TRST

Sentimentalno putovanje u mladalačke dane

Bili smo mladi i imali smo oči samo za izloge i cene, bezazleno i potpuno ravnodušni za estetiku grada na Jadranu, njegove lepe trgove, raskošne zgrade, crkve, poznate ljude koji su se zaljubili u ovaj grad i u njemu boravili ili ostali.
U Trstu je uvek bilo dosta Srba – što onih bogatih koji su svojim palatama, lepim kućama i crkvama ostavili neizbrisiv trag u arhitekturi grada, što onih mnogobrojnijih, koji su dolazili vikendom u šoping ture.
Spojeni prvomajski i uskršnji praznici su bili prilika da se naši građani opredele za turistička putovanja, a među njima su u ponudi bili i Italija i Trst. Tako reših da ponovo odem u ovaj grad i vidim kako sada izgledaju ona mesta koja su nam iz ranijih putovanja i šopinga bila poznata.
Ponte Roso, robne kuće „Upim“ i „Koin“, farmerke, „starke“ i parfem „Čarli“ – sve su to reči koje svakoga ko pripada generacijama rođenim pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka podseća na Trst.

Grad u kojem su se svakodnevno mogli čuti jezici svih naroda bivše Juge, a koje su mnogi prodavci znali (pa nismo morali vežbati engleski jezik), grad u kojem smo se osećali kao kod kuće, grad u kojem smo na „krpice“ ostavili pravo bogatstvo i tako svakako pomogli njegovom prosperitetu – zato smo ga i osećali kao da je naš.
Kao mladim ljudima sa solidnom svotom novca u džepu nije nam bilo teško petkom uveče sesti u voz, ujutro popiti kafu u Trstu da bi smo se razbudili, a potom puni elana – pravac Ponte Roso, ali i druge okolne prodavnice.
U nedelju uveče već bi se šepurili u novoj garderobi iz Trsta. Bili smo mladi i imali smo oči samo za izloge i cene, bezazleno i potpuno ravnodušni za estetiku grada na Jadranu, njegove lepe trgove, raskošne zgrade, crkve, poznate ljude koji su se zaljubili u ovaj grad i u njemu boravili ili ostali.
I evo sada posle više od tri decenije – ponovo sam u Trstu. Ovaj put sa željom da vidim šta grad može da mi ponudi kao turisti, čega sam se to ja, ali i moji vršnjaci u ono vreme, blaženo lišeni nedostatka želje da nešto vidimo i naučimo – lišavali.

A da je bila malo drugačija politička konstelacija posle Drugog svetskog rata Trst bi, možda, pripao i ondašnjoj Jugoslaviji. On je, ionako sličniji po svojoj pravolinijskoj mreži ulica austrougarskim gradovima, pa samim tim i nekim u Vojvodini, a sličnost leži i u činjenici da se i ovaj grad suočava sa smanjenjem broja stanovnika i starenjem – prosek starosti jednog Tršćanina je 46 godina, gotovo isto kao u Vojvodini.
Simboličan sticaj okolnosti – posle predivnog dvorca Miramare (1863. godine), divne bele zgrade koja se uzdiže nad plavim morem u zelenom okruženju velikog vrta – upravo me, sa vodičem, prvo upućuje na Ponte Roso moje mladosti. A tamo se nalazi, opet veza sa nama, pravoslavna crkva Svetog Spiridona.
Naime, mnogi Srbi u želji za boljim životom došli su u 18. i 19. veku u Trst, a nekima se želja baš ispunila. Bavili su se trgovinom i brodogradnjom, a svoj status i bogatstvo želeli su da pokažu i gradnjom palata u kojima su živeli, ali i bolnicama i crkvama. Upravo pominjanu pravoslavnu crkvu Svetog Spiridona sagradio je bogati Srbin Jovan Miletić. Pored očuvanja pravoslavne vere Srba daleko od domovine, doprineo i lepoti trga Ponte Roso u arhitektonskom smislu. Crkva ima dimenzije 31h28, visoka je 40 metara, a može da primi 1.600 vernika.
Bogati Dimitrije Frušić je sagradio bolnicu „Lepa Jelena“ u Trstu, a tu su i palate – Palata Kurtović ili Palata Gopčević, na samom Velikom kanalu, čiji je vlasnik držao brodsku liniju za Ameriku. Ne zaboravimo, u Trstu je boravio i Dositej Obradović.
Na Ponte Rosu sada se prodaje cveće, sirevi, organski gajeno voće i povrće.
U Trstu je i Trg ujedinjenja ili Velikom trgu koji sa svojih 16.000 kvadratnih metara predstavlja šesti po veličini trg u Italiji (najveći je u Padovi). Tu se nalazi i velika zgrada „Lojda“, ali i „Harijev bar“ gde je voleo da sedi čuveni američki pisac Hemingvej.
Još jedan poznati pisac voleo je Trst – Džejms Džojs čija bronzana statua je okrenuta u pravcu trga Ponte Roso i budno prati zbivanja na njemu.
Kao i u davna vremena, ali sada posle razgledanja Trsta, sedamo da popijemo kafu i saberemo utiske – svakako vredi doći i sada u Trst, jer ima mnogo toga da ponudi turistima.
S. Džakula