NAPAD BESA ILI TANTRUM KOD DECE

Važno je razumeti koji okidači dovode do bure emocija

Napadi besa se najčešće događaju kada je dete umorno, gladno ili se ne oseća najbolje (početna temperatura, malaksalost), kada mora da pređe sa jedne aktivnosti na drugu, kada je preplavljeno stimulacijom ili, pak, kad mu je dosadno

Napadi besa ili tantrumi nastaju zbog toga što dete ima potrebu da se rastereti napetosti ili onoga što mu izaziva nelagodnost, ali nije u stanju da kontroliše svoje emocije i da upravlja njima. U uzrastu kada se tantrumi najčešće javljaju (a to je između prve i treće godine života) motoričke i mentalne sposobnosti deteta se razvijaju brže nego sposobnost komunikacije, te ono ne ume verbalno da izrazi svoju frustraciju. Stoga nezadovoljstvo izražava cviljenjem, vrištanjem, plačem, valjanjem po podu, udaranjem, šutiranjem, nekada čak i zadržavanjem daha. Ukoliko ne postoji neki zdravstveni ili razvojni problem, tantrumi su normalan deo razvoja deteta. Ovaj razvojni period se još naziva i periodom otpora jer ga karakteriše i faza negativizma kada dete često izgovara „ne“ i „neću“ (tzv. neću faza). Većina dece tantrume preraste i nauči da kontroliše emocije, uporedo sa razvojem verbalnih sposobnosti.
Tipične situacije u kojima dete doživljava tantrum su za većinu odraslih trivijalne. Za dete su, međutim, veoma frustrirajuće. To su situacije kada ne može da pronađe igračku (baš tu kojom je naumilo da se igra), kada ne može da složi kocke kako je zamislilo, kad mu se postavi zabrana (da nešto ne dira, na primer), kad ne može samo da izvede neku radnju (da se obuje, zakopča dugme), kad ne može da rečima iskaže šta mu je potrebno ili kad ne dobije odmah ono što mu je potrebno (a poznato je da sasvim mala deca ne trpe frustraciju tog tipa, da žele sve, sada i odmah, što nije uvek moguće). Takođe, napadi besa se javljaju i kada je dete preplavljeno emocijama ili stimulusima koje ne može na adekvatan način da obradi (npr. intenzivan sadržaj na ekranu, uzbudljiva igra, buka, gužva i sl.).
Važno je dobro spoznati dete i razumeti koji okidači dovode do ovakve bure emocija. Napadi besa se najčešće događaju kada je dete umorno, gladno ili se ne oseća najbolje (početna temperatura, malaksalost), kada mora da pređe sa jedne aktivnosti na drugu, kada je preplavljeno stimulacijom ili, pak, kad mu je dosadno.
Kada se napad besa dogodi, roditelji veoma često osećaju uznemirenost i stid, posebno ako se to dogodi na javnom mestu. Dete nema nameru da postidi roditelje, da nanese zlo ili napakosti, ali je moguće da roditelji nevoljno doprinesu da se tantrumi učvrste i da dobiju jednu drugu dimenziju. To se dešava kada roditelji slučajno, želeći da izbegnu tantrum ili da ga što pre prekinu, potkrepe ovakvo ponašanje. Potkrepljenje može biti popuštanje pred zahtevom (kupiti nešto na čemu dete insistira u prodavnici, samo da bi se smirilo) ili poklanjanje posebne pažnje (jer se tantrum nekada javlja kao mehanizam da se privuče pažnja roditelja, ukoliko su fizički ili emocionalno nedostupni, to su tzv. manipulativni tantrumi).

Kako se ponašati kada se javi tantrum kod deteta?

Najpre, ne gubite kontrolu. Ostanite smireni i pribrani. Ovo je najvažnije, ali ujedno i najteže u tako neprijatnoj situaciji. Obraćajte se detetu smireno i nežno. Uhvatite njegov pogled, pokažite saosećanje i strpljenje.
Kako ćete dalje postupiti zavisi od razloga zašto je dete uznemireno. Ponekad je dovoljan samo zagrljaj, poljubac, podrška i uteha. Ako je dete umorno ili gladno, vreme je za dremku ili užinu. U drugim slučajevima, najbolje je ignorisati ispad ili odvratiti dete novom aktivnošću (npr. pokušajte da nasmejete dete – pogodi šta imam džepu, šta je ono tamo, kakva ti je ovo majica; „sakrijte se“ iza dlanova…).
Poseban izazov je ukoliko dete ispoljava bes da bi privuklo pažnju. Tada je najbolje ignorisati takvo ponašanje. Možete reći „Nema razloga da se tako ponašaš. Ako hoćeš da se igramo, dovoljno je da me pozoveš.“ Ako je dete mlađe, pa ne može da razume ovako složen iskaz, dovoljno je reći „Ne, to ponašanje nije u redu.“
Ako dođe do napada besa nakon što ste odbili neku želju deteta, ostanite mirni i istrajavate u zabrani. Pređite na drugu aktivnost. Ako se tantrum dogodi nakon što je detetu rečeno da uradi nešto što ne želi, najbolje je da ga ignorišete. Pritom, insistirajte da dete završi zadatak nakon što se smiri.
Dete koje je u opasnosti da povredi sebe ili druge tokom napada besa treba odvesti na tiho, bezbedno mesto da se umiri. Ovo važi i za napade besa na javnim mestima. Ako je dete potpuno van kontrole, potrebno ga je čvrsto i smireno obgrliti, da ne povredi sebe ni druge. Ukoliko je dete toliko ljuto da ne prihvata fizički kontakt, ostanite blizu, biće dovoljno da zna da ste tu i pustite ga da se „izduva“. Pazite da se naglim pokretima ne povredi.
Kada se tantrum dogodi, nikako ne ostavljajte dete samo. Pre svega, iz bezbednosnih razloga. Osim toga, u takvoj situaciji se dete može osetiti napušteno, pa se besu može pridružiti i osećanje krivice, ali i strah.
Nakon što tantrum prođe, kada se situacija smiri, korisno je razgovarati o tome što se dogodilo. U zavisnosti od uzrasta deteta, može se pričati o osećanjima besa, nezadovoljstva, tuge, uznemirenosti. Možete navesti i primer kako ih i vi ponekad osećate i kako se borite sa takvim emocijama, šta vam pomaže da se smirite…

Kako sprečiti tantrum?

Kako ne biste morali da reagujete na tantrum u punoj snazi, važno je raditi na njegovom sprečavanju i uticati na sve faktore koji do njega mogu dovesti.
Osluškujte dete i njegove emocije. Tako ćete moći da predosetite da se tantrum bliži i bićete u prilici da na vreme reagujete.
Otkrijte okidače. Upoznajte svoje dete i procenite šta je ono što ga najčešće dovodi do napada besa.
Verbalizujte korake. Ukoliko već imate iskustvo napada besa, kada se nađete u situaciji koja ga je prethodno provocirala, pripremite dete na novu koja sledi. Pričajte redom šta ćete raditi i gde ćete ići, kako bi se dete osećalo sigurno.
Postepeno se izlažite potencijalno izazovnim situacijama. Pokušajte da napravite gradaciju u tome kako i koliko izlažete dete određenoj situaciji. Na primer, prvo možete voditi dete u manju prodavnicu, pa u veću i tako sve do najveće, kako bi se naviklo na celu ideju kupovine i koja su pravila ponašanja u takvim situacijama.
Obezbedite detetu dnevnu rutinu. Ovo je posebno važno za većinu dece. Uspostavite raspored, ritam dnevnih aktivnosti koje nemaju često značajna odstupanja. Detetu je važno da zna kad se ustaje, kad se spava, kada su obroci, kad je vreme za igru. To za njega znači predvidivost, pruža mu osećaj kontrole, utehe i sigurnosti.
Porodične aktivnosti organizujte spram dnevne rutine i potreba deteta. Imajući u vidu da se tantrumi često dešavaju kad je dete gladno, umorno i razdražljivo, izbegavajte situacije koje će dodatno provocirati ova stanja. Na primer, nemojte planirati šetnju, ako je dete nenaspavano. Ako ste planirali duži ostanak napolju, a znate da je moguće da dete ogladni, pripremite užinu za poneti.
Kad je moguće, dajte detetu mogućnost izbora, na primer hoćeš li plavu ili belu majicu, idemo peške ili bicikolm, šta ćeš poneti za užinu i slično. Takve situacije detetu daju osećaj kontrole, osećaj da i ono ima nekakav uticaj, da je i ono uključeno u planiranje aktivnosti. Naravno, dozvoljene su samo dve opcije, a ne bezbroj njih.
Ne stavljajte dete pred „iskušenje“, ako ste sigurni da neće moći da mu odoli. Nemojte ga voditi u prodavnicu igračaka, ako nemate nameru da mu nešto kupite.
Procenite granice svog deteta. Ako se ljuti, jer ne može da sprovede neku zamisao u delo, možda je vreme da podstaknete razvoj nove veštine (npr. pokušava da kocku ubaci u otvor, a nema dovoljno motoričke spretnosti).
Prebacite fokus, budući da dete ima kratak raspon pažnje, kada osetite da se tantrum bliži, odvucite mu pažnju nečim drugim. Započnite novu aktivnost da biste zamenili frustrirajuću ili zabranjenu, promenite okruženje i slično.
Sa starijom decom moguće je razgovarati o drugim načinima izražavanja emocija, a da to ne bude napad besa (npr. intezivna fizička aktivnost, sport, razgovor).
Obavezno pohvalite dete svaki put kada poštuje dogovor i pokaže lepo ponašanje.

Kada treba konsultovati stručnjake?

Razgovarajte sa svojim psihologom ako:
• Napadi besa postaju sve učestaliji, intenzivniji ili traju duže
• Osećate da nemate kontrolu nad sopstvenim reakcijama kada dete ima tantrum
• Stalno popuštate i imate teškoće da uspostavite granice dečjeg ponašanja
• Tantrumi narušavaju odnos između vas i vašeg deteta i negativno utiču na porodičnu dinamiku u celini
• Imate dileme i nejasnoće kako treba da se ponašate
• Vaše dete često povređuje sebe ili druge
• Vaše dete deluje neprijateljski raspoloženo, mnogo se svađa i retko sarađuje

Pored psihološke podrške, nekada je potrebno uključiti i pedijatra. Vaš pedijatar može da proveri da li postoje zdravstveni problemi koji mogu da dovedu do napada besa. Ponekad problemi sa sluhom ili vidom, hronična bolest, kašnjenje u govoru i intelektualnom razvoju ili smetnje u učenju mogu povećati verovatnoću da dete ima tantrum.

Piše: Ivana Milanović-Tomašević, diplomirani psiholog