GRADONAČELNICA SREMSKE MITROVICE:

Iza nas je uspešna godina

Grad Sremska Mitrovica 2023. godinu završava sa pravljenjem planova za narednu. O tome u kojem pravcu će se grad razvijati, na koji način i šta će biti prioriteti, za M novine detaljno je ispričala gradonačelnica, Svetlana Milovanović. Na raspolaganju za funkcionisanje grada i ulaganja grad će imati više od četiri milijarde dinara, na osnovu Odluke o budžetu, koja je krajem ove godine i usvojena na održanoj sednici Skupštine grada.
– Mogu da kažem da je iza nas jedna uspešna godina. U njoj smo usvojili plan razvoja grada od 2023. do 2030. godine. Njime smo definisali prioritetne ciljeve koje je potrebno ostvariti za navedeni period. U fokusu su nam obrazovanje i kultura, zdrava životna sredina, razvoj lokalne putne infrastrukture i unapređenje privrede. Kada je u pitanju obrazovanje smatram da smo ove godine dosta uradili na polju rekonstrukcije i sanacije objekata obrazovanja, ali i sportskih objekata za unapređenje i razvoj školskog sporta, rekla je gradonačelnica Svetlana Milovanović.

M NOVINE: Koji su to projekti u oblasti obrazovanja o kojima govorite, a da su unapredili kvalitet školovanja najmlađih?

SVETLANA MILOVANOVIĆ: Radilo se istim intenzitetom i u gradu i u selima. Vremenske neprilike koje su zadesile Srem, nisu obišle ni Sremsku Mitrovicu, ali ni našu školsku infrastrukturu. U tom nevremenu je stradao krov Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Martincima, koji smo u potpunosti rekonstruisali sredstvima u visini od 11.260.800 dinara. U Martincima, pored radova na krovu je urađena i fasada na školi, a radi se na rešavanju problema grejanja u balon sali. U Martincima je rekonstruisana i fasada Doma kulture, kao i park, ali i spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu, sredstvima lokalne samouprave. Tako je ovaj deo, odnosno centar sela, dobio jedan novi izgled. Oluja je oštetila i krov Osnovne škole „Triva Vitasović Lebarnik“ u Laćarku. Tamo se radovi, koji koštaju 30.122.400 dinara, privode kraju. Važno je najaviti i to da su obezbeđena sredstva za rekonstrukciju fasade Osnovne škole „Slobodan Bajić Paja“ u gradu, čija je vrednost 11.000.000 dinara. Takođe je završen postupak nabavke za zamenu sistema grejanja u Osnovnoj Školi „Dobrosav Radosavljević Narod“ u Radenkoviću, gde se deca još uvek greju na čvrsto gorivo, odnosno peći. Vrednost tih radova je oko tri miliona dinara, a sa završetkom tog posla škola će imati moderan sistem grejanja. U područnom odeljenju u Ravnju su radovi na sanaciji krova i zameni stolarije u toku. Podsetiću da je veliko oštećenje u nevremenu pretrpeo i krov Visoke strukovne škole za obrazovanje vaspitača, ali je i on saniran, a sredstva je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje u visini od osam miliona dinara. Za ovu ustanovu obezbeđeno je i oko 9,6 miliona dinara za ugradnju solarnih panela u 2024. godini.
Kako bismo pomogli učenicima osmog razreda, organizovana je beslatna priprema za polaganje završnog, maturskog ispita. Pored toga, svakom đaku prvaku je grad obezbedio sredstva za pripremu za školu u visini od 6.000 dinara. Naravno, ni ove godine nismo zaboravili svoje maturante, pa je tako kompletna organizacija i proslava mature bila poklon od grada za njih.

Pored ulaganja u škole i sanacije štete, veliki značaj imaju ulaganja u školski sport. Koliko je novca izdvojeno za te namene?
Sremska Mitrovica je grad sportista i sporta i kao takva ozbiljno pristupa unapređenju stanja infrastrukture u kojima deca vežbaju i treniraju. Zbog dotrajalosti, izdvojeno 6.000.000 dinara za radove na održavanju poda fiskulturne sale u „Bajićevoj“ gradskoj školi. Izvršili smo i investiciono održavanje, odnosno uređenje fiskulturne sale u Noćaju. Sredstva za tu namenu su izdvojena u visini od 6.400.000 dinara. Uređen je i sportski, školski teren u Zasavici 1. Ta investicija je vredna 5.600.000 dinara. Lepe vesti stižu takođe iz Mačve, a odnose se na završetak radova na izgradnji fiskulturne sale, u okviru OŠ „Dobrosav Radosavljević Narod“. Đaci će u drugom polugodištu časove fizičkog vaspitanja pohađati u novom objektu. Realizacija tog projekta je vredna 432 miliona dinara. Preostalo je još da se uradi opremanje sale i mogu reći da su Mačvani dobili jedan multifunkcionalni objekat koji pored sportskog terena ima i prostorije za kuhinju, dnevni boravak, kabinet za tehničko… Sve ove projekte mi ne bismo mogli da realizujemo, da nismo imali pomoć od strane Pokrajinske vlade i Vlade Republike Srbije, koje su izdvojile značajna sredstva da bismo sve realizovali.

Sremska Mitrovica počevši od praznika, pa preko letnje sezone, sve do Novembarskih dana može da se pohvali bogatim kulturnim zbivanjima i manifestacijama. Šta sve čini lokalna samouprava, kako bi kulturni život građana bio na visokom nivou?
– Veliki broj manifestacija je pratio kulturni život Mitrovčana cele godine. Sve one su doprinele promociji grada na najlepši način. Održan je „Vinski park“, koji je postao tradicionalan i okupio je ponovo najistaknutije vinske etikete naše zemlje. „Srem folk fest“ je po posećenosti bio jedan od najmasovnijih u proteklim godinama, a onda je po prvi put održan i bioskop na otvorenom, na plaži, zatim i na Žitnom trgu. To smo videli da se dopalo građanima, a u planu nam je da bioskop, s obzirom na to da je mobilan, okupi gledaoce i u selima. Leto na Savi je svakako upotpunila OCR trka, u kojoj su i stariji i mlađi imali priliku da odmere snage u izdržljivosti i fizičkoj spremnosti i spretnosti. Još jedna nova manifestacija je bila i „Čisto da se zna“, u kojoj smo sa saradnicima pokrenuli važna ekološka pitanja, ali i omogućili sugrađanima da udome pse. Kraj godine rezervisan je za zimsku čaroliju, klizanje u centru grada, do sada još neviđen tobogan za ljubitelje takve vrste zabave. „Zimzovica“ je sada već prihvaćena kao novogodišnja i božićna manifestacija, koja nudi ne samo zabavu za najmlađe, već i mogućnost prihoda i dodatne zarade svima koji se bave malim zanatima, pomalo zaboravljenim rukotvorinama, ali i proizvodnjom ukusnih, kvalitetnih pića i hrane, karakterističnim za naše područje.

Efekte nekih ulaganja tek ćemo videti u narednoj godini. U toku su radovi na rekonstrukciji Pozorišta „Dobrica Milutinović“, čija je vrednost 195.000.000 dinara. Time će Sremska Mitrovica dobiti pozorište kakvo Mitrovčani zaslužuju. Finansiraju ih zajednički Pokrajinska vlada i Grad Sremska Mitrovica. U centru grada je uređen i plato ispred zgrade Muzeja Srema. On će svoj sjaj dobiti naredne godine, kada budu realizovane sve planirane ideje. Opet napominjem, trudimo se da ulažemo podjednako i u ruralne sredine – u toku je javna nabavka za sanaciju krova Domu kulture u Kuzminu. Vrednost ovih radova iznosi oko 3.500.000 dinara.

Grad Sremska Mitrovica je tokom 2023. godine proglašen za „eko opštinu“. Šta je doprinelo tome?
Sremska Mitrovica brine o ekologiji i upravo zbog svog rada na unapređenju sistema upravljanja otpadom, ponela je taj epitet „eko opštine“. Zato važno podsetiti da je u toku formiranje zelenih, zaštitnih prstenova oko grada. Time želimo da podignemo svest o zdravijoj životnoj sredini. U saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, koje je gradu dodelilo deset miliona dinara, ozelenili smo rekonstruisane putne pravce. Podelili smo čak 36.000 sadnica domaćinstvima, a trenutno se radi ozelenjavanje nekadašnje divlje deponije u Kuzminu sa 4.000 sadnica.

U prethodnom periodu realizovani su pregovori sa novim zainteresovanim investitorima. Da li je već poznato ko bi mogao da otpočne poslovanje u Sremskoj Mitrovici?
Grad je ove godine učestvovao na sajmu investicija gde su predstavljeni privredni potencijali Sremske Mitrovice. Mi radimo na razvijanju dve nove industrijske zone, to su „Sever 3“ i „Jezero 2“, koje planiramo da popunimo sa novim investicijama. Sa nekima smo već počeli pregovore, kao što je „Antonio Kararo“. Na proleće „Tara filters“ počinje svoju proizvodnju. Već u januaru očekujemo sastanke sa kineskom delegacijom, gde se nadamo da će rezultat posete biti ekonomska saradnja.

Pored privlačenja investitora, koji su još zadaci za narednu godinu, pred lokalnom samoupravom na čijem ste čelu?
Nastavljamo istim intenzitetom i naredne godine, a planiramo da radimo još i više, kako bismo završili započete poslove i krenuli u nove. Očekuje nas završetak radova na rekonstrukciji pozorišta, kao i izgradnja dva nova vrtića u Mačvanskoj Mitrovici i Maloj Bosni. Tu je svakako i početak izgradnje i rekonstrukcije Opšte bolnice. Pripremamo projekat sanacije Gradske pijace, ali planiramo i da unapredimo razvoj turizma, kao grane privrede. Više ćemo staviti akcenat i na pristanište za rečne, turističke brodove, čiju posetu očekujemo tokom 2024. godine. Mogu da najavim projekat revitalizacije puta od Radenkovića do Noćaja, zatim i podizanje dečjeg parka kod Poslovno sportskog centra „Pinki“, ali i piknik parka kod Atletskog stadiona. Mi smo svesni da posao još uvek nije završen, da postoje problemi, ali nastojimo da ih rešimo u saradnji sa našim građanima. Nećemo se zaustaviti. Primer za to je rešavanje problema pasa lutalica. Imamo u planu da proširimo azil i sprovodimo sterilizaciju i čipovanje.

Asfaltiranje u brojkama

Lokalna samouprava je uspela da realizuje rehabilitaciju tri putna pravca ka selima. To su deonice Manđelos – Sremska Mitrovica, u dužini od skoro osam kilometara, vrednosti 308 miliona dinara, zatim deonica Laćarak – Čalma, dužine sedam kilometara i sedamsto metara, vrednosti nešto više od 232 miliona dinara. Treća deonica se prostire od kružnog toka u Sremskoj Mitrovici, kod naplatne rampe, do Velikih Radinaca i duga je šest kilometara i tri stotine metara. Ti radovi na asfaltiranju su koštali 206 miliona dinara.
– Razvijali smo lokalnu putnu mrežu i planiramo u narednoj godini još lokalnih putnih pravaca da uredimo naglasila je gradonačelnica Svetlana Milovanović.

Kanalizacija u Laćarku

Oko 13 kilometara kanalizacione mreže biće urađeno u Laćarku, kroz program „Čista Srbija“ Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Taj projekat je u trećoj fazi, odnosno na korak do odobravanja početka izvođenja radova. Kroz isti program radiće se još sedam kilometara kanalizacione mreže u gradu, gde nedostaje, odnosno od „Rumske malte“ do budućeg prečistača vode.

Aleksandra Dražić
Foto: Branislav Tucaković