U SUSRET SVETSKOM DANU BEZ DUVANSKOG DIMA, 31. MAJU

Reci ne cigaretama, unapredi kvalitet života

Svetski dan bez duvanskog dima obeležava se svakog 31. maja, a krajnji cilj ovog apela jeste da se doprinese zaštiti sadašnje i buduće generacije, ne samo od razornih posledica po zdravlje, nego od loših ekoloških, društvenih i ekonomskih posledica upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu.
Naša zemlja je po učestalosti korišćenja duvanskih proizvoda u samom vrhu u Evropi. Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, duvanski proizvodi ubiju i do polovinu ukupnih konzumenata. Na godišnjem nivou, skoro šest miliona ljudi umre od direktnih posledica upotrebe duvanskih proizvoda, a skoro milion nepušača umre usled indirektne izloženosti duvanskom dimu.
Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica povodom ovog važnog datuma pripremio je prigodne edukacije učenika osnovnih i srednjih škola na teritoriji grada. Na ovim predavanjima mladi saznaju zanimljive činjenice o duvanu, koji duvanski proizvodi postoje danas i kakav je njihov sastav, posledicama aktivnog i pasivnog pušenja po zdravlje, na koje načine duvanska industrija manipuliše mladim konzumentima, kao i kako da se motivišu da ostave pušenje ili da nikada ne započnu.
Prema poslednjem Evropskom školskom istraživanju o upotrebi duvana, alkohola i drugih droga (ESPAD 2024), u Srbiji 31,5 odsto mladića i 33,3 odsto devojaka probalo je cigarete do 15 godina, a trenutno puši 24,5 odsto ove populacije.
– Najznačajniji faktori prilikom izbora cigareta su ukus duvana i cena, s tim da je ukus duvana presudni faktor kod mladih pušača. Ovaj rezultat potvrđuje potrebu intenzivnijeg sprovođenja mera za kontrolu duvana Svetske zdravstvene organizacije u koje spada i povećanje cena duvana i duvanskih proizvoda. Prema okvirnoj konvenciji kontrole duvana, u periodu od 15 godina može se očekivati smanjenje zastupljenosti pušenja za 16 odsto, ukoliko se takse i porezi na duvanske proizvode povećaju na 75 odsto, pri tome se ovom merom prevenira i otpočinjanje pušenja kod mladih osoba. Takođe, sveobuhvatnijom zabranom i poštovanjem zakona tokom 15 godina, zastupljenost pušenja bi se smanjila za sedam, kazala je dr Bojana Canjar, specijalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje.

Dr Jelena Trkulja

Edukacija mladih je veoma važna

Kako bi se podigla svest o ovom problemu i doprlo do što većeg broja ljudi, osnovni koraci podrazumevaju edukaciju najmlađih članova populacije o zdravstvenim rizicima i opasnostima, koje ova štetna navika izaziva.
– Inicijative protiv pušenja, osim da se uvede striktna zabrana izlaganja dece duvanskom dimu, leži i na značajnoj ulozi celokupne zajednice u osnaživanju postojećih pušača da se odreknu ove štetne navike, kako bi pružili dobar primer potonjim generacijama, koje treba da žive bez duvanskog dima. Povodom obeležavanja Svetskog dana bez duvanskog dima, a u cilju mobilisanja građana na razmišljanje i pozitivne promene stavova i ponašanja, Preventivni centar rumskog Doma zdravlja svake godine organizuje zdravstvene promotivne akcije, rekla je dr Jelena Trkulja, šef Centra za prevenciju.

Pušenje jedan je od glavnih uzročnika kardiovaskularnih i oboljenja respiratornog sistema, dok je direktna veza između pušenja i preko 20 tipova malignih oboljenja takođe naučno dokazana. Do sada znamo da duvanski dim sadrži preko 7.000 različitih hemijskih jedinjenja među kojima je preko 250 jedinjenja opasnih po zdravlje i oko 70 kancerogena. Osim malignih bolesti, duvanski dim povezuje se i sa češćim oboljevanjem o d hroničnih bolesti pluća, smanjenom potencijom i uticajem na razvoj dece, čije su majke pušači.
– Poslednjih godina postoji sve veći trend konzumiranja tzv. zamena za cigarete, elektronskih cigareta ili zagrevanih duvanskih proizvoda, naročito kod mladih, koji se marketinški predstavljaju kao bezbednije alternative za cigarete, koje navodno mogu da pomognu u lakšem odvikavanju od cigareta. Međutim, praksa govori da se često javlja dualno pušenje, odnosno istovremeno konzumiranje klasičnih i elektronskih cigareta. Postoje teorije da su ovi proizvodi doprineli pušenju i kod onih mladih ljudi koji inače ne bi ni probali cigarete. I jedna i druga varijanta imaju neregulisan sastav, sadrže nikotin, koji čak brže od klasične cigarete dospeva u krvotok, obogaćuju se raznim aromama, kako bi bile privlačne mladim konzumentima, savremenog su dizajna. Ali sigurno je da nisu bezazlene, sadrže toksične materije, (formaldehid, acetaldehid) od kojih se čak 20 nalazi u većoj koncentraciji, nego u dimu tradicionalne cigarete, kao ugljen monoksid i mogu zasigurno oštetiti pluća. Ono što je posebno važno naglasiti da su još uvek nedovoljno ispitane, jer su relativno nove na tržištu i ne možemo predvideti koje će sve zdravstvene posledice izazvati u budućnosti, objasnila je dr Canjar.
Smatra se da kod većine ljudi već 100 popušenih cigareta izaziva zavisnost.
Njen najčešći znak jeste neodoljiva želja da se u prvih pet minuta po
buđenju zapali cigareta, bez obzira na ukupan broj popušenih cigareta na dan.
Ohrabrujuće činjenice su da ostavljanje pušenja u bilo kojoj fazi života dovodi do poboljšanja zdravlja. Već nakon nekoliko nedelja, popravlja se cirkulacija, smanjuje kašalj i poboljšava funkcija pluća. Rizik za rak usne šupljine, grla, jednjaka i mokraćne bešike se smanjuje na polovinu nakon pet godina, a za rak pluća nakon 10 godina.
– Neke od motivacija za odvikavanje od pušenja su saznanja da to može da nam spasi život, uštedi novac i da dobar primer deci. Zatim, poboljšaće se izgled kože, kose, zuba, noktiju, usana, povećaće se kondicija i seksualna sposobnost. Kada su u pitanju saveti, odredite datum kada prestajete, potpuna apstinencija je ključna, ne može nijedan „dim“. Postoje lekovi koji mogu pomoći pri odvikavanju i koriste se nakon savetovanja sa lekarom i farmaceutom. Prepoznajte i prebrodite apstinencijalnu krizu (bavite se fizičkom aktivnošću, spavajte između sedam i osam sati, ležite do 22 časa, izbegavajte energetske napitke). Ostavljajte na stranu novac namenjen cigaretama i nagradite sebe nečim lepim, a ako vam u ruci nedostaje cigareta, zamenite je priveskom, olovkom ili lopticom. Grickajte šargarepu, kelerabu, koštunjavo voće i unosite dovoljno vode. Ukoliko pokleknete, to nije vaša nesposobnost da ostavite pušenje, već samo trenutak slabosti, ohrabrite sebe, zaključila je dr Bojana Canjar.

ANKETA

Da li biste pokušali da se odviknete od pušenja cigareta?

Milan Šaš, Stara Pazova:
Počeo sam da pušim u svojoj 24. godini života. Bio je to period neke neizvesnosti u mom poslu, bilo je manje posla, i jednostavno to je bilo dosta stresno za mene. Osećao sam nervozu, najviše zbog nesigurno finansijske situacije, jer sam nažalost već u tim godinama od oca nasledio ozbiljan posao. Ujedno tu je bilo i društvo, uticaj kolega na fakultetu. Svi puše, pa sam im se i ja pridružio. Već sam pravio pauzu nekih mesec dana početkom godine, kada sam bio jako bolestan, imao sam virus, tako da sam tada imao period bez cigareta, kojima sam se vratio, ali razmišljam da ih ostavim.

Milan Vranješ, Vojka:
Pušim već više od 40 godina. Morao bih da prestanem sad i iz zdravstvenih razloga, jer sam operisao glasne žice, ali eto me ponovo sa cigaretom. Počeo sam da pušim još u osnovnoj školi, jer to je bila moda, i sad ne mogu da se oslobodim ovog poroka. Imam i elektronske bez nikotina i uspem da izdržim sa njima nekoliko dana, ali čim mi se desi neka napeta situacija, ja zapalim i to mi prija, utiče na smirenje. Lekar pulmolog kada me je video kako pušim, rekao mi je da nikad neću ostaviti cigarete. Izgleda da je bio u pravu. Jednostavno, uživam u tome.

Tamara Aćimović, Inđija:
Pušim dugo i nikada nisam ozbiljno pokušavala da prestanem. Svesna sam da duvanski dim šteti zdravlju, ali pušenje mi je postalo deo svakodnevice i trenutno nemam motivaciju da ostavim cigarete. Mislim da svako mora sam da dođe do trenutka kada će želeti promenu, a ja još nisam stigla do toga.

Irena Kitić, Novi Slankamen:
Dugogodišnji sam pušač. Nisam mogla da se odviknem, iako sam nekoliko puta pokušavala da ostavim cigarete. Često bih želela da prestanem, ali navika je jača od mene.

EMN