SREMSKA MITROVICA

Praznične rukotvorine Mitrovčana

Zima u Sremskoj Mitrovici, simbolično – Gradskom parku, jednom jednostavnom kupovinom i razgovorom sa prodavcima rukotvorina, pretvara se u podizanje ekološke svesti. Ljubazni i kreativni ljudi iza štandova, nasmejano će vas uputiti u prednosti svojih proizvoda, na koje nećete ostati ravnodušni. Prirodni materijali postali su vrlo zastupljeni i omiljeni kupcima, od kada su shvatili koliki je njihov značaj. Na jednom od štandova srešćete Mariju Milošević i njene rukotovrine od recikliranih materijala. To su šalovi, kape, kako štrikani, tako i heklani. Takođe, ima i pregršt nakita, takođe od recikliranih materijala.
– Nešto je prerada, odnosno reciklaža, upotrebljavanje vune koja je već korištena, kada su u pitanju šalovi i kape. Što se tiče nakita on je drveni, zatim imam i od lomljenog nakita, koji sam pretvorila u novi. Koristim i epoksi smolu. Predmeti su ručno bojani. Izlažem ih desetak godina, a inače pravim nakit od rane mladosti. Trenutno mi je hobi postao zanimanje, ali po struci sam trgovac. Prvo sam počela da izrađujem narukvice u tinejdžerskom dobu i minđuše koje za sebe nisam mogla da pronađem da kupim i to sam nosila u izlazak u grad. Imala sam prijateljicu koja me je podučila nekim tehničkim stvarima i tako je sve počelo, kaže Marija Milošević.
Na njenom štandu kupuju posetioci „od sedam do 77 godina“. Uglavnom su to stalne mušterije, ali ima i novih koji su ove godine posetili „Zimzovicu“ iz drugih gradova.
– Što se tiče prirodnih materijala od kojih izrađujem svoje predmete, nabavljam ih zaista svuda. Imam jednu ženu, koja je stolarka i ona mi pomaže oko drvenih detalja, a imam i jednu prijateljicu koja se bavi sušenjem cveća, koje ja izlijem u predmete govori Marija, pokazujući nam staklenu pepeljaru sa livenim cvećem i dodaje da lomljeni nakit nabavlja na buvljaku, a donose joj ga i ljudi koji je poznaju i znaju čime se bavi.

Nakit se uvek dobro prodaje, nije vezan za sezonu. Jedina je karakteristika da se veći komadi i oni sa jačim bojama prodaju više leti. Mlađa populacija pazari pretežno narukvice.
– Dobro mi idu minđuše sa motivima životinja i junaka. Cele godine ima kupaca jer ja putujem, ispratim svaku manifestaciju i kod nas i po ostatku Vojvodine i priključujem se prodajnim štandovima i bazarima, kaže Marija i zaključuje da je reklama „od usta do usta“ ipak najbolja.
Božica Šarić Cvjetković upoznala nas je sa magičnim, šarenim svetom prirode i svetom jedne prave čistoće, ne samo tela već i duha. „Priroda je zelena“, poručuje njen naziv za rukotvorine, originalno „Viridor natura“. Ovaj štand ne možete da ne primetite i da ga zaobiđete, jer mami divnim mirisima prirodnog i svežeg. Naime, ona se bavi proizvodnjom sapuna, na potpuno prirodan način i sve oko ovih proizvoda je ekološko, čak i sama pakovanja. Sve je počelo u periodu epidemije korona-virusa, kada je dokolica izvukla iz ljudi njihovu maštu i ispoljila je na, u ovom slučaju, kreativan i dobar način.
– Gajila sam u tom periodu svoju baštu, ne samo povrće, već i cveće, lekovito i začinsko bilje. Upravo to koristim za svoje proizvode. To su ruzmarin, lavanda… Radim to sama i počela sam da pustujem vunu, što mi je posebno interesantno, pa onda sapune uvijam u tu vunu i oni se mogu koristiti za piling, započinje priču Božica, uvodeći nas u svoj svet.
Pored toga ona pravi i činije od pustovane vune, priveske, ukrase, čak i posude i jastuke i sedalice. One su vrlo zanimljive, jer se od više „loptica“ koje su od pustovane vune sačinjava jedna veća celina, što je Božica pretvorila u sedalice za stolice. Unutar tih loptica, koje podsećaju na kamenje, ustvari se nalaze silikonska vlakna, te je i vrlo prijatno i nije tvrdo, kako bi na prvi pogled neko mogao pomisliti. Naša sagovornica kaže da to kupci nazivaju često i „zdravim stolicama“. Ona primenjuje mokro pustovanje vune, sem kada oblaže sapune za piling, jer su šare na njemu izrađene bockanjem iglicom, suvom metodom.
– Sapun kada se potroši ostane samo vunica, na kojoj može da se drži i dalje neki novi sapun, kao podmetač. Vuna ne može da se ubuđa i ne stvaraju se u njoj bakterije, ona je hipoalergijska, objasnila nam je Božica.
Na novinarsko pitanje da li među njenim sapunima postoji i neki koji je dobar za umivanje kod problematične kože sklone bubuljicama, odnosno aknama, preporučuje sapun sa čajnim drvetom, mentom i aktivnim ugljem. Čajno drvo i menta sprečavaju upalne procese, a aktivni ugalj dubinski čisti kožu. Takav sapun istovremeno i dezinfikuje.

– Sve što pravim i pakujem, potrudila sam se da bude bez ikakve plastike. Čak i losioni koje pravim, za telo, pošto nisu na vodenoj bazi, u čvrstom su stanju i u njima nema konzervansa. Pčelinji vosak služi kao konzervans i on ga održava. Praktično nema rok trajanja. Sastojci su kakao, puter ši i puter kokosovo ulje i vosak. Oni se tope na temperaturi tela u dodiru sa kožom i tako se nanose. Kada ga potrošite, nema nikakvog otpada, kutija vam ostane i u tom slučaju, ako ponovo kupujete losion kod mene, ja vam dam popust, jer ga kupujete bez kutije. Sve je krenulo od moje ideje da se smanji količina plastike, a sapun je proizvod koji nema otpada. Pakovanje može da se reciklira, a papir može da se kompostira, što takođe radim od samog početka, otkrila nam je sagovornica.
Sapune boji prirodnim bojama, kao što su kakao prah, hlorela, zeolit, aktivni ugalj, razne gline, kurkuma, dehidrirani spanać ili jednostavno sapuni imaju svoju prirodnu boju, od onoga od čega su napravljeni.
Božica u ponudi ima i voštane pločice koje se stavljaju u ormar, ima ih sa mirisom lavande i jasmina. Takođe je dostupna putem društvenih mreža, za svakog korisnika.

Mitrovica u slici

Marija Milošević štand deli sa još dve dame, od kojih se jedna bavi slikanjem, pretežno motiva Sremske Mitrovice. To je Anica Simić.
– Slikam uglavnom svog grad Mitrovicu, od minijatura do većih formata. Uvek sam zadovoljna prodajom, imam i porudžbine, nevezano za ovaj događaj. Već petnaestak godina to radim. Nema pravila što se tiče prodaje, bude sve zadovoljavajuće kada su kupci praznično raspoloženi, a ovoga puta jesu. Uvek se dobro pripremim, donosim dovoljno robe, da bude puno izbora i da štand bude lep, kaže Anica.

Aleksandra Dražić