MALO IZOŠTRENO

Zašto hitni Zakon o udžbenicima više nije hitan

Najavljen kao jedan od najvažnijih zakona, koje će na drugom redovnom zasedanju usvojiti Narodna skupština, po hitnom postupku, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima nije ni ušao u dnevni red. Ali, upravo time što nije ni ušao u dnevni red, ovaj još nesuđeni zakon „ukrao je šou“ čak i Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, pa se tokom celog zasedanja Narodne skupštine javnost najviše bavila zakonom, koji je ispao iz dnevnog reda. Uprkos upadljivom trudu vlasti da se nesumnjivim značajem zakona o legalizaciji zaseni onaj koga trenutno nema.
Neke među nama nije ni malo iznenadilo što je Zakon o udžbenicima ispao iz dnevnog reda iako je celog leta slovio kao najhitniji zbog neodložne nacionalne potrebe da se više ne izgubi ni jedna godina u odgajanju dece u patriotskom i državotvornom duhu. Uostalom, bivši premijer Miloš Vučević je 14. jula na TV Pinku rekao: „To je udarac u osinje gnezdo. Mnogi iz državnog sistema će da budu protiv toga. Uplašiće se dvojice ambasadora, advokata izdavačkih kuća, arbitraža, pretnji i da ne ulazim u možda neke druge motive. Videćete koliko će biti otpora za stvar koja je prirodna.“
Za razliku od bivšeg premijera, koga su od početka mandata spoticali evropejski klipovi u točkovima, sadašnji premijer Đuro Macut nije predviđao otpore, ili se pravio da ih ne predviđa. Za Večernje novosti je 1. avgusta objasnio da Srbija ne čini ništa što zapadne zemlje nisu već učinile: nacionalni udžbenici nisu samo stvar Srbije, to je stvar i razvijenog Zapada, gde se forsira da određeni elementi obrazovnog sistema, koji su od nacionalne važnosti, kao što su jezik, kultura, istorija, geografija ili umetnost budu pokriveni iz jednog izdavačkog centra. Kvalitet se podržava konkursnim zahtevom koji je javan, potpuno kontrolisan, postoje i zahtevi prema samim autorima, koji poštuju uslove i koji su odani izdavaču. „Kod nas je“, rekao je Macut, „koruptivnost išla dotle da su u školama bili prisutni različiti udžbenici za istu godinu. To je neverovatno, i to smo čuli tokom pripreme zakona, pa smo imali situaciju da u istoj osnovnoj školi, u istom razredu, u različitim odeljenjima imate različite udžbenike, što je apsolutno nezamislivo, jer to ne vodi nikakvom kvalitetu te škole. Jer, ako imate školu sa šest odeljenja istog razreda koji ima tri udžbenika, kako ćete ujednačiti kvalitet znanja i predstaviti tu školu u rangiranju škola? Kako će ta škola da se takmiči u određenim oblastima? Sada ćemo da imamo koncentrisana znanja ljudi, koji su eksperti i koji su ranije bili u izdavačkim kućama, a sada će imati priliku da postanu članovi Saveta za izdavanje udžbenika, i tako ćemo da dobijemo kvalitetne udžbenike.“
Za Srbiju je potpuno svejedno koji je deo državne vlasti trenutni ovlašćeni čuvar evrointegracijske vatrice – da li je to vlada, ako je na njenom čelu Ana Brnabić ili je to parlament, ako mu predsedava Ana Brnabić – ali nije bez ikakvog značaja Vučevićevo letnje predviđanje da će „mnogi iz državnog sistema da budu protiv toga“ i da će praktično sopstvena ubeđenja da je sa nacionalnom komponentom u srpskom obrazovanju sve u redu, pokrivati mišljenjima nižerazrednih funkcionera EU. U praksi Evropskog parlamenta i raznih nameštenika za Balkan već je zapaženo da donose rezolucije i stavove sročene u Srbiji, pa je sasvim moguće da je upravo iz Srbije zatražena pomoć za odlaganje zakona o paketu nacionalnih udžbenika, kao što je dokazano tražena pomoć pri ozakonjenju rodno osetljivog jezika. Iza Vučevićevog već obistinjenog predviđanja krije se, izvesno, dijagnoza o dubokim ideološkim razlikama među nosiocima državnih funkcija, razlikama koje su i sada sprečile srpsku državu da bez daljeg odlaganja počne da popravlja obrazovanje, koje ne razvija državotvornu odgovornost novih generacija.
Iza komesarskih primedbi, da bi novi zakon o udžbenicima poništio zdravu konkurenciju među izdavačima, koje je srpski parlament očigledno uvažio, ne krije se samo intervencija stranog izdavačkog lobija, koji ne bi bio ozbiljnije ugrožen gubitkom desetak procenata profitabilnog posla. Iza svetog cilja „tržišne konkurencije“ najverovatnije stoji važniji cilj da Srbija ostane bez državnog izdavača udžbenika, koji bi omogućio da se buduća oblikovanja nacionalnog sadržaja u udžbenicima odvijaju u „intimnom krugu“ suverene države.
Evropska komesarka za proširenje, inače preugledna i nesagledivo značajna u svojoj Sloveniji, Marta Kos, zapretila je Srbiji, preko portala Nova, kontekstom u kome ona, lično, ocenjuje predlog ovog zakona koji nije stigao do poslanika: „Lično sam pokrenula ovo pitanje pred srpskim vlastima, uključujući i našu zabrinutost u vezi sa potencijalnim uticajem nacrta amandmana na konkurenciju. Komisija će nastaviti pažljivo da prati ova dešavanja u kontekstu pristupanja Srbije EU, posebno u vezi sa poglavljem 8 o politici konkurencije, poglavljem 26 o obrazovanju i kulturi i poglavljem 23 o pravosuđu i osnovnim pravima.“
Da je nesagledivo značajna Marta Kos ostala samo na nivou ličnih primedbi, i to bi bilo dovoljno da se predlog zakona po hitnom postupku hitno skloni sa dnevnog reda parlamenta. Ali Marta Kos je naglasila da slučaj prati u „kontekstu pristupanja Srbije EU“, smestila ga je čak u tri poglavlja, pa je problem u očima naših čuvara evrointegracijske vatre narastao do razmera strašne elementarne nepogode. A, ako je već tako opasno, ko još treba da se prenemaže premijerovim obećanjem srpskom obrazovanju i građanima da će parlament na drugom redovnom zasedanju hitno usvojiti zakon, koji omogućava Srbiji da obrazuje svoju decu, tako da u budućnosti bude voljenija i jača. Da bude jača nego što je u poslednjoj godini dana. Sve zbog čega će naša sutrašnjica zažaliti nevažno je u odnosu na blagonaklonost Marte Kos.
Dragorad Dragičević