ALEKSANDRA ĐORĐEVIĆ PROMOVISALA NOVU KNjIGU U RODNOM GRADU

Kuća kao centralna tema prve zbirke priča

Najnovija knjiga „Nakraj sveta kuća“ sastoji se od 13 kratkih priča koje za temu imaju kuću kao fizički prostor, ali i kao onaj emotivni: zajednicu, porodicu, pripadanje i utočište. Ove priče prate različite likove i njihove relacije sa drugim ljudima, supružnicima, roditeljima, rođacima i poseduju teme prepoznatljive svakom čoveku: odrastanje, želje, htenja, svakodnevne borbe u životu malog čoveka

Zbirka priča „Nakraj sveta kuća“ Aleksandre Đorđević promovisana je pred mitrovačkom publikom 20. avgusta. Knjigu je 2025. godine izdao Književni Esnaf, u okviru Edicije „Reč i smisao“.
Promocija je održana u Bibloteci „Gligorije Vozarović“, a o knjizi su govorili izdavač Ilija Šaula i književnica Željka Avrić, dok su u muzičkom delu programa nastupili Svetlana Mitrović Ćosić i Igor Miljković. Delove iz knjige čitala je Jasma Arbanas, a program je vodila Milijana Dmitrović Torma.
Aleksandra Đorđević rođena je u Sremskoj Mitrovici 1984. godine gde je, nakon ranog detinjstva provedenog u Torontu, završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je italijanski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 2008. godine, a zatim i engleski jezik i književnost u Kelnu 2014. godine. Majka je četvoro dece, živi i radi u Dizeldorfu.
Do sada je objavila: romane „Devet godišnjih doba“ (2018), „Trans:mi u česticama vremena“(2020) i „Devet godišnjih doba“ (2021), zbirku poezije „Dom“ (2023) i kratke priče „Nakraj sveta kuća“ (2025). Piše poeziju, prozu, eseje, kolumne i kritike, a bavi se i prevodilaštvom.
Najnovija knjiga sastoji od 13 kratkih priča koje za temu imaju kuću kao fizički prostor, ali i kao onaj emotivni: zajednicu, porodicu, pripadanje i utočište. Ove priče prate različite likove i njihove relacije sa drugim ljudima, supružnicima, roditeljima, rođacima i poseduju teme prepoznatljive svakom čoveku: odrastanje, želje, htenja, svakodnevne borbe u životu malog čoveka. Kroz ovu prozu čitalac će se suočiti sa sopstvenim doživljajem porodice i svakodnevice.
– Najčešće pišem u prvom licu iz ženske perspektive, mada imam i priču iz muške perspektive. To su priče o međuljudskim odnosima, gde je kuća centralni motiv, gde se vraćamo, šta napuštamo kada odlazimo, što je i moja priča, zatim kuća kao simbol doma, ali i fizički objekat. Naziv zbirke je po priči „Nakraj sveta kuća“, u kojoj je centralni motiv kuća kao objekat i šta se u njoj dešavalo, kuća kao nosilac materijala, nasleđa i sećanja, ističe za M novine Aleksandra Đorđević.
Promociji knjige prethodila je izložba Aleksandrinih slika u mitrovačkoj Biblioteci. Naša sagovornica piše i slika, bavi se prevodilačkim poslom i predaje engleski. Na koricama knjiga koje su do sada objavljene nalaze se njene slike.
– Decu sam uvek uključivala u sve aktivnosti, u kući sam ja zadužena za kulturu, kada slikam slikaju i oni samnom, jedino mi je za pisanje potrebno da se osamim. Često se zapitam kako je nešto uspelo da izađe iz mene pored sve buke. Povremeno imam vreme da sam sama sa sobom, otkriva nam Aleksandra kako uspeva sve da postigne.
Prvi roman objavila je 2018. godine, a kako kaže već sa 30 godina ga je u glavi koncipirala. Nije imala strah kada ga je objavljivala i misli da je hrabrost koju mladost krasi dobra stvar za umetnike.
– Sada tek vidim početničke greške, kako bih nešto drugačije uredila. Danas kada znam koliko ne znam mnogo više razmišljam dok pišem. Unutrašnje kočnice nisu dobre, jer ljudi onda često pokleknu. Nemam zadršku, bitno mi je da napredujem, da znam koja su slaba mesta i cenim tu vrstu pomoći, ali nisam neko ko će sebe da omalovaži i da sebi kaže „Ovo do sada ništa nije valjalo“. Mnogo toga je valjalo i to je u tom momentu bio moj maksimum. Mislim da je lepo da mladi ljudi, koji imaju iste aspiracije, vide da je važno krenuti, ne bude savršeno, ali vidi se napredak kroz ostala dela. Poruka koju time šaljem i kao majka i nastavnik je, u redu je da grešiš, da nije savršeno, potreban je neki minimum. Uraditi sve što je u tvojoj mogućnosti, i imati dovoljno poverenja u ostatak tima koji je tu uz tebe, naglašava Aleksandra Đorđević.
Sve knjige je izdala u Srbiji i promovisala u rodnom gradu. Ističe da je mitrovačka publika topla i zahvalna.
– Promocija u Mitrovici za mene je druženje, prija mi i ne gledam na to kao na obavezu. Drago mi je što sve ide polako i postepeno, što su to plodovi mog rada i što postoji kontinuitet, ističe ona.
Aleksandra već duže vreme piše dupli roman, navodi da je u pitanju obiman projekat.
– Kako sam sazrevala tako sam i veće zalogaje uzimala. Prvi roman se može klasifikavati kao omladinski roman, a kako sam se samim pisanjem gradila i nadograđivala, počela sam da razmišljam o tehnikama, da vidim šta još mogu u pisanju da ostvarim, šta može da bude drugačije, da bude izazov za mene, jer je pisanje za mene igra i uživam u tome. Trudim se da imam kontinuitet i zato pišem kolumne i eseje, na tromeđi između publicistike, esejistike i književnosti, zaključuje naša sagovornica.
I ova avgustovska promocija u mitrovačkoj biblioteci protekla je u znaku ljubavi, topline, lepe pisane i izgovorene reči, uz prijatelje i poštovaoce Aleksandrinog rada.

B. Vukadinović