U BANOŠTORU SE GODIŠNjE PROIZVEDE 800.000 LITARA VINA

Selo sa „dva sunca“ donosi ekstra kvalitet grožđa

Šira prva poteče nakon prerade grožđa

Banoštor, selo beočinske opštine, pozicioniralo se na vinskoj mapi Srbije, s obzirom na podatak da se u selu sa oko 800 stanovnika godišnje proizvede 800.000 litara vina. U selu radi 12 registrovanih vinarija, a položaj vinograda, koji su okupani sa dva sunca, bogom je dan za proizvodnju kvalitetnih vina.
– U Banoštoru se proizvede hiljadu litara vina po glavi stanovnika. Odlikuje nas kvalitet, koji se postiže uz puno rada, truda i želja da budemo najbolji. To je naš cilj i mislim da smo ga ostvarili, objašnjava Pera Silbaški.
Ovogodišnja berba je bila uspešna, grožđe je rodilo, šećera je bilo dovoljno, tako da se očekuje i kvalitetno vino.
O samom procesu proizvodnje vina Silbaški kaže:
– Najvažniji deo posla kada se dođe iz vinograda je muljanje grožđa, koje mora da bude urađeno u kratkom roku i to je jedan od najbitnijih poslova za dobijanje kvalitetnog vina. To je proces u kome dolazi do odvajanja bobica od peteljki i listova. Svrha muljanja je da se grožđani sok (šira) oslobodi iz bobica. Nekada su u ove svrhe mlade neveste gazile grožđe u drvenim buradima. Prilikom muljanja grožđa treba paziti da se semenke ne gnječe i ne melju. Posle ide ceđenje ili presovanje grožđa i dobijanje šire, koja dalje ide na preradu i na kraju dobijamo kvalitetno vino posle vrenja. Čuvamo tradiciju, ali danas radimo sa savremenim presama i muljačama, dok se sam proces u vinogradu ne može menjati. Ljudski rad ništa ne može da zameni u stvaranju kvalitetnog i zdravog grožđa i vina, navodi Silbaški.

Najbolja reklama od usta do usta
Za ovo beočinsko selo vezuje se manifestacija koja slavi vinogradare i vinare, Banoštorski dani grožđa, koji su ovog septembra održani po 29. put. Organizator manifestacije je Udruženje vinara i vinogradara „Sveti Trifun“ iz Banoštora. Silbaški kaže da kada su pokrenuli manifestaciju pre skoro tri decenije, u centru sela su postavili bure od 450 litara špricera, koji su delili ljudima.
– Tada se proizvodilo oko dve hiljade litara vina po domaćinstvu. Zahvaljujući subvencijama za sadnju, krenuo je rast i danas imamo 12 ozbiljnih vinarija. Nama je cilj da se milion litara vina proizvede u Banoštoru, za pet do deset godina. Dolaze nam mladi ljudi, koji sade vinograde i verujem da ćemo ostvariti cilj, navodi Silbaški i dodaje da je najbolja rekla od usta do usta.
Vino koje se proizvede u Banoštoru potroši se sa prijateljima i kupcima koji kupuju na kućnom pragu, dok se deo vina proda restoranima.

Muljanje grožđa na starinski način

Italijanski rizling je najzastupljenija sorta grožđa u fruškogorskim vinogradima, dok je hamburg najcenjenija sorta.
Da vinograd ne traži gazdu nego slugu, potvrđuju i reči našeg sagovornika koji navodi da posla u vinogradu ima tokom cele godine.
– U februaru smo, simbolično na svetog Trifuna, orezali vinograd i počeli pripreme za novu berbu. Posle svake berbe, počinju pripreme za proizvodnju novog vina. Tokom cele zime traje pažnja, prerada, pretakanje, održavanje i higijena vina, da bi opet došao februar, kada ćemo mi uzeti makaze i početi pripremu za novu berbu. Jun mesec je najkritičniji za vinograd, tada su najveća i najskuplja ulaganja. Vinograd najviše voli sunčano leto, kao što je bilo ovo, a najbitnija mu je zimska vlaga. Ukoliko bude snega tokom zime mi ne moramo da brinemo o kišnim danima i vlazi zemljišta. Vinogradu se mora reći i dobro jutro i laku noć. Bio bi greh da imamo kvalitetno grožđe, a da nam vino ne bude kvalitetno, ističe Pera Silbaški.
Kvalitet budućeg vina zavisi od više faktora: sorte vinove loze, stepena zrelosti, zdravstvenog stanja grožđa, tehnološkog postupka proizvodnje i veštine samog vinara.
Biljana Vukadinović
Foto: Branislav Tucaković