POVODOM IZLOŽBE IZ UMETNIČKE KOLEKCIJE BOŽIDARA DESPOTOVIĆA DESPE

Crtice iz života jednog kolekcionara

Print

Počevši od 17. jula pa sve do 20. avgusta, ljubitelji likovne umetnosti će imati priliku da uživaju u izložbi „Crtež i grafika u delima velikana srpske umetničke scene 20. veka“, iz Umetničke kolekcije Božidara Despotovića Despe iz Šapca, u mitrovačkog Galeriji „Lazar Vozarević“. Reč je o 60 dela.
Letnji julski dan, napolju omorina, nigde ni daška vetra, vazduh suv, težak, gotovo lepljiv. Razgovor vodimo sa kolekcionarom Božidarom Despotovićem o umetnosti, zapostavljenim granama umetnosti poput crteža i grafike, o kolekciji i kolekcionarstvu. Kakva je budućnost ovih tehnika, hoće li nestati pred naletom digitalnih tehnologija. To su teške teme u vreme pomodarstva, kaže kolekcionar. Ipak, ima nade, dok je entuzijasta koji vole umetnost, dok je ljudi sa žarom.
– Mislim da se čovek rodi sa kreativnom potrebom, a ja sam još od rane mladosti počeo sa pisanjem pesama o onome što doživljavam i kako vidim svet oko sebe. Prirodno okruženje jednog pesnika su umetnici svih grana, tako i likovne, koju sam vremenom poželeo bolje da upoznam. Počeo sam da otkupljujem dela, neko delo ostavim za sebe, poneko prodam, uvek u potrazi za boljim. Za mene bio je to prirodan sled događaja, bez neke posebne namere, kaže Despotović.
M NOVINE: Osvrnimo se na vrednu kolekciju umetničkih radova koju posedujete, nju čine dela najznačajnijih umetnika u periodu od više od jednog veka i predstavlja svojevrsni pregled srpske umetničke scene pomenutog perioda.
BOŽIDAR DESPOTOVIĆ: Kolekcija broji više od tri stotine radova, najviše grafika i crteža domaćih autora i nešto manje drugih tehnika i autora sa prostora bivše Jugoslavije. Sakupljana je poslednjih petnaest godina, pokriva sve grafičke tehnike, kao i crtež iz raznih perioda. Obuhvata 20. vek, period od pre i posle Prvog svetskog rata, preko učenika i profesora Umetničke škole, do socrealizma, fantastike, moderne i postmoderne.
Posebna pažnja u kolekciji poklonjena je crtežu i grafici, likovnim tehnikama, manje zastupljenih kao predmet interesovanja kolekcionara od uljanog slikarstva.
Crtež i grafika su nepravedno zapostavljeni, u ovo vreme pomodarstva. Kada pogledate šake grafičara, one su prljave kao kod automehaničara, a opet se to nigde ne vidi na samom belom grafičkom listu. Grafika je sofisticirana grane umetnosti, koja zahteva precizno razmišljanje i planiranje, ne ostavlja prostor za grešku, ali ima manju cenu, jer je reproduktivna, a danas svi žele unikat. S druge strane crtež je nešto najintimnije što izlazi iz umetnika, gde sebe ogoli do kosti, od pritiska na papir, do nervozne ili smirene linije, zabeleške jednog trenutka u kojem umetnik mnogo govori o sebi, ali i tome kako vlada crtežom, koji je temelj svih grana umetnosti. Grafika i crtež su po mom mišljenju najiskrenije grane umetnosti.

Šta je za vas kolekcionarstvo, strast, ljubav prema umetnosti ili večita ljudska potreba da se pobedi zaborav?
To je individualno kod većine kolekcionara, pa i kod mene u pitanju je strast, pasija, način života. Postoji i moralna odgovornost zaštititi delo, sačuvati od daljeg propadanja i smestiti ga u bolje uslove. U tom pogledu delo ne mora nužno ostati kod kolekcionara,ono je otkriveno, sačuvano od zaborava, restaurirano, što mu povećava trajnost i prezentovano javnosti. Ima dela u mojoj zbirci koja imaju oštećenja, patinu vremena. Lično mi to ne smeta, ali imam odgovornost dok su u mom posedu da ih zaštitim, sredim što se može srediti, izložim, publikujem i ostavim trag postojanja za buduće generacije.
Dostupnost informacija o umetničkim delima nikad nije bila veća,što posredno utiče i na porast broja kolekcionara, čini li Vam se?
U poslednje vreme povećao se broja ljudi koji se bave ovim poslom, na to je uticao i porast vrednosti umetnina nakon epidemije. Tu postoje dve grupe ljudi, kolekcionari i ulagači i teško je razlučiti koji su od njih brojniji. Razlika je u pristupu, kolekcionarisu, pre svega entuzijasti koji svoj posao rade sa žarom.Takođe na tu činjenicu utiče i potražnja, jer je sve višeljudi zainteresovano za umetnine, oni sada putem interneta imaju mogućnost da sami istraže podatke o umetniku, njegov opus, tržišnu vrednost i konsultuju različite stručnjake.
Kolekcionar u sebi objedinjuje različite uloge. On je neko, ko pre svega voli umetnost, vremenom stekne zavidno poznavanje predmeta svoginteresovanja, ali i menadžerske sposobnosti.
Svaki kolekcionar poseduje,uslovno rečeno malu galeriju u kojoj je kustos svoje zbirke.Kroz nju će često provesti nekog, upoznati ga sa delima, ispričati neku anegdotu o umetniku, ukazati na neka retka i vredna dela koja poseduje.Kolekcija je kao živa slagalica, koja se kontinuirano popunjava, stalno se obnavlja, često osveži nekim novim delom ili zameni nekim drugim i tu je potrebna menadžerska veština.
Koliko su kolekcionari spremni da svoje kolekcije prezentuju javnosti?
Većina kolekcinara rado izlažu dela iz kolekcije ili celu zbirku, čime kolekcija dobija na vrednosti.Ono što privlači pažnju publike je i činjenica da je neko uložio svojevreme, napor i novac u formiranje kolekcije, za čega su potrebne godine, pa i decenije mukotrpnog zalaganja. Na kraju, značaj celokupnog posla se povećava i činjenicom da će kolekcionar, u većini slučajeva doneti odluku da napravi legat i ostavi zbirku nekom muzeju ili galeriji, kao trajnu vrednost, zaveštanje od ne male važnosti za širu društvenu zajednicu.
Da li je budućnost grafičkih tehnika ugrožena primenom digitalnih tehnologija i grafičkog dizajna?
Verovatno ću razočarati mlađe generacije koje se bave modernim digitalnim tehnikama, ali jednostavno ne osećam ih živim. Bio bih grešan prema sebi kad bih rekao da tu nema dobrih ideja, ali se plašim da će one razvodniti grafiku, kao i druge oblasti umetnosti. Mislim da će tehnologija biti samo nadogradnja i držanje koraka sa savremenim dobom. Ne sumnjam da će se i dalje učiti grafičke tehnike i postupci u umetničkim školama i akademijama. Svako individualno može da se odluči šta želi da sakuplja, što se nas kolekcionara tiče, to je i dalje neprikosnoveni rad ljudskih ruku, a verujem da će tako ostati i u budućnosti.

Marija Vukajlović
Foto: Arhiva kolekcionara