocidnosti u srpski identitet, kojoj se predsednik Srbije suprotstavio besprimerno časno, do samougrožavanja, u uslovima izmeštanja nacizma iz istorije jednog drugog naroda i podmetanja istog Srbima, zaista nije jasna potreba države da sama sebe dodatno razgradi i poništi vrednosti koje je čine jačom

Skoro u svim srpskim medijima na internetu i u nekolicini štampanih, izveštavanje o pobedničkoj pesmi „Evrovizije 24“ iskorišćeno je da se iskaže poznavanje rodno osetljivog jezika u Srbiji, sada zakonom propisanog, i da se bude „kul“ i „in“. Evo jednog od izveštaja: Na „Evroviziji 2024“ pobedilo je Nemo Metler iz Švajcarske koje je za pesmu The Code dobilo najviše glsova i publike, i žirija… Nakon što je Nemo proglašeno za pobednika ono je pored švajcarske zastave razvilo i zastavu koja ima žute, bele, ljubičaste i crne vodoravne pruge, zastavu ponosa nebinarnih osoba… Nemo ima 25 godina i deklariše se kao nebinarna osoba, odnosno ni kao muško ni žensko, već kao oni.“
Sva „u trendu“, novinarka je sa lakoćom izveštavala o osobi koja se izjašnjava kao oni upotrebljavajući zamenice i glagole u srednjem rodu koje, proglašeno, dobilo, pobedilo, razvilo, umesto oblika u množini. Pitanje je da li je novinarka „u trendu“ i mogla drukčije, jer rodna deklaracija thei za „nebinarne“ osobe u engleskom jeziku ne može u nesrećnom srpskom jeziku da se bez posledica prevede kao oni i da se nadalje upotrebljava u množini. Otuda je novinarka pribegla kreativnom rešenju: oni Nemo Metler je pobedilo na „Evroviziji 2024“!
Ova umobolna jezička vratolomija ozakonjena je u Srbiji pre tri godine Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, sa odloženim rokom primene koji je istekao 24. maja, i „rodno senzitivan“ srpski jezik postao je obavezan. Pod pretnjom novčane kazne za odgovorno lice u pravnom licu, pod pretnjom opomene novojezičkom prekršaju u medijima. Sedamnaest godina (četrnaest u diskusijama i javnoj raspravi o zakonu i tri po njegovom usvajanju) traje borba Srpske pravoslavne crkve, Matice srpske, Odbora za standardizaciju srpskog jezika i svih srbističkih katedri za ukidanje ne celog zakona već samo jednog njegovog antisrpskog, antiporodičnog i antiidentitetskog člana. Toliko godina se nadležno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ne osvrće na temeljno obrazložene opasnosti po srpski jezik, kulturu i obrazovanje, zadovoljno što je izvršilo zapoved iz EU. Stranu koja pet godina protestuje ojačao je i nedavno osnovani državni Savet za srpski jezik, čija ja prva važna odluka bila da od Vlade zatraži ukidanje antisrpskog člana ovog zakona. Uključio se i Zaštitnik građana zahtevom Ustavnom sudu Srbije da oceni ustavnost ovog člana zakona, kome inače niko ne odriče značaj i vrednosti, ne računajući sporni jezički inženjering koji se otvara po stranim zahtevima.
Prethodna srpska vlada je, usvajajući zakon sa ovakvim članom 37, usvojila stav nestručnih entuzijasta dženderizma da je srpski jezik diskriminatoran i naložila njegove nasilne neprirodne promene, ignorišući brojne naučne studije, ne samo srbističke, o prirodnoj rodnoj osetljivosti srpskog jezika i njegovoj sklonosti da usvaja kao standard prirodne promene, pa i leksiku koja se ustali u svakodnevnom govoru. Vlada je zakonom nametnula neprirodno mehanicističko prevođenje ukupne „muške“ leksike u ukupnu žensku, pa je i srpski jezik i žene izložila smešnim, neretko i neprijatnim prizvucima.
Ovim zakonom je naložen mehanicizam, pod pretnjom novčane kazne, da se u obrazovanju pri izradi diploma i svedočanstava titule i zvanja u žena obavezno pišu u ženskom rodu, čime je poništeno ustavno pravo žena da budu doktori nauka, profesori, docenti. Što se medija tiče, zakonske kazne nisu propisane, ali je državni Savet za štampu objavio nacrt novog novinarskog kodeksa, po kome su novinari dužni da izveštavaju i komentarišu na rodno senzitivnom jeziku, prema naročitom smehotresnom priručniku koga je izdalo već pomenuto ministarstvo.
U uslovima opšteg napada na Srbe, računajući i aktuelno instaliranje genocidnosti u srpski identitet, kome se predsednik Srbije na sednici Generalne skupštine UN suprotstavio besprimerno časno, do samougrožavanja, u uslovima izmeštanja nacizma iz istorije jednog drugog naroda i podmetanja istog Srbima, zaista nije jasna potreba ili taktika države da sama sebe dodatno razgradi i poništi vrednosti koje je čine jačom.
Dragorad Dragičević