ZDENKO LAZOR, PROFESOR RUSKOG JEZIKA IZ BIKIĆ DOLA DOBITNIK SVETOSAVSKE POVELjE

Biti dosledan i ići putem Svetosavlja

Zdenko Lazor

Nagrada je dokaz da se cene sva moja zauzimanja u kulturnom i prosvetnom svetu, dokaz da je put kojim idem onaj pravedan, dobar i da na tom putu treba ostati dosledan onome što su nas naučili naši roditelji i da te vrednosti treba da prenesem drugima, smatra Zdenko Lazor

Profesor ruskog jezika u Osnovnoj školi „Sava Šumanović“ u Erdeviku i Gimnaziji „Sava Šumanović“ u Šidu Zdenko Lazor ovogodišnji je dobitnik Svetosavske povelje, koja mu je uručena na Savindan na svečanosti u Opštini Šid. Nagrada je stigla u pravo vreme, kao kruna 15 godina rada u prosveti i decenijskog volonterskog angažovanja u raznim organizacijama, u radu sa decom sa posebnim potrebama, ali i u kulturnom životu šidske opštine.
– Nagrada je dokaz da se cene sva moja zauzimanja u kulturnom i prosvetnom svetu, dokaz da je put kojim idem onaj pravedan, dobar i da na tom putu treba ostati dosledan onome što su nas naučili naši roditelji i da te vrednosti treba da prenesem drugima. Te vrednosti možemo nazvati pravim hrišćanskim načelima, jer nas je i sam sveti Sava, kao utemeljivač državnosti i prosvete učio, ne samo kroz svoj ispisnički život, već i kroz dela koja su ostala kao svetionici puteva kojima moramo da koračamo, navodi Lazor za M novine.
Svetosavlje nije samo verski koncept, već specifičan spoj hrišćanske etike i narodnog duha koji je utemeljio sveti Sava, smatra naš sagovornik.
– Svetosavlje počiva na tri stuba: miru, prosveti i služenju. Koliko smo spremni da ispoštujemo aspekte, koje je postavio sveti Sava, toliko smo i okrenuti Svetosavlju. Sava je mirio zavađenu braću, a da li je savremeno društvo spremno da pređe preko svih razlika i nesuglasica i da li smo svesni svojih i mana i vrlina, istovremeno je i odgovor na pitanje o negovanju vrednosti koje smo, nažalost, malo skrajnuli i zapostavili. Rastko Nemanjić je napustio dvorski luksuz radi višeg cilja, zamonašio se i živeo život posvećen Bogu i narodu, dok savremeno društvo živi užurban život, pa se često zaboravljaju ili manje poštuju vrednosti, koje su ništa drugo nego hrišćanska načela, kojima bi trebalo svi da se rukovodimo, iznosi Lazor.

Predsednik Opštine Šid Zoran Semenović uručio je Svetosavsku povelju Zdenku Lazoru

Uvažavamo razlike koje nas spajaju
Biti pripadnik nacionalne zajednice je i blagoslov i ponekad izazov. Čuvati kulturu zahteva ne samo ljubav, već i neverovatnu energiju i upornost.
– Izazovno je u eri 21. veka sačuvati i negovati svoju nacionalnu kulturu i tradiciju, jer sve više ljudi odlazi iz sela. Sela se smanjuju, mladi odlaze u veće gradove ili inostranstvo „trbuhom za kruhom“. Kada ode porodica iz Bikića, ne ode samo statistika, nego odu i glasovi koji bi pevali u horu, odu noge koje bi igrale u kulturno umetničkom društvu i ruke koje bi čuvale naše običaje. Teško je održati folklornu sekciju, ako u selu imaš svega nekoliko dece. Očuvanje jezika, gde u svetu dominiraju drugi jezici, gde je prisutan digitalni žargon, veliki je izazov poput motivacije mladih da govore rusinski jezik, jer bogatstvo je biti bilingvalan. Bez jezika, kultura može da postane samo eksponat u muzeju, a kultura je nešto što se prožima kroz svaku poru društva i živa je koliko je u upotrebi jezik. Danas tradicija predstavlja identitet, jer ono što negujemo, to i ostavljamo svim budućim generacijama u nasleđe. Ono što olakšava očuvanje jeste činjenica da u suživotu sa drugim narodima živimo u poštovanju i uvažavanju razlika koje nas spajaju, jer su se kulture isplele u najlepše mozaike Vojvodine i Srbije. Taj oslonac je jak, to je temelj na kom počiva snaga za trud da sačuvamo svoje, volimo svoje, a poštujemo tuđe. Svaki put kada naučimo jedno dete reč na rusinskom ili korak naše igre, mi smo pobedili zaborav, smatra Zdenko Lazor, Rusin iz Bikić Dola.

Naš sagovornik je profesor ruskog jezika, koji se sve manje izučava u školama.
– Ruski jezik, iako istočnoslovenski jezik, blizak je našem maternjem jeziku. Bilingvalna sam osoba, koja voli oba jezika podjednako, oba jezika su mi maternja, a ruski jezik je onaj jezik koji je zauzeo značajno i važno mesto u mom životu, ne samo zato što sam ga učio od osnovne škole, ne samo zato što sam profesor istog, već zbog one slovenske duše, koju ruski jezik nosi sa sobom. Ruski jezik je svetski jezik komunikacije, jezik koji je službeni jezik na rekama, vodnim tokovima, jezik svetskih organizacija, i kao takav treba da se uči u školama. Jezik je popularan u Srbiji i iskreno verujem da će se u budućnosti i više učiti, jer su mnogi naučnici, umetnici, književni stvaraoci, upravo sa ruskog govornog područja, kaže o sudbini ruskog jezika Zdenko Lazor.
Na pitanje koliko su deca zainteresovana za izučavanje stranog jezika, Lazor odgovara:
– Interesovanje za jezik se ponekad poveća, ponekad smanji, ali se uvek nađu oni, koji istinski žele da uče i kojima je ruska kultura interesantna. Najčešće se učenici uhvate gramatike, koja im je „komplikovana“, ali ako dovoljno dobro vladate gramatikom srpskog jezika, onda vam ni gramatika ruskog ne predstavlja problem. Učenicima je potrebno samo jednostavnije približiti jezik i onda se i interesovanje za isti može povećati. Današnja deca pripadaju generaciji alfa. Oni potpuno drugačije obrađuju informacije, brže ih obrađuju na dva klika, međutim pažnja se skraćuje. Nastavu moramo prilagoditi njima i nastavnik više ne sme biti jedini izvor činjenica. Savremeni nastavnik treba da uči decu kako da filtriraju informacije, kako da prepoznaju lažne vesti i kako da kritički razmišljaju. Uvođenje kvizova, korišćenje savremenih nastavnih sredstava, savremenih tehnologija potpomaže da učenje liči na izazov, a ne na kaznu, motivisanost učenika tada skače. Zabrana telefona često izaziva otpor, ali ako se postave dobra pravila isti može da postane dobro pomoćno sredstvo koje sadrži mnoštvo AI (veštačka inteligencija) alata za personalizovano učenje. Uprkos društvenim i socijalnim mrežama, današnje generacije su često usamljenije, te škola mora postati mesto gde zajedničkim radom stižu do istog cilja, koji mora biti realan i da na kraju procesa učenja imati praktičnu primenu. Ukoliko primete da isto izostaje, izostaje i učenje, a sa njom i pažnja. Pažnja učenika bi mogla da se poveća, kao i sam proces učenja i usvajanja gradiva, uvođenjem tematskih dana koji bi pospešili način usvajanja određenih nastavnih jedinica kroz dobro koordinisanu i usaglašenu nastavnu praksu primenom korelacije predmeta na višem nivou usklađivanjem nastavnim planova i programa.
Biljana Vukadinović