MRTAV UGAO

Sa druge planete

Ovih dana je srce puno u većine Srba, uzevši u obzir kakve uspehe nižu naši sportisti širom sveta. Već godinama pokušavamo da odgonetnemo kako je jedna tako mala zemlja sa nekih sedam miliona stanovnika uspela da izrodi vanserijske talente koji dominiraju svetskom scenom. Kao da su sa druge planete. I niko nema razuman odgovor.

Poznato je da su Srbi dobri u velikom broju kolektivnih sportova. Košarkaši, odbojkaši i vaterpolisti su nas navikli na medalje na velikim takmičenjima. Ovi sportovi imaju jaku bazu i stručnjake koji već godinama proizvode neke od najboljih igrača u pomenutim sportovima. Košarka je u poslednje vreme u žiži interesovanja s obzirom na to da su naši basketaši pokupili praktično sva najveća priznanja evropske i svetske košarke.

Nikola Jokić je uzeo titulu najkorisnijeg igrača NBA lige. Faktički, čovek je najbolji košarkaš na planeti. Uzevši u obzir da u NBA ligi koja broji 450 igrača, dominiraju Amerikanci kojih ima nešto više od 320 miliona, ovo priznanje deluje nestvarno. Bio bi potreban ceo jedan poseban tekst kada bih nabrajao koje rekorde je ovaj simpatični Somborac oborio do sad. Ušao je u istoriju američke košarke, a Denver bi komotno mogao već sad da ga proglasi za najboljeg igrača u istoriji franšize. A što je najbolje, spektakl tek predstoji. Jokića čeka novi ugovor vredan 240 miliona zelenih novčanica i sva je prilika da će Srbin nastaviti da piše istoriju u dresu Denvera. Košarka koju ovaj dečko igra postavlja nove granice. Ne postoji igrač koji igra na takav način. Dokazao je da je za vrhunska dostignuća dovoljan talenat i inteligencija koji mogu da nadomeste eventualne fizičke nedostatke. Konačno je dočekao svojih pet minuta slave u cirkusu zvanom NBA i dobio priznanje koje garantuje mesto u istoriji ovog sporta.

Inače, po prvi put u istoriji se desilo da  MVP igrači u NBA ligi i Evroligi potiču iz iste zemlje. Naravno, Srbije. Vasa Micić je krunisao sjajnu sezonu titulom najboljeg igrača Evrolige. Ovaj dečko koji je imao uspona i padova u karijeri je konačno eksplodirao i potvrdio talenat. Kako stvari stoje, i on će uskoro preko bare, a kao sledeće destinacije spominju se Oklahoma ili Čikago. Naravno, ako je iole pametan, otići će tamo samo ako mu bude zagarantovano mesto na parketu. Bila bi šteta da se takav potencijal troši sedeći na klupi.

Ali to nije sve. Srbija ima još jednog slavljenika. Miloš Teodosić je najbolji igrač Evrokupa, drugog po kvalitetu takmičenja u Evropi. I sada, naravno, svima prolazi kroz glavu predstojeća Olimpijada i pitanje šta možemo da očekujemo od srpske reprezentacije koja je, čini se, najbolja u istoriji. Za početak, bilo bi lepo da se svi odazovu pozivu. Ako se to desi, selektor Kokoškov je u problemu, jer je stvarno teško izabrati putnike u Tokio u ovako jakoj konkurenciji.

I na kraju, kako pričati o vrhunskim sportskim dometima, a ne spomenuti Novaka Đokovića. Najbolji teniser na svetu je prošlog petka odigrao spektakularan meč na Rolan Garosu protiv Nadala. Dok smo gledali šamaranje ove dve žive teniske legende, nismo mogli a da se ne zapitamo, od čega su napravljena ova dvojica. Više od četiri sata su se razvlačili po šljaci, a neki poeni su bili nestvarni. Jasno je da boljih od njih trenutno nema, niti ih je ikada bilo. Novak je, na posetku, osvojio turnir i produžio svoj boravak na prvom mestu i listi besmrtnih.

Sve bi ovo bilo idealno, samo kada bi nekako uspeli i u fudbalu barem na momenat da zablistamo. Ali ne da se. Jebiga, boli Srbina činjenica da se ovih dana pika lopta po celoj Evropi, a mi možemo samo da gledamo i da plačemo. Da ne pričam o tome da nemamo krštenog predsednika Saveza, da nam je fudbal debelo zaguzio u kanalu i da se svetlo na kraju tunela ne vidi. Ostaje nam kao „uteha“ uspeh na drugim frontovima i medalje za koje će istorija pokazati koliko su bile značajne za našu zemlju i sport. Sledeća destinacija – Tokio.