SVETSKI DAN RODA, 24. JUL

Ptice koje donose sreću i plodnost

Od davnina se verovalo da rode donose sreću, plodnost i prosperitet porodici. Zato su ih ljudi ohrabrivali da se gnezde na njihove domove. Svetski dan roda obeležava se svakog 24. juna sa ciljem da se ukaže na stanje populacije u svetu. Najveći broj populacije roda u Srbiji gnezdi se u Vojvodini. Srbija se nalazi u središtu puta seobe ove vrste, ali takođe predstavlja i važno mesto gnežđenja bele rode.
U Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“ aktivna su dva gnezda roda.
– Na kuli Vizitorskog centra već 14 godina se gnezde rode i svake godine su dva do tri mladunca aktivna, koja kada porastu odlaze i više se ne poznaju sa roditeljima. Drugo gnezdo je dve godine mlađe, prvobitno je bilo na stubu na pašnjaku. Kako je posle jedne oluje stub, a gnezdo je već bilo prazno, sledeće godine nam se vratio par roda, koji je našao sebi lokaciju, između odžaka i kosine krova, i tu nastavili da se gnezde. Sa Zasavice, uglavnom između 8. i 12. avgusta rode odlaze put Severne Afrike i posmatrajući ih primetimo da se vrlo često okupljaju oko Zasavice odakle zajedno kreću na dalek put. Putovanje u jatima je mnogo bezbednije, više očiju lakše primeti predatora, lakše je za hranu, ali i za probijanje kroz vazdušne mase koje otežavaju put, objašnjava istraživač u SRP „Zasavica“ Mihajlo Stanković.
Poslednji popis roda u Evropi rađen je 2024. godine i tada je ukupno u Srbiji popisano 1.927 gnezdećih parova. Od toga na teritoriji Vojvodine bilo je 1.137 gnezdećih parova, što je i za očekivati, s obzirom na to da je Vojvodina ravnica, bogata sa plavnim šumama, barama i močvarama. Južno od Save i Dunava bilo je 790 parova, što je u granicama zadovoljavajućeg optimuma.
Roda će se više prikloniti bari nego reci, jer reka ima brzinu i dubinu, koja rodi otežava prikupljanje hrane. Bare su uglavnom plitke, imaju vegetaciju, bogatije su žabama, ribama i ostalim organizmima koji joj trebaju za hranu. Često ih viđamo i po njivama, jer je deo njihove ishrane vezan za glodare. Roda je pozitivan primer u odnosu na ostale organizme, jer štiti useve na njivi smanjujući brojnost glodara koji mogu da naprave poprilične ekonomske štete.

– Ako joj oduzmemo lokacije gde će se hraniti, ako joj oduzmemo mesta gde će se gnezditi, gotovo je. Klimatske promene, uništavanje staništa, zatrpavanje bara, močvara, zabarenih terena, to je jedan vid pritiska. Lokacije za gnezdenje su takođe problem, jer u urbanim centrima sve je više visokih zgrada, dok je u selima situacija bolja, pošto se tu mogu gnezditi i na banderama, čardaku, pomoćnim objektima. Postoje situacije gde se ruše rodina gnezda ako su na nekoj vitalnoj banderi, dalekovodima, što su sporadične situacije. Rode sporadično stradaju od struje, nenamernog trovanja kada pojedu otrovanog glodara, a ima slučajeva da se i ubijaju, navodi Stanković neke od problema ekosistema na budućnost opstanka roda u Srbiji.
Autorka ovih redova može da potvrdi priču o rodi kao simbolu sreće i plodnosti, jer je prošlog avgusta roda viđena na krovu porodične kuće Vukadinović u Kuzminu, a već mesec dana kasnije stigle su lepe vesti i ovog aprila dom Vukadinovića je bogatiji za još jednog člana porodice.
Biljana Vukadinović