BOKSERI I TRENER SREMSKOMITROVAČKOG KLUBA „ALI“ PRIPREMAJU SE ZA NOVE IZAZOVE

Čuvari vatre mitrovačkog boksa

Članovi i trener bokserskog kluba „Ali“ na jedom od treninga

Takmičari Bokserskog kluba „Ali“ iz Sremske Mitrovice vratili su se sa nedavno održanog pojedinačnog Prvenstva Vojvodine u Novom Sadu sa odličnim rezultatima. Učenici trenera Alena Alimanovića osvojili su šest medalja u konkurenciji seniora i mlađih kategorija. Do zlatne medalje i naslova najbolje u Vojvodini došla je devojka Jana Popović, koja je bila najbolja u juniorskoj kategoriji do 70 kilograma. Seniorsko srebro pripalo je Miroslavu Adamoviću u kategoriji do 80 kilograma, dok je bronzanu medalju u istoj konkurenciji među bokserima do 65 kilograma osvojio Mladen Grbavac. U mlađim kategorijama bronzu su osvojili Aleksa Mandić, Aleksandar Mocić i Jovan Malijević, nagovestivši da mitrovački klub itekako ima dobru takmičarsku perspektivu. Na pokrajinskom prvenstvu u Novom Sadu, među 150 prijavljenih muškaraca i 30 devojaka, boksovalo je devet članova Bokserskog kluba „Ali“. Trener Alimanović prezadovoljan je prikazanom veštinom svojih pulena i osvojenim medaljama, iako nije očekivao takav uspeh, imajući u vidu činjenicu da su mnogim momcima i devojkama ovo bile prve borbe i ozbiljnije iskustvo u prilično jakoj konkurenciji.
Na krilima sjajnih rezultata u klubu se pripremaju za državno prvenstvo koje se održava krajem godine. Tamo bi visok plasman na prvo ili drugo mesto značio prohodnost za odlazak ne Evropsko prvenstvo. Iako se radi o relativno mladom sportskom kolektivu, koji je osnovan 2022. godine, dobri rezultati Bokserskog kluba „Ali“ na poslednjim takmičenjima ukazuju na kontinuitet i dobar stručni rad, što ne treba da čudi, jer je osnivač i prvi trener kluba bio prerano preminuli Nedžad Alimanović, nekadašnji bokser i trener, dobro poznat mitrovačkoj sportskoj javnosti. On je ostavio značajan trag u boksu i obučio je mnoge generacije odličnih boraca. Nedžadov posao nastavio je njegov najbolji učenik, sin Alen, sa kojim je vodio svakodnevne treninge. Danas je Alen, zbog obaveza na poslu stražara u mitrovačkom Kazneno-popravnom zavodu u mogućnosti da treninge održava tri puta nedeljno, ali su oni dovoljno kvalitetni i raznovrsni, da omoguće takmičarski napredak članovima kluba. Neretko, iskusniji bokseri pomažu treneru u realizaciji planiranih aktivnosti. U „Aliju“ je trenutno 25 članova, među kojima je desetak takmičara. Klub je otvoren za rad sa svima koji pokažu interesovanje za boks, uključujući i rekreativce, dok se sa takmičarskim pogonom radi nešto intenzivnije.
Bokseri i trener imaju podršku lokalne samouprave, preko gradskog Sportskog saveza rada. Ponekad se u akciju podrške uključe i pojedini mitrovački preduzetnici. Najveći troškovi kluba vezani su za putovanja, jer takmičare često prate njihovi najbliži, devojke ili navijači.
Osnivanje kluba vezano je za prelazak „Srema“ iz postojeće sale u hali „Pinki“ u novi prostor. U to vreme Nedžad je rešio da krene svojim putem. U početku nije bilo lako. Na nekoliko prvih treninga dolazilo je tek nekoliko učenika. Vremenom se njihov broj povećavao, da bi danas trening sala postala mala za sve članove kluba. Na prve takmičarske rezultate boksera Alija čekalo se bezmalo dve godine, jer je proces stvaranja i pripreme takmičara zahtevan. Prve medalje sa jačih takmičenja usledile su krajem 2024. godine. Tada su na „Zlatnoj čiviji“ u Šapcu osvojene po jedna zlatna i srebrna medalja. Prošle godine je titulu prvaka Vojvodine u kategoriji do 70 kilograma osvojio Zoran Šajić, dok su Miroslav Adamović i Dušan Đorđević bili treći u svojim kategorijama.
– Ovo je sport koji morate voleti i morate imati „srce“ da biste ga ozbiljno trenirali. Boks, kao i svaka borilačka veština u nekom trenutku prosto izađu iz čoveka i počnu da ga grade tokom celog života. Dovoljno je da dođete na nekoliko treninga i da vam boks toliko „uđe u krv“, da ćete stalno razmišljati o njemu. Onaj ko trenira boks da bi se pravio važan ne bavi se sportom, za njega se može reći da se samo tuče. Mnogi imaju predrasude da je boks opasan sport, ali većina ljudi odlazi na boks zbog sebe i ovde nalazi baš ono što voli. Mnogi to čine radi samoodbrane, pri čemu nikad nećete videti boksera da izaziva tuču i pravi probleme na ulici, kaže Alen Alimanović, trener i prvi čovek kluba.
Prema klupskim klincima je, kaže, zauzeo ozbiljniji stav, upravo sa ciljem da zadrži neophodan autoritet. Sa starijima je situacija drugačija, a pošto su većinom u pitanju učenici, od njih se traži da ispred sportskih obaveza stave školu, jer su u slučaju lošeg školskog uspeha prinuđeni na odsustvo sa treninga.
Trener Alimanović je svestan odgovornosti koju svaki obučeni borac ima, zbog čega posebnu pažnju posvećuje psihološkoj pripremi i formiranju psihički stabilnih takmičara. Prema njegovim rečima, bokseri u svoje prve mečeve ulaze „izgubljeni“ sa mnogo adrenalina i uglavnom ne primaju savete trenera, ali vremenom nauče da slušaju, jer od stručnih saveta „iz ugla“ često zavisi konačan ishod borbe. Alen tvrdi da su on i njegov otac pomogli mnogim momcima, naročito iz njihovog kraja grada, mitrovačke Jalije, da kanališu svoju snagu i agresivnost i presele ja sa ulice u sportski ring.

Trener Alen Alimanović u takmičarskim danima sa svojim ocem i osnivačem kluba Nedžadom Alimanovićem

Za Alena Alimanovića boks nije samo omiljeni sport, već i porodična tradicija i duboka emocija koja će ga uvek vezivati za preminulog oca. Mladom treneru to je podsticaj da radi što bolje i stvara nove šampione. Sa bokserskim sportom uz oca Nedžada počeo je u svojoj jedanaestoj godini. Prve bokserske rukavice podigao je na treninzima Srema 2017. godine. U matičnom klubu imao je petnaestak mečeva, ali je zbog posla prestao sa takmičarskim boksom i okrenuo se trenerskom pozivu.
Jedan od takmičara sa najdužim stažom u klubu je Mladen Grbavac. Sa takmičenja u Novom Sadu doneo je bronzu. Mladen je veliki potencijal pokazao i na prošlom Prvenstvu Vojvodine, gde je pokazao srčanost u okršaju sa iskusnijim borcem. Svojevremeno je na jakom turniru u Šapcu bio drugi, a kao deo najbolje selekcije iz Vojvodine, zajedno sa klupskim drugom Miroslavom Adamovićem, takmičio se u Republici Srpskoj. Mladen je rođen 2007. godine. Učenik je srednje medicinske škole u Sremskoj Mitrovici.
– U boks sam ušao posmatrajući brata. Hteo sam da probam nešto novo, jer nikad nisam bio u borilačkim sportovima. Brat me je doveo na prvi trening kod Nedžada i Alena, da bih ja posle prvog treninga shvatio da je upravo boks ono što želim. Nastavio sam i eto danas, posle dve godine ne mogu da prestanem i da hoću. Na treninge dolazim redovno, čak i kad je teško, jer se u najtežim uslovima pokazuje karakter. Planiram da ostanem u bokserskom sportu, pa ću gledati da nakon odlaska na fakultet nastavim sa treninzima, kaže Mladen čiji su najjači aduti u ringu brzina i tehnika.
Jedna od „udarnih igala“ kluba svakako je Miroslav Adamović, osvajač vojvođanske srebrne medalje, koji je u karijeri zabeležio i nekoliko profesionalnih mečeva. Na prošlom šampionatu Vojvodine bio je treći, kada je posle fenomenalne pobede tehničkim nokautom u trećoj rundi zaustavljen u polufinalu. U ovogodišnjem polufinalnom meču istog takmičenja očekivano je došao do trijumfa. U finalnoj borbi imao je izuzetnog protivnika, Strahinju Rašovića, a meč je odlučen sudijskim prekidom, nakon što je Miroslavu pukla arkada. Mitrovčanin je od ranije znao kvalitete svog rivala, koji je došao iz Banata. On iza sebe ima osamdesetak borbi, dok je manje iskusan bokser zabeležio tek desetak takmičarskih mečeva. Iskustvo je bilo na Strahinjinoj strani, koji je iskoristio jedan Miroslavljev nesmotreni potez pred kraj prve runde, posle čega mu se otvorio put za efikasan udarac. Takmičar „Alija“ ipak je zadovoljan novim iskustvom koje je stekao. Kaže da će u saradnji sa trenerom raditi na izbegavanju ovakve i sličnih grešaka.
Miroslav Adamović rođen je 2007. godine. Pohađa „Teslinu“ srednju školu, a trenira poslednjih pet godina. Počeo je u šabačkoj „Mačvi“, a onda je došao u „Srem“. Jedno vreme boksovao je u mitrovačkom „Senkiju“, a onda je ono što mu najviše odgovara pronašao u Bokserskom klubu „Ali“.
U „Aliju“ treniraju dve devojke, a jedna od njih je takmičarka. Juniorka Jana Popović je osvajanjem zlata ostvarila izuzetan uspeh, s obzirom na to da boks trenira tek godinu dana i ovo je bilo njeno drugo takmičenje. Protivnica u odlučujućoj borbi bila je takođe kvalitetna devojka iz laćaračkog „LSK“ Zorana Škorić. Jana je pobedila odlukom sudija u meču, koji je bio neizvesan i prelomio se na Janinu stranu tek u trećoj rundi.
Ona je učenica srednje medicinske škole, smer fizioterapeut. Ulazak u boks bila je hrabra odluka, jer plemenita veština nije baš popularna među devojčicama. Rešena je da u budućnosti, podstaknuta poslednjim uspehom, radi još intenzivnije. Aktivno prati srpski ženski boks i njen uzor je olimpijka, svetska i evropska šampionka Sara Ćirković.
Među najmlađim članovima kluba je Stefan Malijević, koji ima duži staž od većine vršnjaka, čak i starijih boksera. Dečak koji dolazi iz Stejanovaca izuzetan je potencijal i obaveze na treningu prihvata krajnje ozbiljno. Na prvi trening došao je 2022. godine, a danas je kapiten mlađe grupe. Kaže da je ponosan na svog trenera, koji mu pomaže i vodi ga ka prvim takmičarskim uspesima. Stefan ima 10 godina i uskoro, kad navrši još jednu godinu ulazi u takmičarsku grupu. Do sada je imao jedan javni sparing u Inđiji. Inače je odličan đak.
Što se tiče klupskih planova, krajem godine u Sremskoj Mitrovici se organizuje takmičarsko kolo bokserske lige, uz učešće tridesetak kvalitetnih klubova iz cele Vojvodine, a sezona bi mogla biti krunisana memorijalom posvećenom Nedžadu Alimanoviću.
Dejan Mostarlić