U SUSRET PRAZNIKU MLADENCI

Običaji, verovanja i simbolika

Kristina i Zoran Pajić iz Inđije ispoštovaće sve praznične obrede

Taj dan u narodnoj tradiciji posvećen je parovima, koji su stupili u zajednički život, pa ih tog dana najbliži obilaze u želji da ih podrže i pomognu kroz prigodne darove i druženje. Međutim, praznik Mladenaca deo je pravoslavne duhovne tradicije i vezan je za stradanje svetih četrdeset mučenika sevastijskih, koje se dogodilo u vreme progona hrišćanske vere 320. godine

Bračne parove koji su se venčali u prethodnih godinu dana ne bi trebalo da iznenadi, ako im se u nedelju, 22. marta, na vratima porodičnog doma pojave gosti sa poklonima. Za one koji ne znaju, taj dan u narodnoj tradiciji posvećen je mladencima, parovima koji su stupili u zajednički život, pa ih tog dana najbliži obilaze u želji da ih podrže i pomognu kroz prigodne darove i druženje. Međutim, praznik Mladenaca deo je pravoslavne duhovne tradicije i vezan je za stradanje svetih četrdeset mučenika sevastijskih, koje se dogodilo u vreme progona hrišćanske vere 320. godine. U tom smislu ovaj stradalni događaj nema nikakve veze sa mladencima, kao bračnim parovima. Jedina povezanost može biti u nazivu, s tim što se u pravoslavnom vokabularu rečju „mladenac“ nazivaju deca ili mladi ljudi, koji su najčešće bili stradalnici. Tako je gospod Hristos na svet došao kao mladenac, a ne odrastao čovek. Kako to neretko biva, spajanjem crkvene i narodne tradicije praznik, obeležen istim običajima, dobija drugačiji smisao, ali je sa izvornim oblikom povezan tananim nitima. U narodnoj tradiciji pričamo o proslavi međusobne ljubavi supružnika i njihovog zajedničkog života, dok se u crkvi molitveno sećamo hrabrih staradalnika koji, opet iz velike ljubavi, prvenstveno ljubavi prema Hristu, polažu svoje živote. Naravno da ovaj praznik u narodnom shvatanju i samoj crkvi predviđa i srdačne molitve za nove supružnike, tako da i oni dobijaju zvanični praznični dan. Ova pojava, ako je suditi po tvrdnjama poznavaoca narodne tradicije, novijeg je istorijskog datuma i uočava se tek u drugoj polovini prošlog veka. Jedna od formulacija, kojom na internet stranici autor Lazar Stanić objašnjava povezanost crkvene i narodne tradicije, kaže da za mlade bračne parove ovaj praznik predstavlja simbol njihove istrajnosti i spremnosti da kroz život prolaze zajedno, bez obzira na poteškoće. S druge strane može se naći poruka da brak ne čine samo radost i sreća, već i odgovornost, istrajnost i uzajamna podrška, baš kao što su četrdeset svetih mučenika ostali verni svojoj veri, tako se i od supružnika očekuje da budu verni jedno drugom, da neguju ljubav, strpljenje i zajedništvo.

Mihajlo i Kristina Dostanić proslavljaju Mladence u krugu porodice

Za one koji slabije poznaju crkveno učenje, recimo da su sevastijski mučenici početkom četvrtog veka bili rimski vojnici, koji su uprkos izričitoj carskoj zabrani imali čvrstu veru u Isusa Hrista. Živeli su na teritoriji današnje Turske. U vreme Likinijevog gonjenja izvedeni su na sud gde im je rimski vojvoda zapretio oduzimanjem vojničke časti, ali oni se nisu odricali Hristove vere. Posle kamenovanja i batinanja vezali su ih i bacili u obližnje jezero. Pošto je bio strašan mraz, jezero se ledilo oko njihovih tela. Samo jedan od njih nije izdržao i prešao je u okolno ugrejano kupatilo. Tokom noći pojavila se neobična svetlost sa neba koja je ugrejala vodu a sa tom svetlošću spustilo se sa neba 39 venaca na njihove glave. Tada je među vojnike ušao i jedan od stražara kao četrdeseti. Prethodno je video čudo jer su svi vojnici ostali živi. Sledećeg dana tome je posvedočio i okupljeni narod nakon čega su sudije mučeći stradalnike naredili da se njihova tela potope duboko u vodu. Njihove mošti posle tri dana episkop Petar izvadio je iz vode i kako se kaže, svaka kost koja beše odvojena od tela njihovih, ispliva na površinu i svetljaše se kao sveća. Nakon toga hrišćanski vernici svečano su ih sahranili. Simbolika ovenčavanja glava svetih mučenika vencima ovde je povezana sa stavljanjem kruna budućim supružnicima na venčanju.
Kolorit narodnih običaja za Mladence prilično je šarolik i razlikuje se od sela do sela, a naročito među većim geografskim regionima. Najrašireniji običaj svakako je mešenje „mladenčića“, četrdeset kolačića od pšeničnog brašna, koji se premazuju medom. Obično domaćice ove kolače pripremaju u ranim jutarnjim satima, a njima se služe i gosti koji tog dana dolaze u kuću. Svaki elemenat tih kolačića, oblik, brašno i med, ima svoju simboliku. Veza sa crvenom tradicijom je običaj da se pravi četrdeset „mladenčića“, što simbolizuje svete mučenike u Sevastiji. Na taj način izražava se želja da bračni život supružnika bude sladak i dug, prožet jedinstvom, ljubavlju i slogom. Kolačiće po pravilu pravi nevesta.

Crkva neblagonaklona prema spajanju duhovnih praznika i onih sa korenima u nehrišćanskoj tradiciji

U stavovima mnogih pravoslavnih teologa i sveštenika ne gleda se blagonaklono na spajanje duhovnih praznika crkve sa praznikom koji vuče korene iz nehrišćanske tradicije, naročito kada je reč o načinu proslave i često neumerenom konzumiranju hrane i pića u velikoposnim danima, kada se miruje i tihuje. Sveštenik Predrag Popović, koji je veoma popularan na društvenim mrežama, objašnjava kako srpski narod iz neznanja ili čak sa željom da ne zna, krši crkvene tipike i na svestan ili nesvestan način udaljava se od istinske crkvene tradicije. Običaj mešenja kolačića prisutan je i u crkvi, ali je on vezan isključivo za stradalnike u Sevastiji i ovi kolačići konzumiraju se posle svete liturgije. Sveštenici, koji su manje oštri u kritici nepoznavanja duhovnog predanja, pozivaju vernike, naročito mlade i novopečene bračne parove da baš na dan Mladenaca odu u crkvu i pomole se za svoj zajednički život i sreću na svetoj liturgiji, koja je centralni događaj u životu pravoslavnog vernika. U takvom načinu obeležavanja Mladenaca iskazalo bi se i molitveno poštovanje sevastijskih mučenika iz četvrtog veka.

Neki kažu da pre praznika ne treba ništa mlado jesti, a na Mladence valja jesti koprivu i ostalo zeleno bilje. Negde posle zimskog perioda počinje setva žita ili čobani prvi put puštaju jaganjce u polje. Neki tog dana đubre i sređuju voćnjake, a negde je ovo vinogradarska slava. U leskovačkom kraju pale se vatre sa verom da one rasteruju svako zlo. Koliko se narodna tradicija u nekim segmentima razilazi sa suštinskim crkvenim praznovanjem, govori podatak da se ovaj dan južnoj Srbiji se zove i Dan svetog Mladena, kada neveste prvi put izlaze iz kuće na poselo ili odlaze u goste kod kumova i najbližih prijatelja i komšija. Mladenci, kao praznik venčanih, više su rasprostranjeni u užoj Srbiji nego u Vojvodini. Napomenimo da upravo u Sremu postoje izvesne posebnosti, jer su Mladenci obeležavani na dan Zadušnica i nazivali su se prema pričama starijih meštana „paskuricama“. Kako je zadušni dan posvećen upokojenim dušama povezan sa mladim bračnim parovima, nismo utvrdili. U mnogim sredinama od vremenskih prilika na Mladence zavisi vreme tokom celog predstojećeg proleća.

Jovana Stupar i Slavko Delić

Ovde dodajmo da nevesta u kući ima priliku da na Mladence pripremi lepo posluženje i pokaže svoju umešnost u kuhinji i domu. Smatra se na Mladence pozvani svi gosti koji su bili na svadbi, premda je njihov broj najčešće sveden na najbliže rođake, prijatelje i kumove, a pravilo o isključivo svadbenim gostima nije tako čvrsto. Kao i u slučaju krsne slave, ovde gosti nisu zvanično pozivani, već se datum praznika smatra pozivnicom. Mnogi ovaj datum proslavljaju pompezno, želeći da se nastavi sa veseljem i svečarskom atmosferom u njihovim domovima. Najbitnije je da gosti dođu „puna srca“, sa poklonima, koji će mladencima dobro doći u domaćinstvu. U selu to mogu biti predmeti domaće radinosti, dok su u gradovima ti pokloni uglavnom moderniji, ali ne tako vredni kao oni za svadbu. Ako su gosti u nedoumici oko vrste poklona, savetuje se da donesu ono što bi njima u domaćinstvu dobro došlo. Posebno je važno posluženje, odnosno trpeza, koja mora biti strogo posna, jer se Mladenci uvek obeležavaju u vreme Velikog vaskršnjeg posta.
– U jednostavnom narodnom kalendaru godišnji ciklus podeljen je na zimski i letnji period. Običajne radnje u proleće obeležavaju početak leta, sunčanog i svetlog perioda godine, novog životnog ciklusa. U prolećnim običajima, koji su skoncentrisani oko Uskršnjih praznika i Đurđevdana, puno je radnji u prirodi sa razlistalim grančicama i cvetovima. Svrha je životvornu moć zelenila preneti na ljude. Hrišćanski praznik Mladenci kalendarski se poklapa astronomskim početkom proleća. Na ovaj dan narod je pripremao hranu od koprive, zelja, ukrašavao sebe, kuće, poljoprivredne zgrade olistalim grančicama i cvećem. Čišćenje dvorišta, spaljivanje stare vegetacije i smeća trebalo je da obezbedi zaštitu od zmija. U procesu obezbeđenja zdravlja posebnu ulogu imale su drenove grančice. Narodu nije bilo jasno kome je taj praznik posvećen. Veza sa hrišćanskim praznikom je pripremanje četrdeset kolača – mladenčića ili ređe kravajčića, koji se pripremaju od posebnog testa. Kolači su posni, premazani medom ili posebno ukrašeni. Mladenčići su deljeni ukućanima i komšijama. Kada se u praksi, dodao još jedan kolač više i namenio novoj nevesti u kući, običaj za Mladence, razvio se u novom smeru i postao je vezan za novi bračni par. Tako je u novije vreme, a to je druga polovina XX veka ovaj praznik postao i praznik mladenaca, onih koji su stupali u brak. Njima se taj dan poklanjaju mladenčići i pokloni za novi dom, kaže Dušanka Stanković, etnolog iz Sremske Mitrovice, zaposlena u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Uz ovaj opis nastanka i običaja praznika recimo da Mladenci odgovaraju istočnoslovenskom prazniku Maslenice, odnosno ispraćaju zime i dočeku proleća.

Parovi slave u duhu tradicije, u krugu porodice

Mladenci su trenutak koji povezuje porodice i prijatelje, a Kristina i Zoran Pajić, ove godine obeležavaju praznik i raduju se tom danu.
– Mladenci su za nas nešto posebno, običaj koji će ispoštovati naše porodice, u duhu naše tradicije, ali prilagođeno mladalačkom raspoloženju, kaže Kristina.
U planu za taj dan jeste svečani ručak u porodičnom krugu, ali će biti i više nego dovoljno prostora za igru, muziku i zajedničko veselje.
Zoran dodaje da će proslava obuhvatiti i tradicionalne običaje, ali sa modernim detaljima.
– Nećemo propustiti klasične obrede sa vencem i kolačem, ali ćemo imati i fotografa, koji će uhvatiti svaku lepu uspomenu, kao i muzički program koji će sve podići na nivo pravog slavlja, kaže Zoran.
Par ističe da je najvažnije da ovaj dan bude prijatan za sve goste, ali i da mladenci sami uživaju u svakom trenutku.
– Želimo da Mladenci budu dan kada će se smejati svi, od bake i deke do najmlađih rođaka, kaže Kristina i dodaje:
– Verujemo da će ova proslava ostati u sećanju svih koji dođu, jer će biti kombinacija tradicije, zabave i ljubavi.
Sa mačvanske strane, Kristina i Mihajlo Dostanić iz Salaša Noćajskog, venčali su se na Mitrovdan, osmog novembra i ovog 22. marta će, takođe, proslaviti Mladence. Poštujući tradiciju, žele da na taj dan okupe svoje najbliže i da sa njima podele radost.
– Oboje dolazimo iz porodica u kojima se poštuju običaji i neguju porodične vrednosti, tako da ćemo proslaviti Mladence, kao podsećanje na istrajnost, vernost i zajedništvo, koji su temelj bračnog života, podelili su sa nama mladi Dostanići.
Ovog proleća u porodični dom Dostanića stiže pojačanje. Kristina i Mihajlo očekuju bebu, koju će, kako ističu, vaspitavati u duhu pravoslavlja i poštovanja porodičnih vrednosti.
Za praznik pripremaju se i Jovana Stupar i Slavko Delić iz Vognja.
– Iako još nismo zvanično u braku, već smo započeli zajednički život, a u aprilu će se to i ozvaničiti. Odlučili smo da ove godine obeležimo praznik Mladenci. Nećemo praviti veliko slavlje, ali pripremićemo ručak za naše roditelje u kući. Ovo je lep praznik koji slavi ljubav i porodicu, vrednosti koje veoma poštujemo. Drago nam je što se porodice okupljaju, to nam je i cilj. Simbolika praznika je prelepa, a sećam se i priča iz detinjstva, koje mi je baka pričala o tome kako se slavilo kada se udala i kako su mladenci darivani na taj dan, kaže Jovana.
Slično, kao i njegova izabranica, misli i Slavko.
– Ovaj praznik je posvećen stradanju svetih 40 mučenika sevastijskih i značajan je datum u hrišćanstvu, o čemu sam čitao. Mi ćemo ga obeležiti sa našim najbližima, a kako je doba Vaskršnjeg posta, trpeza će biti posna. Ovo je najlepši način da se neguje tradicija i porodične vrednosti, rekao nam je Slavko Delić.
EMN