KUZMIN

Dron leti sremskim njivama

Poljoprivredno gazdinstvo Biuković iz Kuzmina prvo je gazdinstvo u Sremu koje je odlučilo da u svom poslovanju upotrebljava dron. Ove sprave uglavnom smo imali priliku da viđamo na sajmovima, na danima polja, prezentacijama firmi proizvođača i prodavaca, međutim, sada on leti po sremskim njivama, konkretno po ataru Kuzmina i okoline.
Njegova cena je vrtoglavih 33,5 hiljada evra. Odluku da ga kupe, doneli su zajednički Aleksandar i njegov otac Željko, uz finansijsku pomoć najstarijeg u kući, deke Anđelka. Aleksandar Biuković je inače mladi poljoprivrednik iz Kuzmina, završio je srednju poljoprivrednu školu i sada studira agrobiznis, a ima 22 godine. Poljoprivredom se počeo baviti uz tatu i dedu sa 15 godina.
– Ideja o nabavci drona je bila zajednička, ali ja sam bio inicijator. Imali smo kontakt sa prijateljima iz Banata i preko njih smo saznali da dron dobro obavlja poslove u njivi, jer smo do tad mislili da je samo za voćnjake. Na sajmu prošle godine smo se ozbiljnije upoznali s dronom i ušli u razmatranje kupovine. Za sad smo testirali prskanje, odnosno zaštitu, na soji i na lubenicama. Zadovoljni smo učinkom. Ne vidimo da je lošije uradio od prskalice, čak ima i više dobrih strana. Recimo, smanjujemo gaženje samih biljaka, bolja je aplikacija preparata, herbicida, smanjeni su troškovi goriva, jer se potroši samo koliko ga odvezemo do njive i koliko agregati potroše za punjenje baterija. Ubrzava proces rada, jednim punjenjem može da se odradi površina između dva do tri hektara, odnosno sa jednim rezervoarom. Ušteda vremena je značajna, jer traktorom može se uraditi tri hektara za pola sata do 45 minuta, u zavisnosti od toga koliko je oprema moderna, a sa dronom sve se završi za osam do deset minuta. Dopuna za dron traje desetak minuta, objasnio je nam je Aleksandar.

Nabavka drona ih je dosta koštala, bez pomoći države, ali čekaju raspisivanje konkursa kod resornog ministarstva, međutim tu se javlja problem, jer subvencionisanje mehanizacije još uvek nije toliko uznapredovalo, da bi pratilo trendove u poljoprivredi.
– Čekamo konkurs da li će republika raspisati, a zakon o subvencionisanju poljoprivredne mehanizacije ne prepoznaje dronove, a mi smo ove godine kupili i autopilot za traktor i dron. Plan je da se radi uslužno, radi otplate mašine, da praktično sama sebe isplati, a onda bismo za nekoliko godina kupili još moderniji, kazao je Željko, Aleksandrov otac i dodaje:
– Nama je dron ove godine malo okasnio sa dolaskom u domaćinstvo, ali sa njim
može da se radi i noću. Sad su ekstremno visoke temperature i ne može se ući u njivu preko dana, a noću traktorom se ne može raditi.
Inače, dron ima opciju rasipanja veštačkog đubriva, odnosno mikrogranula.
– Mi nismo uzeli konkretno to, jer imamo rasipač. Dron najbolju funkciju pokazuje u prskanju kukuruznog plamenca, jer plamenac ima tri generacije. Ako prvi tretman krene u porastu osam listova, možeš ga tretirati prskalicom, ali drugu i treću ne možeš. Mi ćemo upravo sad to raditi, istakao je Željko.
Aleksandar se nadovezuje na ovu priču i daje bližu sliku o tome, zašto je takav tretman bitan.
– Imamo velike probleme sa aflatoksinom koji šteti kasnije i životinjama. Plamenac probuši kukuruz, ošteti ga u zrenju, padne kiša i pojava aflatoksina je neminovna. Oštećenje na kukuruzu bude od 20 do 30 odsto čak, poslednjih godina, kaže mladi poljoprivrednik.
Ova sprava je teška pedesetak kilograma i toliko može i poneti. Takođe, poseduje opciju osenčavanja plastenika, a farba se odgore iz drona i na taj način se 20-30 odsto smanjuje temperatura u plasteniku kao i UV zraci.
Dron se kreće do 13,8 metara u sekundi, a Biukovići ga za sad pilotiraju brzinom od osam do 10 metara u sekundi, što je optimum za dobar učinak.
A. D.
Foto: B. T.
FOTO:
Anđelko, Željko i Aleksandar Biuković