MALO IZOŠTRENO

Ohrabrujuća „nula rezultata“ Đure Macuta

Povlačenje „studenata u blokadi“ sa zauzetih „kota“ naši ćirilični mediji (srpsku latinicu su odavna upregli u evroatlantizam) objašnjavaju uglavnom pojednostavljeno: smanjivanje dotoka sredstava iz inostranstva i vezivanje profesorskih plata za radni učinak. Autori koji se upuste u analitiku dopuštaju i da su dekani i profesori shvatili da su blokade životno ugrozile opstanak fakulteta bez da je srušena vlast, te su i s toga prestali da ohrabruju ćelije mladih revolucionara koje su sami formirali. Povlačenje blokaderskih ćelija odvija se pomalo nedostojno, bez odnošenja smeća iz hodnika i sala za nastavu, i neretko uz krađu kompjuterske i druge opreme. Studentski kulturni centar je ostao i pokraden, i devastiran, pa je nekome palo na pamet da ga otvori za građane u zatečenom stanju, valjda da bi građani odnosno birači videli s kim imaju imaju posla kada se na izborima suoče sa studentskom listom.
Malo ko je u medijima nevoljno povlačenje bolkadera, često pogurano pažljivom asistencijom policije, povezao sa radom prof. dr Đure Macuta tokom njegovih sto dana na čelu vlade. Ovaj veoma uspešni i skromni naučnik morao je sam, na posebnoj sednici vlade u Knjaževcu, da objasni šta je radio i šta je postigao, ali ni to što je saopštio nije bogzna koliko ni zadovoljilo ćirilične medije, niti latinične odobrovoljilo. Tek je opoziciona Stranka slobode i pravde, odričući mu, u naročitom saopštenju, bilo koji rezultat u stotini dana rada, potpuno nehotice objasnila ovo neinteresovanje za premijera: „održao nula konferencija za medije i nula intervjua za domaće medije“.
Međutim, eto, revolucionarne blokaderske ćelije se povlače, loša zamena za nastavu se uspostavlja, ispiti se prijavljuju, prijem novih studenata se odvija, nazire se spasavanje fakultetske godine, 20.000 uglavnom neprijavljenih javnih skupova je obezbeđeno i ispraćeno bez težih posledica, 2.800 nezakonitih blokada saobraćajnica, gradskih puteva, pa čak i železnice, izdržano je bez sukoba blokadera i građana. Macutova uloga miritelja i izmiritelja ostrašćenih strana, makar to ne priznala ni jedna od strana, makar se ona odvijala bez reklame, bila je od ključnog značaja što se Srbija bar na mali korak odmakla od katastrofe. Macut se suočio sa dobro isprojektovanim, verovatno i plaćenim, raspirivanjem „uznemirenosti naroda, haosa, nepoštovanja zakona i Ustava, pronošenja i prenošenja panike jednom zlokobnom, netolerantnom, isključivom i pretećom rečju pumpanje“. Mandat mu je počeo u obeshrabrujućem haosu, a sto dana mu se navršilo tužnim slikama smetlišta iza revolucionarnih ćelija „naše dece“.
Pre 15. marta, u mesecima Vučevićeve vlade u ostavci, lepa ideja studentske borbe za pravedno i odgovorno društvo uživala je masovnu podršku građana, usled koje je i vlast ponudila izbore kao put izlaska iz društveno-političkog konflikta. Podrška „studentima u blokadi“ bila je tolika da je ponuda da se raspišu izbori glatko odbijena, jer nema o čemu da se glasa ako je narod već izabrao da Vučić ode. Da su izbori prihvaćeni, Macut bi, kroz verovatnu pobedu SNS i partnera, i tako došao na mesto premijera, ali nisu, pa mu je zapalo da pokuša da strpljivim i neprijatnim pregovorima sa stranom koja se već osećala pobednikom, slomi blokadu univerziteta i njeno produženo spoljno nasilje nad svakodnevicom građana. Iza njegovih „nula rezultata“ o kojima saopštava Stranka slobode i pravde, krije se pravi razlog odluke nevidljivog štaba „studenata u blokadi“ da zatraže ono što su odbijali u mesecima tehničke vlade – brzo raspisivanje prevremenih izbora.
Akademik Macut je, po svoj prilici, trpeo razne nelagodnosti u pregovaranju sa rektorima i dekanima posvećenim „pumpanju“, ali je ćutke podnosio i javno blamiranje usled njihove pobedničke nadmoći, i radio strpljivo. Niko ne može da izračuna koliko su smanjenju nasilja na ulicama, fizičkoj deblokadi fakulteta i početku nekakvog njihovog rada doprineli leto i putovanja, zamor u finansiranju spolja i pad podrške među građanima, a koliko je doprineo premijer sa timom. Tek, istek njegovih prvih sto dana na čelu vlade vremenski se podudara sa podnošljivijim stanjem i u državi, i na ulicama, i u parlamentu. Cene su porasle, penzije i plate nisu, ali se država odmakla od stanja opasne urušenosti, i radovanje zagrebačkih i sarajevskih medija nad sukobima u Srbiji naglo je opalo.
Premijer Macut se posebno pohvalio predlogom novog zakona o obrazovanju, preko koga će država, prvi put posle prevrata 2000. godine, pružiti otpor razgradnji nacionalnog identiteta, tihoj reviziji sećanja, tradicije, porodice i moralnih vrednosti. On je prvi premijer posle 2000. koji je shvatio da je sistem obrazovanja presudno doprineo da se odgaji generacija mladih za koju sunce izlazi na zapadu, ali ne kruži oko planete već kao klatno oscilira nad zapadnom poluloptom.
Jedan ministar srpske vlade postarao se da na stotinu Macutovih dana borbe protiv antiidentitetske revolucije pokrenute sa zapada, padne senka sumnjive moralnosti srpske borbe za kakav-takav suverenitet. Ministar za evropske integracije Nemanja Starović, izjavio je u intervjuu za austrijsku novinsku agenciju APA da će Srbija uvesti sankcije Rusiji kada joj članstvu u EU bude na vidiku i pojasno, da ne bude zabune da mu se omaklo: „Srbija ne učestvuje u sankcijama zato što to uopšte ne bi pogodilo rusku privredu, ali bi u ogromnim razmerama pogodilo privredu Srbije, koja kao zemlja koja nije članica EU nema sigurnosnu mrežu koju uživaju članice.“
Implicirajući da bi Srbija uvela sankcije Rusiji ako bi one mogle da pogode rusku privredu i ako bi za to bila nagrađena, Starović je spoljnoj politici Macutove vlade i predsednika Vučića odrekao svaku principijelnost, pravičnost i obazrivost prema istorijskom prijatelju iza koga su po Srbiji ostali mnogi grobovi boraca za njenu slobodu. Sveo je našu spoljnu politiku na trange-frange diplomatiju za kakvu ni jedna politička opcija u Srbiji, pa ni vladina i predsednikova, ne može dobiti podršku građana.
Akademik Macut, glavni junak bolnih stotinu dana koji su doneli olakšanje podeljenoj Srbiji, požurio je da izjavi kako sankcije Rusiji neće biti uvedene dok je on premijer, ali je ostao tužan osećaj da stotinu dana vodi tim koji još uvek ne zna protiv čega i za šta se Srbija sada bori. Nećemo da verujemo da se vlada bori samo za vlast.
Dragorad Dragičević