NENAD KOSIJER, TRENER U KAJAKAŠKOM KLUBU „VAL“

Sportski učitelj koji zna kako se prave šampioni i dobri ljudi

Trener Nenad Kosijer okružen mnoštvom trofeja kajakaša „Vala“

Tradicija kajakaškog sporta u Sremskoj Mitrovici vuče korene iz pedesetih godina prošlog veka kada je iz Pomorsko – brodarskog društva „Val“ izdvojen istoimeni kajakški klub koji je već 1957. godine bio ekipni šampion velike Jugoslavije. Prvo zlatno doba „Vala“, koje je obeležilo devet državnih titula i uspesi juniora, potrajalo je do sredine sedamdesetih godina. Do današnjih dana Kajakaški klub „Val“ jedan je od sinonima sportske Sremske Mitrovice, klub sa najbogatijom riznicom trofeja kroz koga su prošle hiljade dečaka, momaka i devojaka, sa ubedljivo najviše – čak devet učesnika Olimpijskih igara.
Takmičari „Vala“ na levoj obali reke Save nisu se samo sportski razvijali i stasavali, već su generacije mladih ljudi upijale iskustva svojih trenera i starijih kajakaša. Poučene osnovnim životnim lekcijama bile su spremne za uspešne sportske i profesionalne karijere koje je većina njih i izgradila. Zbog toga je veslačkim trenerima najveće zadovoljstvo bilo u činjenici da ih bivši učenici i sportisti uvek rado prepoznaju i pozdrave.
Jedan od učitelja mnogih kajakaških šampiona, koji je i danas oslonac kluba i srpske kajakaške reprezentacije, jeste i Nenad Kosijer, trener čije su ime i uloga naglašeni u svakoj reportaži koju smo radili sa najboljim mitrovačkim kajakašima. Dogovoreni razgovor počinjemo u klupskom hangaru jednog maglovitog decembarskog subotnjeg jutra. Po krajnje nehumanim uslovima za sport u kojima jedva da se vidi „prst pred okom“ na temperaturi nešto iznad nule, „blago“ srpskog kajaka – reprezentativci Srbije i članovi „Vala“ Bojan Zdelar i Dimitrije Stojšić sa nešto mlađim Dušanom Filipovićem izlaze na redovan trening od tridesetak kilometara veslanja. Čeka se dolazak još jednog olimpijca, Stefana Vrdoljaka. Slušajući upozorenje trenera da se zbog slabe vidljivosti drže zajedno i što bliže obali, uviđamo težinu ali i ljubav koju članovi i trener kluba pokazuju prema omiljenom sportu. U toku je prva faza zimskih priprema za prolećna i velika međunarodna takmičenja. Prelazimo u klupsku teretanu gde zatičemo grupu dečaka i devojčica koji uredno treniraju i sanjaju da dožive uspehe starijih takmičara. Pored pomenutih reprezentativaca, u taboru saveznog trenera Nenada Kosijera pripremaju se Marija Dostanić i Anastazija Bajuk, učesnice prošle Olimpijade u Parizu. U pitanju su nekadašnji kajakaški „klinci“ koji su upravo od Kosijera učili osnovne kajakaške tehnike. Njihovim putem krenula je i grupa „Valovih“ kadeta i juniora u kojoj su pored Dušana Filipovića i Julijan Petrović, braća Leščuk, Marko Pevac i kanuista Đorđe Lukić, ovogodišnji prvak Srbije.
Po Nenadovim rečima, još je nekoliko perspektivnih članova kluba od kojih se tek očekuje da ozbiljno „zagrizu“. Započinjemo priču o uslovima za rad četrdesetak članova „Vala“. Oni su u sportsko-stručnom smislu odlični, ali bi bolja finansijska potpora omogućila raniji odlazak na neku od toplih destinacija, pre zvaničnog puta na pripreme u Tursku zakazane za februar naredne godine. Po tvrdnji trenera Kosijera, vrhunski svetski kajakaši koji zimske pripreme sprovode u boljim vremenskim uslovima u svaku sezonu ulaze sa najmanje 2.000 odveslanih kilometara prednosti. Mitrovački veslači redovno rade u klupskoj teretani, dok muški takmičari tokom nedelje imaju šest izlazaka na vodu a devojke tri do četiri. Pomenimo da od naredne godine važi strožiji sistem prikupljanja bodova za odlazak na Olimpijadu. pa su aktivnosti srpskih kajakaša podređene tom cilju.
Sa trenerom Kosijerom prisećamo se starih vremena kada je kajak postajao mitrovački sportski „brend“. Tvorac uspešnih generacija „Vala“ seća se početka sedamdesetih kada je kao stanovnik Ulice Stevana Sremca na nasipu kraj obale Save posmatrao kajakaše, naročito sa čuvene plaže „konjare“, gde se tokom leta sa svojim društvom kupao.
– Mogu da kažem da se u to vreme formirala dobra ekipa momaka koji su krenuli sa kajakom, jedna generacija kojoj je to treniranje bilo jako lepo, jer je pored takmičenja omogućavalo nezaboravna druženja i putovanja. „Val“ je uvek imao dobre uslove. Ja sam došao 1971. godine u sadašnju novu zgradu. Starije generacije su trenirale kod dispanzera u takozvanom „starom Valu“. Eto, zavoleo sam ovaj sport i u njemu ostao do dana današnjeg. Prve rezultate smo počeli da pravimo kad su naši treneri počeli da odlaze u inostranstvo – pre svega u Mađarsku, da uče od boljih i iskusnijih. Tako su moderna znanja mogli da prenesu i nama, kaže Nenad Kosijer koji je sedamdesetih godina bio pionirski i juniorski prvak Jugoslavije, a kao senior pet godina je bio u državnoj selekciji kao osvajač mnogih trofeja.
Nenad Kosijer ne seća se tačno kako je došao na ideju da postane trener. Bilo je to spontano, kroz rad sa decom i nastavilo se narednih 30 i više godina. Pokazalo se da je prva generacija njegovih klinaca ostvarila značajne rezultate, što je bio dovoljan motiv za nastavak rada. Izdvajali su se uspesi Borislava Lazića, Dragana Hančovskog, Sandre Polovine, Petra Mirkovića i ostalih Mitrovčana koji su danas ozbiljni porodični ljudi. Problem je tad, kao i kod drugih sportova u gradu, bio odlazak takmičara na školovanje u veće sredine i klubove.
Nenad Kosijer tvrdi da se danas lakše dolazi do kvalitetne opreme i kajaka ali naglašava da je „Val“ oduvek imao dobre uslove, uz već pomenuti nedostatak vrhunskog iskustva i praćenja svetskih trendova. To se promenilo početkom osamdesetih godina najviše zahvaljujući Dušanu Filipoviću koji je stečena znanja prenosio na svog sina – budućeg šampiona i olimpijca Ognjena Filipovića. Na Savskoj obali tada su okupljani najbolji kajakaški stručnjaci od kojih su Mitrovčani „krali“ trenerska znanja.
– Upornost, rad i genetski potencijal igraju odlučujuću ulogu u stvaranju vrhunskog takmičara. Prvenstveno je reč o radu koji podrazumeva treninge i dva puta dnevno, što danas primenjuju i naši mlađi takmičari, kaže trener Kosijer objašnjavajući „tajnu“ uspeha u ovom zahtevnom i nadasve fizički teškom sportu.
Uprkos velikoj „potrošnji“, kajakaši „Vala“ uživaju u vremenu provedenom na treningu. Nenad Kosijer smatra da to i jeste osnovni smisao bavljenja sportom – da pronađeš što više dobrih vrednosti koje te ispunjavaju. Nemaju na početku svi takmičarske ambicije, pa mnogi dolaze iz zdravstvenih razoga a vremenom postanu pravi šampioni. Interesantan je podatak da je većina članova „Vala“ u poslednjih nekoliko decenija završila fakultete i visoke škole.
– Kad se osvrnem na sve ove godine drago mi je što vidim da smo mnoge generacije izveli na pravi put. Oni su iz kluba poneli lepa sećanja i druženja koja su ponekad bila bolja nego sa drugarima iz škole. Mnogi od njih dovodili su svoju decu i usmeravali ih ka našem sportu. Boravak u klubu nema samo sportski smisao, to je i mesto gde se osoba vaspitava, zdravo raste i sazreva. Zbog toga rezultat ne treba tražiti po svaku cenu. To je bar moj neki moto, kao i svih momaka i devojaka oko mene. Kada bih mogao da biram – ponovo bih krenuo istim putem, jer sam za sve ove godine upoznao mnogo dobre dece, sportista i ljudi. Bio sam u prilici da proputujem svetom i vidim mnogo toga što inače ne bih mogao, kaže Nenad Kosijer, sada već legendarni trener mitrovačkog „Vala“.
Nenadov rad u Sremskoj Mitrovici prepoznat je i višestruko nagrađivan, baš kao i rezultati njegovih učenika. Pomenimo da je stručni rad sa mlađim kategorijama poveren drugom klupskom treneru Igoru Došenu koji zajedno sa Nenadom nastavlja uspešnu trenersku šampionsku tradiciju u mitrovačkom i srpskom kajakaškom sportu.

Dejan Mostarlić

Projekat „Sremska Mitrovica – grad šampiona“ sufinansiran je od strane Gradske uprave za kulturu, sport i mlade Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.