MANIFESTACIONI TURIZAM PRILIKA ZA SVE

Postići prepoznatljivost i unaprediti lokalnu ekonomiju

„Gastro Srem“

Srbija je kroz svoju istoriju uvek bila zemlja slavlja, duge tradicije, žive muzike i izvrsne kuhinje. Tokom godine organizuje se više od 400 zanimljivih događaja, koji zadovoljavaju svačiji ukus, ali i privlače veliki broj stranih turista u našu zemlju. Strani turisti u Srbiju dolaze zbog bogate kulturno-istorijske ponude, lepote prirode koja pruža mnoge mogućnosti za aktivan odmor, ali i hrane i gostoljubivosti naših ljudi.
Manifestacioni turizam jedna je od ključnih tačaka privlačenja turista u Srbiji. Sa događajima kao što su EXIT, Nišvil, Bir fest i Sabor trubača, Srbija je domaćin stotinama hiljada gostiju, beležeći između 700.000 do miliona posetilaca u godini.
Najveća frekvencija poseta zabeležena je tokom letnjih meseci, posebno od juna do avgusta, kada se beleži i do 40 odsto ukupnog turističkog prometa u državi.
Sremsku Mitrovicu tokom godine poseti oko 15.000 turista, a svakako da su letnje manifestacije, pored Sirmijuma i Specijalnog rezervata prirode Zasavica nešto što ih najviše privlači. Od Leta na Savi, preko Srem folk festa, pa sve do Vinskog parka, gostiju Sremskoj Mitrovici ne manjka.
– Letnje manifestacije koje se održavaju u Sremskoj Mitrovici su veoma značajne za naš grad, ne samo kao kulturno dešavanje, već predstavljaju i veliki potencijal za privredu i turizama. Svi festivali i sva kulturna dešavanja nama su veoma značajna, i Grad ih uvek rado podržava. Nije dovoljno samo čuvati ono što nam prošlost ostavila, Grad Sremska Mitrovica i trenutna vlast pokušavaju da ožive kroz manifestacioni turizam i privredu grada, istakla je Danica Nedić, zamenica gradonačelnika.

Udruženje Sremska svinjokolja i kobasicijada Šid

Šansa za domaće proizvode

Čitav Srem bogat je različitim dešavanjima i kulturnim sadržajima, koji čuvaju identitet ovdašnjeg naroda i neguju tradiciju. Sve to je od velikog značaja jer na taj način mali proizvođači, čije su rukotvorine i izložbe prateći programi svakog događaja, mogu da dođu do novih kupaca, ali i saradnika.
– Manifestacioni turizam za nas nije samo prilika za okupljanje i druženje, već strateški pravac kojim čuvamo tradiciju, jačamo lokalnu privredu i stvaramo prepoznatljiv brend našeg kraja. Upravo kroz manifestacije koje organizujemo Sremsku kobasicijadu i Srem Klob Kob Fest, naš grad Šid, grad slavnog slikara Save Šumanovića, postao je nezaobilazna destinacija na mapi najznačajnijih gastro-turističkih događaja regiona. Poseban ponos nam je što je naše Udruženje Sremska svinjokolja i kobasicijada Šid dobitnik priznanja „Najbolje iz Vojvodine“, što potvrđuje kvalitet i značaj našeg rada, kaže Stanislav Đierčan, potpredsednik Udruženja Sremska svinjokolja i kobasicijada Šid.
Ovo udruženje već godinama pokazuje da poseduje znanje, tradiciju i snagu da budu lideri u očuvanju i promociji običaja svinjokolja i kobasice, kao i u stvaranju snažnih veza među narodima.
– Zato se odazivamo na svaku priliku da predstavimo našu sremsku kobasicu i bogatstvo naše kulture, kako na domaćem, tako i na međunarodnom terenu. Gostovali smo i gostujemo na najpoznatijim manifestacijama: S Klobasicom u EU Sveti Petar u Šumi (Hrvatska), Festivalu kulena Branjin Vrh (Hrvatska), Međunarodnom festivalu kobasica u Bekeščabi (Mađarska), Sladkovičovo u Slovačkoj, Bravsko u Bosni i Hercegovini, na Salamijadi u Samoboru (Hrvatska), Sevnici u Sloveniji, zatim na prestižnoj Kobasicijadi u Turiji, Kobasicijadi Rogolji (Republika Srpska), kao i na Sarmijadi u Mladenovcu, ističe Đierčan.
Njihov motiv je da promovišu Šid i Srem kao destinacije od kulturnog i turističkog značaja, da podignu ugled zajednice, i da stave do znanja da sremska kobasica nije samo hrana, već i simbol identiteta, tradicije i zajedništva.

Sonja Radišić

Izlazak pred kupce nije lak, ali donosi rezultat

Rumljanka Sonja Radišić se već 15 godina bavi tkanjem i to, prvo u početku samo krpara, a potom i odevnih predmeta, kao i kecelja i pojaseva za narodne nošnje, za brojna kulturno umetnička društva širom Srbije.
– Nisam mogla pronaći posao, imala sam malo dete i nije mi odgovaralo duže radno vreme. Tražila sam nešto da radim od kuće, kako bih bila sa detetom, ali i da doprinesem kućnom budžetu. Opredelila sam se za tkanje, prvo sam našla proizvođača razboja, koji me je zainteresovao, a prvi razboj sam kupila od svojih para, sve što sam imala sam uložila i posle kraće obuke sam krenula u ovaj posao, priseća se Sonja Radišić.
Sada Sonja u kući ima tri razboja. Krenula je ambiciozno, prvo su to bile samo krpare, a pošto živi na Bregu, svoje tkane predmete je prvo iznosila na Rumski vašar. Kaže da ju je, na početku, bilo malo i stid, ali to je bila prilika da pokaže šta radi, jer razvijenih društvenih mreža tada nije bilo toliko.
– Najviše mi je Rumski vašar pomogao da ljudi vide šta radim i da ostvarim kontakte, posle sam se povezala i sa udruženjima žena, pa sam im u Kraljevcima držala obuku za tkanje na razboju, a zatim sam izlagala na njihovoj manifestaciji, posvećenoj žetvi. Postepeno se taj krug širio, bila sam i više puta gost na manifestaciji „Zlatne niti“ u Vrnjačkoj banji. Jako dugo sam pokušavala da uđem na Novosadski noćni bazar i pre pet godina sam prvi put imala štand, rekla nam je Sonja Radišić.
Sa druge strane, gde se štandovi plaćaju nema velike zarade, ali su bitni kontakti, koji doprinose širenju posla. Sada je Sonja razvila lep posao, sarađuje sa suvenirnicama, ali i sa folklornim ansamblima.
– Svi oni koji počinju da se bave poslom dobro je da se pojavljuju na štandovima, da ih vidi što više ljudi, smatra naša sagovornica.

„Beška fest“

„Beška fest“ spaja vojvođansku i nemačku kulturu

Vredne domaćice iz Beške, i ove godine, prvog vikenda u septembru, biće zadužene za prodaju domaćih specijaliteta na „Beška festu“, mestu gde se okupljaju ljubitelji bavarskih pereca, belih kobasica, kuglofa, štrudli i piva.
– Veoma smo zadovoljne kako posetioci reaguju na slatkiše koje napravimo. Biće opet nezaobilaznih štrudli sa makom i orasima, kao i više vrsta torti. Sve domaće i to po našim, ali i starim receptima baka i mama, ističe jedna od domaćica koje su zadužene za slatkiše.
Osim slatkiša, tu su i slani specijaliteti, dobro poznati Sremcima, od pljeskavica do domaćih kobasica ali, svake godine bude i belih bavarskih kobasica, za one koji žele da probaju i specijalitete iz tog dela Nemačke.
Beška i Karlshuld razmenili su do sada i oko 600 učenika, koji su se sprijateljili i uspostavili kontakte zauvek. Domaćini očekuju i ove godine dolazak predstavnika bratske opštine Karlshuld.
– Beščani su svake godine dobri domaćini svim posetiocima ove tradicionalne manifestacije, ali i gostima iz Bavarske, na šta smo veoma ponosni. Imamo priliku da pokažemo gostoprimstvo, ali i da uživamo u bogatom programu i gastronomskoj ponudi, istakao je Novica Temunović, predsednik Mesne zajednice Beška.

Kvalitet proizvoda i osmeh prodavca prodaju više od bilo koje reklame

Lokalne manifestacije nisu samo događaji, one su pozornice na kojima mali proizvođači postaju vidljivi. One pružaju priliku da se proizvodi predstave direktno kupcima, da se ispriča priča o poreklu, trudu i ljubavi koja stoji iza svake tegle, flaše ili rukotvorine.
Savremeno doba donelo je velike promene gde se gube tradicionalni načini ishrane, ali zato je tu „Gastro Srem“, koji će biti održan od petog do sedmog septembra u „Big Pazova“ centru, kao jedinstvena manifestacija na ovom prostoru.
– U jednom danu, mali brend može dopreti do stotina, pa i hiljada ljudi, steći nove mušterije i partnere i ući u fokus medija i društvenih mreža. To je marketing uživo, bez filtera, gde kvalitet, autentičnost i osmeh proizvođača prodaju više od bilo koje reklame. Manifestacije pretvaraju lokalno u prepoznatljivo i stvaraju prilike, koje traju daleko duže od samog događaja, smatra Dragana Zorić, direktorka Turističke organizacije opštine Stara Pazova.
Prvi septembarski vikend od 17 do 23 časa dovešće u staropazovačku opštinu više od 70 izlagača sa domaćim slatkim i slanim đakonijama, mesnim i mlečnim prerađevinama, sokovima, alkoholnim napicima, ručnim radovim.
– Manifestacija povećava turistički promet, jača imidž opštine kao destinacije prepoznatljive po kvalitetnoj hrani i gostoprimstvu. To sve značajno doprinosi unapređenju lokalne ekonomije, smatra Dragana Zorić.
EMN