TRI DANA BOŽIĆA U SREMU

Poslate najlepše božićne poruke

Vernici koji Božić proslavljaju po julijanskom kalendaru, ovaj hrišćanski praznik su dočekali proteklog vikenda u svojim mesnim hramovima. Kao i ranijih godina, šestog januara u zoru, mnogi su sami otišli po badnjak, a u gradskim sredinama delili su ih predstavnici lokalnih samouprava svojim sugrađanima, besplatno.
Već u devet sati ujutru na Trgu Ćire Milekića u Sremskoj Mitrovici je podeljeno više od 1.000 badnjaka, koji su obezbeđeni u saradnji sa JP „Nacionalni park Fruška gora“.
– Na Badnji dan Grad Sremska Mitrovica već tradicionalno organizuje podelu badnjaka. Više od hiljadu badnjaka podeljeno je građanima, koje su za naše građane pripremila stručna lica iz Nacionalnog parka „Fruška gora“. Njima su posebno zahvaljujem, koristili su hrast sa površina koje su određene za seču, u cilju zaštite ekosistema i očuvanja prirode, rekao je direktor Turističke organizacije grada, Dušan Drča.
Veliki broj vernika je Badnje veče proveo u Hramu Svetog Dimitrija, dočekujući Božić uz tradicionalno paljenje badnjaka. Bogosluženju je prisustvovala i gradonačelnica Svetlana Milovanović sa saradnicima.
– Večeras smo se kao i svake godine okupili u hramu Svetog Dimitrija, kako bi smo svi zajedno dočekali Božić. Meni je posebno drago što ovde ima puno ljudi, svedoci smo da su svake godine crkve sve više posećene, a pogotovo mi je drago što ima i mališana, naglasila je gradonačelnica.

I u Beočinu je organizovana akcija podele besplatnih badnjaka građanima, koju drugu godinu zaredom Opština Beočin, takođe, sprovodi u saradnji sa JP „Nacionalni park Fruška gora“. Podeljeno je više od 600 badnjaka. Akciju su podržali i volonteri Kancelarije za mlade opštine Beočin. Kasnije tog dana u Hramu Svetog Vasilija Ostroškog je služeno praznično večernje, a potom je održan i prigodan kulturno umetnički program i paljenje badnjaka.
U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku, na Badnji dan, u centru Inđije po prvi put je održan prikaz srednjovekovnih oruđa i oružja koji je pratio i srednjovekovni ples. Zatim je tridesetak vitezova na čelu sa konjanicima krenulo iz centra Inđije formirajući Božićnu povorku koja krenula sa trga kod pošte. Povorka je nosila badnjak ka Hramu Svetog Cara Konstantina i Carice Jelene, a pratila je i ženska pevačka grupa KUD-a „Soko“. Nakon 60 minuta šetnje inđijskim ulicama, povorka je stigla do Hrama gde je oko 17 časova zapaljen badnjak u prisustvu velikog broja građana. „Božićnu povorku“ organizovala je Turistička organizacija opštine Inđija u saradnji sa srednjovekovnim viteškim udruženjima i KUD-om „Soko“ iz Inđije, a uz podršku Srpske Pravoslavne Crkve.
– „Božićna povorka“ je nešto što za Badnji dan građani Inđije nisu imali priliku do sad da vide i težićemo ka tome da ovaj običaj postane tradicionalan, da svake godine na ovaj način obeležimo dan pred najveći hrišćanski praznik, istakao je Uroš Trifunović, direktor Turističke organizacije opštine Inđija.

Posle novogodišnjih jelki, u susret najvećem hrišćanskom prazniku Božiću, na štandovima i na rumskoj pijaci imali smo veliku ponudu badnjaka, ali i drugih simbola Božića – slame, žita, drenovih grančica, orašastih plodova… Sve ima i svoju simboliku: klas žita je za rodnost, grančice drena za zdravlje, a glog, po narodnom verovanju, štiti od zlih namera i zlih ljudi… Badanjak se zapali sedam dana od Božića, na Mali Božić, a slama koja je stajala u kući, pod stolom, se stavlja na grane voćki kako bi bile rodne.
U popodnevnim satima šestog januara, u svim rumskim hramovima su se palili badnjaci i održavale večernje liturgije.
Predsednica Opštine Ruma Aleksandra Ćirić Bošković je prisustvovala liturgiji i paljenju Badnjaka u Hramu Sabora srpskih svetitelja u Rumi.
– U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku vreme je da se okupimo oko svojih porodica, vreme je da se radujemo, ali isto tako je i vreme da preispitujemo sebe, svoje postupke i svoja dela. Da se zapitamo koliko smo dobri ljudi bili prošle godine, koliko smo poštovali jedni druge, koliko smo bili vredni, koliko smo dobrih dela uradili. Ovi praznici su vreme kada preispitujemo sebe i sebi dajemo nove ciljeve i zadatke da budemo bolji nego prošle godine, poručila je predsednica Ćirić Bošković.

I u crkvama u iriškoj opštini su šestog januara paljeni badnjaci, a ovom činu su prisustvovali brojni građani. U Vrdniku, u Hramu rođenja Svetog Jovana krstitelja, paljenju badnjaka je prisustvovao i zamenik predsednika Opštine Miodrag Bebić. Predsednik Opštine Tihomir Stojaković poželeo je svim vernicima koji slave po julijanskom kalendaru da najradosniji hrišćanski praznik provedu u miru i blagostanju, u krugu svojih najbližih.
– Neka Božić bude nov početak berićetne, blagoslovene i godine pune zdravlja i radosti, poručio je Stojaković.
Predsednik opštine Pećinci Siniša Đokić prisustvovao je na Badnje veče bogosluženju u hramu Prenosa moštiju Svetog Oca Nikolaja u rodnom Ogaru. Predsednik je učestvovao i u obredu paljenja badnjaka, a građanima i sveštenstvu pećinačke opštine uputio je čestitku povodom najvećeg hrišćanskog praznika.

Svečanim liturgijama i tradicionalnim paljenjem badnjaka ispred svih crkava i u opštini Stara Pazova, pravoslavni hrišćani su obeležili Badnje veče. Hramovi i porte bile su pune vernika svih generacija, i brojnih porodica sa decom. Predsednik Opštine Đorđe Radinović je prisustvovao Bogosluženjima, osvećenju, iznošenju i paljenju badnjaka u Hramu Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja u Belegišu, zatim u hramu Svetog proroka Ilije u Staroj Pazovi i crkvi Svete Petke u Novoj Pazovi. U svečanoj atmosferi razgovarao je sa građanima i čestitao praznik.
– Svake godine ovde u mom rodnom mestu u Belegišu, u jednom prelepom hramu gde se može videti sada sve ono što smo radili u prethodnim godinama, koji je renoviran, kao i svi ostali, svečanoj liturgiji prisustvuje veliki broj meštana i zbog toga sam presrećan, rekao je predsednik Radinović u svojoj božićnoj čestitki.
U Belegišu po tradiciji za Badnji dan se u fijakere uprežu konji, koji su se sa konjanicima mogli videti i ove godine, što doprinosi posebnoj atmosferi posebno u porti u trenutku paljenja badnjaka a veče je završeno vatrometom, kome su se najviše obradovali najmlađi.
Hram Svetog proroka Ilije u Staroj Pazovi bio je na Badnje veče premali da u jednom trenutku u njega stanu svi građani, koji su želeli da prisustvuju svečanoj liturgiji. Mnogi su ostali u porti ili ispred, gde je već sve bilo pripremljeno za loženje badnjaka, nakon čega je i tu usledio veliki vatromet na radost svih prisutnih.
U porti crkve Svete Petke u Novoj Pazovi ispod šatora je bio postavljen Vitlejem sa slikama rođenja Isusa Hrista, slamom, i stočićem sa božićnom pšenicom, badnjakom i suvim voćem, kojim su se najmlađi rado sladili, i uživali u igri i fotografisanju u neobičnom ambijentu. Crkveni hor je i ove godine u ovoj crkvi bio deo liturgijskog obreda, ali i čina paljenja badnjaka ispred crkve, gde je na kraju večeri usledio veliki vatromet.

U svim hramovima deljeni su osvećeni badnjaci, koje su vernici odneli svojim kućama, gde su se okupili oko svečane trpeze, jer Badnje veče je porodični praznik.

Vertep u Martincima

U Sremu je sačuvan jedan od tradicionalnih božićnih obreda. Reč je o vertepu, odnosno svojevrsnom igrokazu koji je posvećen rođenju Isusa Hrista. Izvodi se u formi povorke, koja pohodi domaćinstva. Najčešće ga praktikuju mladi momci ili dečaci. 2018. godine je vertep uvršten u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Vertep je slikovit prikaz scene Hristovog rođenja. Učenici iz Martinaca su ga oživeli pre tri godine, iako datira odavnina. Posećujući domaćinstva koja su im otvorila kapije, oni ih obaveštavaju o novorođenom Hristosu. Sama reč vertep počinje iz staroslovenskog jezika i znači pećina. U prvom delu vertepa nastupaju tri cara, mudraca sa istoka, koji su došli na poklonjenje novorođenom Hristu i doneli mu darove. Oni, predstavljajući se, opisuju taj događaj. U nastavku obreda sa njima vodi prepirku judejski car Irod. Drugi deo ima svetovni karakter, a u njemu nastupaju čobanin i „gube“. Deo teksta je uvek isti, a deo obiluje humorističnom improvizacijom. Vertepaši sa sobom nose i maketu crkve ili vitlejemske pećine. Ove godine organizatori vertepa su Srpska pravoslavna crkva, odnosno mesni hram koji je posvećen Svetom Nikoli i OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“.

Treći dan Božića

Trećeg dana Božića u Sremu je običaj da se izvedu konji na ulice i u kasu da se pozdravljaju i obiđu komšije. Ova tradicija zadržala se u selu Martinci, gde je izveden obred „Teranje Božića“. Teranje Božića često se praktikovalo u Vojvodini u prošlosti. Tek poslednju deceniju ovaj običaj se vratio na ulice. Muškarci jašući konje, uz božićne pesme pozdravljaju druge meštane i svraćaju u kuće, gde je otvorena kapija, da se počaste. Ovo je ujedno i prvo okupljanje tokom Božića, koji je prva dva dana proslavljan u krugu porodice.
„Ova tradicija se održava kod nas u selu u poslednjih pet ili šest godina, a ja jašem već dve. Imam dva konja“, kaže mladi jahač Nemanja Kosanović iz Martinaca. Njegov otac dodaje da je konje kupio i njima se bavi isključivo iz ljubavi i rekreacije, a ponajviše zbog svog sina, koji je veći ljubitelj.
Gosti su stigli i iz susednih sela, kao i brojna rodbina učesnika „Teranja Božića“. Među njima je i vrsni poznavalac konja i njihove naravi, Petar Panić iz Bingule. On je bio zadužen da prevozi tamburaše na zaprežnim kolima.
„Zvali su me da vozim muzičare iza ovih koji danas jaše konje. Nadam se da će sve proći kako treba, jer smo juče bili i u Kuzminu. Valjda se konji nisu zasitili“, kroz osmeh priča Petar.
U teranje Božića se kreće rano ujutru, a završava naveče, kada se konjanici vraćaju kućama pevajući „Roždestvo“. Učesnici jedni drugima čestitaju Božić i požele rodnu i bogatu godinu, zdravu stoku i napredak porodice. Oni koji ih prime, smatra se da će te godine biti srećne ruke.

„Mnogo volim ovaj običaj, zaista mi se sviđa kako naši meštani čuvaju tu tradiciju“, istakla je Dragica Škrbić. Sa njom je u centar sela došla i komšinica Stana Cvijetić Kurajić, koja kaže da očekuje konjanike da svrate i u njen dom.
„Naravno, jedva čekam da dođu, sve je spremno. Moja kuća je skroz na kraju ulice. Došla sam u ovo selo da živim, udala sam se i tu sam 45 godina. Njihovi običaji su mi se sviđali oduvek, rekla je za TANJUG Stana.
U mesnoj crkvi posvećenoj Svetom Nikoli, sveštenk je blagosiljao učesnike, a potom ih primio i u svoj dom.