MALO IZOŠTRENO

Neobična legitimnost svetskog unikata u Zagrebu

Potpuno izvan aktuelne tenzije sa Hrvatskom oko kulturnog blaga Srpske pravoslavne crkve, koje Hrvatska silno želi da čuva u „privremenim“ depoima jer je u Oluji porušila pravoslavne hramove koji su ga čuvali, jedan antički predmet neprocenjive vrednosti nema nikakve izglede da se nađe tamo gde mu je mesto. Reč je o „najskupljoj cigli na svetu“, artefaktu iz poslednjih dana Sirmijuma, jedne od četiri prestonice Rimskog carstva. Reč je o unikatnom predmetu, jedinom takvom u svetu.
Godine 582. stanovnici Sirmijuma počeli su da umiru od gladi, jer su, usled duge avarske opsade grada, potrošene sve zalihe hrane. Svi koji su znali da rade neke poslove sa glinom i opekom bili su angažovani na popravljanju gradskih bedema koje su uporni Avari načinjali. U jednu, da li baš samo u jednu, još nepečenu ciglu neko je urezao reči na grčkom: „HRISTE GOSPODE, POMOZI GRADU I ZAUSTAVI AVARE, ZAŠTITI ROMEJSKO CARSTVO I ONOGA KOJI JE OVO NAPISAO. AMIN.“
Molitva nije bila uslišena i Avari su provalili u Sirmijum. Proterali su sve njegove građane, dozvolivši im da ponesu samo odeću na sebi i po jedno ćebe. Zatim su temeljno opljačkali svaku kuću, što je bio glavni cilj opsade i iz nemara izazvali veliki požar u kome je sve izgorelo. To je bio kraj hiljadugodišnjeg sjaja Sirmijuma, koga je antički istoričar Amijan Marcelin nazivao „mnogoljudnom majkom gradova“.
Slučaj je hteo da ova cigla izroni iz zemlje avgusta 1960. godine, prilikom izgradnje kratke saobraćajnice do mitrovačkog Spomen groblja. Graditelji su žurili, jer je za treći septembar bila zakazana komemoracija uz prisustvo najviših državnih i partijskih funkcionera. I tada je važilo da se, kada se u Sremskoj Mitrovici nešto kopa malo dublje od cokla za ogradu, mašina zaustavi pred čvrstom preprekom, a pristupe arheolozi. Ovog puta nije bilo tako: arheolozima je iz vlasti poslata poruka da nema vremena za njihovo vršljanje po trasi, jer je svečano otvaranje spomen – kompleksa po arhitektonskom rešenju oboženog Bogdana Bogdanovića bilo najvažniji politički događaj u celoj Jugoslaviji tog leta. Najviši državni funkcioneri morali su da pristupe novim asfaltom.
Pokojni Jovan Babić, u gradu poznat po nadimku Lola, imao je 13,5 godina kada je, sa svojim vršnjacima, išao za buldožerom koji je kopao trasu ove saobraćajnice. Za dnevnik „Politiku“ je svedočio mnogo kasnije:
„Taj ogromni ruski buldožer izoravao je pred sobom i ostatke zidova i antičke grobnice u kojima je bilo veoma mnogo očuvanih staklenih i keramičkih posuda, suznica, fibula i sličnog. Vozač buldožera dopustio mi je da se vozim pored njega i da iskačem kad „kašika“ zakači neku grobnicu, pokupim antičke predmete i vratim se na mašinu. Tako sam našao i rimsku ciglu sa neobičnim natpisom, bez jednog ćoška koga je buldožer odlomio. Ljudi iz Muzeja Srema tražili su od nas da pronađemo odlomljeni ćošak, što meni nije bilo teško. Tako je cigla sa natpisom kompletirana.“
Tačnije, Lola i njegovo društvo pronašli su još stotine cigli sa utisnutim znakom u vidu prsta kokoške ili patke, zavisno od znaka proizvođača opeke. Samo jedna od ovih opeka imala je urezan zapis na grčkom. Sa dečacima je ove predmete nosio u muzej arheolog amater Dušan Drmanović, docnije savezni inspektor, rodom iz sremskog sela Bosut. Drmanović je svedočio da je on lično od Babića i njegovih drugara preuzeo i predao Muzeju Srema ovaj unikat. Decenijama potom postavljao je prosto pitanje: gde je original „cigle vrednije od zlata“, kako ju je nazvao arheolog dr Petar Milošević? Postavljao je pitanja iako je sam znao gde je ova „najskuplja cigla na svetu“. „Video sam je svojim očima u Arheološkom muzeju u Zagrebu, gde sam dva puta odlazio naročito zbog nje. Ne, nisam pogrešio, takav eksponat se ne zaboravlja.“
Sada pokojni, pokojni arheolog dr Miroslav Jeremić iz Arheološkog instituta u Beogradu nije osporavao da je 1960. godine u Sremskoj Mitrovici nađeno nešto veoma vredno, ali je isključivao mogućnost da je tada pronađena „najskuplja cigla na svetu“, baš ona koja se čuva u Zagrebu. Zvanična arheologija je s tim načisto. Opeka sa dramatičnim napisom na grčkom, koju čuva Arheološki muzej u Zagrebu nije nađena 1960, već 1873. godine! Uz nju je išao podatak da je nađena u Sirmijumu. Nalazač nije poznat, ali je poznat darodavac, a to je kapelan iz tadašnje Sremske Mitrovice Ante Bogetić.
Sada takođe pokojni, dr Petar Milošević je 1962. godine boravio u Zagrebu i, kako se neki njegovi prijatelji sećaju, doneo u Sremsku Mitrovicu kopiju „najskuplje cigle na svetu“ koja se danas može videti u Muzeju Srema. Upravo to donošenje kopije unikatne rimske opeke iz Zagreba 1962. daje neko uporište Drmanovićevoj i Babićevoj priči da je tom prilikom nešto i odneseno u Zagreb: zapadni muzeji čuvaju mnoštvo unikata iz Sirmijuma, pa nije nalažen povod da se izrađuju njihove kopije za potrebe sremskomitrovačkog muzeja.
Drmanović je postavljao prosto pitanje: ako je u Zagrebu zaista izložena cigla pronađena 1873. godine, gde je onda ista takva cigla, sa istim tragom lomljenja, koja je predata Muzeju Srema? I zašto nikada nije razmotrena mogućnost da je cigla iz avgusta 1960. utajena da bi ona koja je izložena u Zagrebu i dalje bila unikatna?
Dušan Drmanović je umro pre tri godine u Bosutu, bez nagrade u 60-godišnjem ličnom ratu za ovu ciglu. Arheolozi koji su doktorate stekli na civilizacijskim slojevima tla ignorisali su njegovu upornost na drukčijem osvetljavanju „najskuplje cigle na svetu“. S druge strane, kao savezni inspektor nikada nije uspeo da kod specijalizovanih inspektora unutrašnjih poslova pobudi interes za bilo kakvu službenu opservaciju „slučaja“, jer je njegov amaterski arheološki entuzijazam oduzimao legitimnost njegovim službenim notama, koje je viša puta podnosio.
Tako je iz njegovog ličnog neuspeha na „slučaju“ Srbija izvela neobičnu legitimnost svetskog unikata u Arheološkom muzeju u Zagrebu. „Najskuplja cigla na svetu“ pronađena je u Sremskoj Mitrovici, natpis urezan na njoj dok je još bila nepečena govori o stradanju antičkog grada prethodnika današnjeg grada, iz Sremske Mitrovice ju je u Zagreb odneo, da izbegnemo nezgodan glagol, kapelan iz ovdašnje katoličke dijeceze. Legalnost je stečena, a niko ni u Zagrebu ni ovde nije osetio nelagodnost zbog toga.
Dragorad Dragičević