BAŠTA KAO NASLEĐE

Na selu će uvek biti hrane, za onoga ko želi da radi

Biljana Belotić rad doživljava kao rekreaciju

Proleće ne stiže samo sa suncem i procvetalim voćkama, ono ulazi u dvorišta, ali i u stare navike, koje se ne zaboravljaju. Čim zemlja omekša, bašte ožive, a sa njima ritam koji se prenosi sa kolena na koleno. U redovima koji se povlače motikom, u semenu koje se polaže u zemlju, krije se više od hrane. Za mnoge domaćice prolećno sejanje u baštama nije obaveza, već običaj.
Ana Filip iz Stare Pazove najviše voli domaće proizvode. Sveže, u sopstvenoj bašti uzgajeno povrće raduje svakog baštovana. Ana će uskoro proslaviti osamdeseti rođendan, a i dalje obrađuje baštu i u njoj uzgaja sve što joj je potrebno. Sa prvim lepim martovskim danima već je proverila jesenju setvu, naročito mak i beli luk u prednjem delu bašte. Kaže da je odrasla sa motikom u ruci i da rad u bašti za nju nije samo hobi, već i opuštanje.
Pored povrća, u bašti ima i narcisa, zumbula, nevena i ruzmarina. Lepo vreme treba iskoristiti za setvu, a upravo zbog promene klimatskih uslova, po njenom mišljenju, bolja je ranija setva, pa je odlučila da poseje i boraniju.
– Ništa meni nije teško. Uživam dok radim. Polako, koliko mogu, ali uradim sve. Možda je rano, ali pošto je suvo proleće, i zbog klimatskih promena, primetila sam da je bolja ranija setva i zato ja žurim da do kraja marta posejem skoro sve. Sejem šargarepu, peršun, celer, krompir. Već sam posejala tikvice i bundeve, a sada i boraniju, koju ću da berem u junu, priča Ana.
U drugom delu bašte na jesen je posejala peršun, grašak, glavatu salatu i spanać, koji već može da se bere. Ne želi da seje u velikim količinama, samo onoliko koliko joj je potrebno. Bilo je, međutim, i godina kada joj je rod bio veći, tada ga je prodala i imala dvostruku korist.
– Jedne godine sam imala čak 17 kilograma maka, tako da sam prodavala komšinicama, jer meni samoj ne treba toliko. Imala sam i uspešne godine sa graškom, tako da sam i tu prodala po koji kilogram, te na taj način dopunila sebi kućni budžet. Inače je volim kada iz bašte uzmem dva roda. Nakon što izvadim prvi luk, na to mesto sadim kupus, nakon skidanja maka sadila sam krastavce, tako da maksimalno iskoristim baštu i radiću je dokle budem mogla. Nema ničeg lepšeg, nego kad ubereš, ono što si sam sadio. Što se tiče hemije, trudim se da prskam što manje, više okopavam i plevim, a prskam samo ono što moram minimalno, dodaje naša sagovornica.

Ana Filip okopava baštu

Objašnjava da je dobro da se u bašti sa povrćem kombinuje i cveće i začinsko bilje. Na primer, pored paprike i paradajza obavezno sadi bosiljak, a njega savetuje i pored luka za odbijanje lukove muve. Semenke kupuje u poljoprivrednoj apoteci, nešto i sama skuplja. Ostavlja za sledeću setvu seme od svojih tikvica, bundeva, luka, takođe i cveće poput pomenutog bosiljka.
Posla u bašti uvek ima, ali najviše kada treba okopavati i nagrtati krompir. Prilikom vađenja krompira pomažu joj ćerka i zet, a u jesen bašta ore, na proleće se frezuje i tako u krug. Za Anu Filip bašta nije samo mesto rada, već i mira, radosti i svakodnevne volje za životom.

Kiša doprinosi nicanju useva
Vredne domaćice iz Kuzmina su posejale baštu i sada čekaju kišu, kako bi povrće niklo. Krompir, luk, grašak i zelen su posejani sredinom marta, a ovih dana su posejale rotkvice, tikvice, cveklu i paradajz. Kažu da je seme sve skuplje i u kesicama ga ima sve manje, ali da su navikle da imaju svežeg povrća u bašti, jer znaju šta jedu.
Još u februaru započeti su radovi u rasadniku tri vrste paradajza u domaćinstvu Matića u Martincima, a ni sa ljutom paprikom nisu zaostali, jer je porodično vole i rado serviraju na trpezi.

Milena Matić kaže da je kiša dobrodošla

Vredna domaćica Milena, po ustaljenom rasporedu, kaže da joj niče krastavac u nekoliko čaša rasade. Pošto je zahladilo morala je da ih pokrije.
– U bašti sam posejala luk, grašak, koji je takođe ponikao, zatim rotkvicu, šargarepu, peršun, paštrnak, krompir. To je sve počelo nicati, a kiša je za sve dobrodošla, jer je zemlja bila jako suva. Kada prestanu padavine očekuje me još malo setve: tikvice, boranija, cvekla, dinje i malo lubenica. Mislim da u selu nikada nećemo biti gladni, jer svega posejemo što jedemo i volimo, a višak podelimo. Život je lep samo ako imamo zdravlje, a zdravlje na usta ulazi, kaže Milena Matić.

Rad u bašti, kao eliksir mladosti i vitalnosti
Rumljanka Biljana Belotić ima baštu u selu, kako kaže, samo za ličnu upotrebu, gde se trudi da sve što proizvodi bude zdravo i neprskano. U maloj bašti sadi krompir, luk, a iz semena, tokom jeseni, zelenu salatu i mladi luk. Tu svoje mesto nađu i začini poput peršuna i mirođije, a i poneka bundeva.
– Paradajz ćemo kasnije, kad dospe rasada od proverenih proizvođača Mirkovića, koji imaju domaći paradajz. Paradajz je najbolje rodio prošle godine i bilo je dovoljno za porodicu i nešto na poklon prijateljima. Takođe će biti i krastavca, ali ove godine, da bi bolje rodio, neću ga stavljati uz paradajz, kaže Biljana.
Ona dodaje da još od detinjstva i odrastanja na selu, zna da se uz baštu sadi bosiljak, neven i kadivica, jer pomažu u rasterivanju štetnih insekata.
– S obzirom na to da je bašta u dvorištu u selu, gde se decenijama nije sadilo, zemlja je plodna, jaka i bilo je potrebno minimalno đubrenja. Ne koristim hemiju, korov ručno čupam, za zalivanje i đubrenje potopim koprivu, kaže Biljana i daje još saveta za zdravije povrće u bašti: sodu bikarbonu i cimet koristi da rastera mrave i delom smrdibube.
Biljana voli da svaki dan boravi u bašti, redovno je okopava, prati rast posađenih biljaka i reaguje, ako primeti da nešto nije u redu.
– Bašta nije velika, pa je zalivam kišnicom dok je imam, vodu iz vodovoda koristim u krajnjoj nuždi, kada nastupi sušni period. Imam malo i voća, kupina i malina. Sve je za naše potrebe, neprskano, tako da znamo šta jedemo. Naravno, dobro dođe i kao rekreacija u mojim godinama, rekla nam je, malo u šali, Biljana Belotić.

Branko Đurić

A, može i u saksiji
Kako ispuniti penzionerske dane na kvalitetan i koristan način, pitao se 67-godišnji Branko Đurić iz Inđije, diplomirani inženjer ratarstva i povrtarstva, kada je pre skoro dve godine otišao u penziju. Odgovor je pronašao u onome što najbolje zna, u uzgoju biljaka, ali ovoga puta u nešto „neobičnijem“ obliku. Umesto njive, njegov „vrt“ danas se nalazi u dvorištu, u velikim saksijama. U njima gaji cveće, kao i voće i povrće za sopstvene potrebe, i to bez upotrebe hemije. Ovaj hobi počeo je još tokom radnog veka, kada je u nekoliko saksija uzgajao jagode. Kasnije je taj broj postepeno rastao, pa danas ima oko 25 saksija u kojima, u zavisnosti od sezone, gaji različite kulture. Trenutno uzgaja mladi luk, a u narednom periodu planira sadnju čeri paradajza, paprike, krastavaca i tikvica. Ističe da su za dobar rod presudni dubina saksija, kvalitet zemljišta i redovna prihrana.
– Paradajz sazreva postepeno i bere se oko mesec dana. Na svakih nekoliko dana ima dovoljno zrelih plodova za kućne potrebe, kaže Đurić.
Iako mu ovaj „mini vrt“ donosi zadovoljstvo, priznaje da je rad na njivi nekada bio dinamičniji. Ipak, ljubav prema biljkama nije se promenila. Od cveća najviše voli muškatle i ruže, dok mu je od povrća omiljen čeri paradajz.

Mladi luk u saksijama

– Znanje koje sam stekao tokom radnog veka i danas mi mnogo znači, jer mogu da primenim stručne principe i u malom obimu, ističe on.
Ne planira značajno povećanje broja saksija, ali razmišlja o većim, jer manje nisu pogodne za sve biljke. Onima koji žele da se oprobaju u gajenju biljaka u saksijama poručuje da ne oklevaju.
– Može da se dobije sasvim pristojan prinos za sopstvene potrebe, a najvažnije je zadovoljstvo i zdrava, organska hrana, zaključuje Đurić.
EMN