MITROVAČKI MK „TVRDI“ TREĆI NA TRCI MOPEDA „24 ČASA KULE“

Kako je 24 sata neprekidne vožnje motora stalo u četiri sekunde?

Detalj sa trke „24 časa Kule“

Na karting stazi – motodromu u Kuli pre desetak dana održana je jedinstvena moto manifestacija obeležena ne samo vozačkim i mehaničarskim veštinama, već i neviđenim uzbuđenjima, povišenim adrenalinom i satima bez sna. U pitanju je sve poznatija trka, ove godine nazvana „G-drive 24 časa Kule“ u kojoj se 13 ekipa iz Srbije i regiona neprekidno, 24 sata nadmetalo u vožnji mopeda – popularnih jugoslovenskih „automatika“ iz nekadašnje slovenačke fabrike „Tomos“. Maksimalno dozvoljena zapremina jednocilindričnih dvotaktnih motora za ovu priliku iznosi 60 kubnih centimetara. Kreativni mehaničari „razbušivali“ su ih i prilagođavali taktici i potrebama svojih ekipa. U više od 1.800 krugova moto staze u Kuli, na svakom motoru, poput štafete u atletici, menjalo se nekoliko vozača. Pri tome, benzinski motori nisu prestajali sa radom, izuzev u situacijama kada je dolazilo do neminovnih kvarova i potrebe za dosipanjem goriva, zamenom delova ili čitavog motornog agregata. Trka je počela u subotu u 18 časova, a završena je narednog dana u isto vreme.
U adrenalinskom spektaklu, koji je u Evropi viđen samo u čuvenoj trci „24 časa Le Mana“, učestvovale su čak četiri ekipe sa područja Sremske Mitrovice. Među publikom je takođe bilo dosta ljudi iz najvećeg sremskog grada.
Šestorka iz mitrovačkog Moto kluba „Tvrdi“ posle pređene deonice od 1.200 kilometara, koja bi po daljini odgovarala putovanju Tomosovim „automatikom“ u Minhen, u „infarkt“ završnici i prednošću od svega četiri sekunde domogla se trećeg mesta. Oni su u poslednjih dvadesetak minuta pretekli dve izuzetno kvalitetne ekipe iz Hrvatske. Na pobedničkom postolju našli su se članovi ovog tima: Mirko Vučanović, Ilija Labaš, Darko Miličević, Nikola Đokić, Miroslav Gajić i Stefan Radanov. U ulozi mehaničara bili su Vladimir Labaš i Branislav Spasić.
Sa „trojkom“ iz mitrovačkog tima, Vučanovićem, Vladimirom i Ilijom Labašem pričali smo o neprekidnoj dvadesetčetvoročasovnoj drami punoj obrta, očekivanih i neočekivanih prepreka. Većina momaka koji su se kao vozači smenjivali na mopedima uglavnom se bave profesijama bliskim mehanici automobila i motora, ali je utisak da su pravo zadovoljstvo našli baš u kulskoj trci. Kako se u svakom motoristi krije po neko dete i avanturista, pripreme za ovu trku koje traju čitavih 365 dana za njih su zadovoljstvo koje se nikakvim parama ne može kupiti. Te pripreme ne samo da su skupe, jer podrazumevaju nabavku delova kojih uglavnom nema na tržištu, već su i zahtevne u smislu podešavanja i testiranja rada motora, jer odlazak na moto stazu podrazumeva da u rezervi imate sve moguće delove, čak i aparat za varenje koji je ove godine itekako dobro došao. Mašina jednostavno ne sme da stane. Za popravku kvarova i dosipanje goriva postoji boks kraj staze, a vreme provedeno u njemu treba da je što kraće, nešto poput Formule 1 u kojoj svaki sekund mehaničke intervencije može uticati na konačni poredak. Ove godine trećeplasirani tim potpuno je zamenio dva motora.

Ekipa Moto kluba „Tvrdi“ iz Sremske Mitrovice sa peharom i nagradom za treće mesto

Do sad neviđena završnica trke
Mirko Vučanović Šinđi prvi je u ekipi MK „Tvrdi“ krenuo trku sa druge pozicije koju je izborio u kvalifikacijama. Najozbiljniji konkurenti na početku su bili Slovenci, Hrvati i ekipa iz Zrenjanina. Pet timova se u prvih 20 sati menjalo na vodećoj poziciji, koju nisu zadržavali uglavnom, zbog kvarova na motoru. Tokom noći na nešto nižoj temperaturi uz borbu sa snom sačekala ih je i kratkotrajna kiša. U poslednjem satu trke znalo se da su Slovenci iz ekipe „AMR Racing“ sa novim rekordom od 1864 kruga nedostižni za drugoplasirane Zrenjanince iz ekipe „Garage Team“. Borba za treće mesto nije bila za one sa slabijim srcem. Na početku trke Vučanović je u 52. krugu izbio na prvo mesto i držao je ovu poziciju do 129 kruga, kada su usledili problemi sa radilicom motora koji više nije mogao da se vozi. Posle sedam i po minuta popravke, odnosno zamene kompletne mašine usledio je povratak na stazu, ali i pad za nekoliko mesta. Usledila je borba sa hrvatskim timom „Dalmacija u mom oku“, ali njima u poslednjih pola sata „puca“ karburator i Mitrovčanin ih efektno pretiče. Vučanović nastavlja sa dobrom vožnjom ali nastaje kvar u najgorem momentu, posle koga motor staje i neće da upali. Članovi ekipe „Tvrdog“ već iscrpljeni, guraju motor stazom i trče prema boksu. Posle povratka u trku rivali iz virovitičke ekipe „AML 16 Custom“ bežali su krug ili dva. Najbrži vozač „Tvrdih“ i dalje dobro vozi, da bi sasvim neočekivano, konkurentski vozač pao sa motora i izgubio prednost. Sve se dešava u poslednjim minutima trke. Hrvati se ipak vraćaju u igru i smanjuju prednost, ali nedovoljno. Konačna razlika u korist Mitrovčana je četiri sekunde.
– Ne znam kako je vama, ali meni se noge tresu… Dva minuta i 20 sekundi do kraja. Imamo strašnu završnicu. Ja mislim da ovo još nije viđeno do sad u Kuli. Minut i 40 do kraja. Evo ga „Tvrdi“, evo ga Mirko… Ne pušta ga, ne preza Mirko ni od čega. Velika je razlika, ali Mirko ne odustaje… Imamo pad, da li je realno? „Tvrdi“ su treći… – čulo se dva kruga pre kraja direktnog prenosa završnice trke koji je direktno išao preko You Tube kanala.
Za Mirka Vučanovića posebno je važno novo iskustvo da vera u uspeh mora postojati do samog kraja. Upravo tako je govorila publika koja je u napetoj završnici otvoreno navijala za Mitrovčane.

Mitrovčani iz ekipe „Tvrdi“ prisutni su u Kuli tri godine, od prve održane trke kada su bili na 13 mestu. Prošle godine u uslovima dvadesetočasovne neprekidne kiše završili su kao šesti, a ove godine njihova upornost, ali i iskustvo iz proteklih trka doveli su ih do trećeg mesta. Prvu trku ovog tipa najiskusniji vozač Mirko Vučanović – Šinđi vozio je pre osam godina u Beogradu kao deo ekipe „Moto Maksa“ iz Laćarka. Kada je čuo za organizaciju trke u Kuli, sa grupom drugara u garaži, na brzinu, nedelju dana pre trke, osposobljen je jedan polusređen motor. Tada su ostale mitrovačke ekipe bile kvalitetnije od njih. Iz godine u godinu bilo je sve bolje, pa je sadašnje treće mesto polazna tačka za narednu godinu. Vozači na improvizovanim mopedima tokom trke menjaju se na svakih sat, do sat i po vremena, jer su mentalni i fizički izazovi teški, naročito u zadnjim deonicama trke kada i pola sata vožnje postaje krajnje naporno. Pravilo je da umoran vozač signalizira svom boksu zahtev za izmenu, a drugi član tima uvek je obučen i spreman da ga zameni. Najmlađi član ekipe je Ilija Labaš, momak koji se zajedno sa ocem Vladimirom bavi auto i moto mehanikom, a svoju prvu vožnju na ovoj trci imao je kao šesnaestogodišnjak. Tada je imao izvesnu tremu, ali je „kupio“ korisna iskustva i ove godine bio je jedan od najboljih vozača svoje ekipe.
Poenta dobrog vozača je da pravi konstantne krugove sa odgovarajućom brzinom i da dobro upozna stazu i krivine, kako bi lakše prošao krugove i obilazio rivalske vozače. Bez dobrog poznavanja mehanike i sposobnosti da unapredite motor takođe nema rezultata. Mitrovačka ekipa za ovih par godina „pokupila“ je vredna iskustva, prvenstveno Slovenaca, pa je ove godine ugrađen lakši ram i prepravljena je zadnja „viljuška“, uz znatno bolje kočnice. U Italiji su nabavljene prave trkačke gume.
Po rečima Vlade Labaša, poenta ovog spektakla nije samo takmičarska. Ljubitelji moto sporta se dobro druže, razmenjuju iskustva i nesebično pomažu rivalskim ekipama u otklanjanju mehaničkih kvarova. Primera radi, Mitrovčani su ove godine varili ram direktnim konkurentima za najviši plasman. Dodajmo da je ovogodišnja trka u Kuli podržana od strane Auto i Moto saveza Srbije ušla u kalendar Evropske motociklističke federacije sa idejom da postane i šampionat Starog kontinenta.

Dejan Mostarlić
Foto: Miodrag Leposavić