POVODOM DANA POZORIŠTA

Nove daske koje život znače

Širom sveta 27. marta se obeležava Dan pozorišta. Ove godine publika i glumci Sremske Mitrovice taj dan dočekuju u prašini, ali već narednog puta dočekaće ga u sjaju pozorišnih svetala. Naime, u toku su opsežni radovi na rekonstrukciji pozorišne sale, foajea, sanitarnih čvorova i očekuje se da će iduća pozorišna sezona otpočeti upravo u preuređenom prostoru.
– Pozorište je važno mesto za život jednog grada, jedna kulturna institucija od ogromnog značaja. Ove godine kad ceo pozorišni svet je praznično nastrojen, mi smo u radovima, jer se renoviramo. Pozivamo ovom prilikom publiku na strpljenje i da se sa radošću vidimo u novoj sezoni u novom ruhu pozorišta. Mi smo imali vrlo razvijen pozorišni život i do sada, veliku posećenost publike, imali smo velik broj gostujućih i domaćih večernjih predstava, a svake subote imali smo dečje predstave. To će biti neki manir koji u kojem će se nastaviti pozorišni život u našem gradu i nakon renoviranja. Čestitala bih ne samo kolegama glumcima i zaposlenima u pozorištu Dan pozorišta, već i našoj fenomenalnoj publici, čitavom pozorišnom svetu, gde god oni bili. Meni je izuzetno drago što je prepoznato od strane osnivača i različitih, viših nivoa vlasti koliko je pozorište važno i nemerljivo mi je drago i svi smo srećni zbog radova, koji se sada izvode. Mitrovčani to zaslužuju, jer su predivna publika, smatra glumica i v. d. direktora pozorišta „Dobrica Milutinović“, Jelena Janković.

Žila kucavica kulture grada trenutno dobija novo lice i novi sjaj. Zahvaljujući sredstvima Pokrajinske vlade, ali i Grada Sremska Mitrovica, sada će glumci i publika uživati u novom-starom ambijentu, novoj pozorišnoj tehnologiji i zasigurno odličnim predstavama.
Zavod za zaštitu spomenika kulture je prethodno izdao potrebne mere na osnovu kojih se sada izvode radove. Radovi su u poodmakloj fazi, neke krupnije stvari su završene, kao što su demontaža scene, iznošenje inventara, stolica iz gledališta, obijanje zidova gde je potrebno. U završnoj fazi je postavljanje novih instalacija. Nova oprema, koja će biti integrisana u novo rešenje prati savremene trendove.
– Najveća izmena u odnosu na stanje od pre, jeste to što će biti redefinisano gledalište. Do sada je bilo nepovoljno postavljeno, preglednost nije bila zadovoljavajuća, te smo blago povećali nagib i dodali stepenike, odnosno po dva stepenika će biti postavljena, da bi se ušlo u red. Takođe, u prvom redu nekoliko mesta biće namenjeno licima sa invaliditetom. Moći će da dođu u invalidskim kolicima da gledaju predstavu i biće posebno mesto obeleženo za njih. Struktura sale se neće bitno menjati, u smislu dekorativnih elemenata, kao ni kapacitet pozorišta. Sam objekat je kapacitetom i tehničkim mogućnostima ograničen, definisanih dimenzija i trudili smo se da iz njega izvučemo maksimum, kao i da popravimo ono što nije valjalo, ispričao je za M novine Ivan Filipović iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Scena je demontirana da bi se ugradile nove daske koje život znače. Visina scene biće prilagođena gledalištu. Ranije je takođe postojao problem, jer prva dva reda nisu imala dobru vizuru. Scena bila visoko pozicionirana u odnosu na te redove, u kojima uglavnom sede važni gosti iz društvenog i političkog života. Pozorište je poslednji put veću rekonstrukciju pretrpelo pre četrdesetak godina.
– Poenta je bila da ne anuliramo, već da se nadogradimo na to što je tada učinjeno. Recimo, stare bronzane svetiljke koje su postavljene kao dekorativne sa kuglama, biće obnovljene. Potrebno je pronaći takve kugle, a da se svetiljke repariraju, da izgleda sve kao novo. Inače ova sala nikada nije projektovana za pozorište. Projektovana je kao balska dvorana, sa velikim ulaznim vratima sa strane parka, imala je veliki balkon gde su sedela starija gospoda i posmatrala omladinu koja pleše. Taj koncept je brzo prevaziđen i dvadesetih godina prošlog veka, u okviru rekonstrukcije, posle Prvog svetskog rata, kada je objekat oštećen velikim požarom koji je bio izazvan, razmatralo se da se sala osavremeni kino projektorom. To su začeci pozorišta. Posle Drugog svetskog rata, odnosno 1946. godine je objekat adaptiran u pozorište, kada je u poslednjim redovima napravljena uzdignuta loža, ispričao je Ivan Filipović.
Ubuduće će tehnička kabina režije biti okačena ispod galerije, što je bilo iznuđeno i u ovom trenutku svakako najbolje rešenje. Ona se ranije nalazila na balkonu, u poslednjem redu i vrlo teško se ostvarivala komunikacija sa scenom. Montažna kabina izgledaće kao integralni deo enterijera, a omogućiće da režija bude u visini scene, odakle će komandovati novom opremom.
Stolice u gledalištu u novom ruhu biće plave boje, a ne crvene kako je to bilo do sada. Prostor će biti tamno sivi. Ove boje birane su radi sprečavanja odbijanja svetlosti, iz praktičnih razloga.

Uređuje se i foaje, već su zamenjena ulazna vrata i izlog. Pod koji je kameni, biće ispoliran, instalacije, zvučnici i svetla biće kompletno novi.
Projekat bi trebalo da ima i drugu i treću fazu, kada bi se radilo u administrativnim prostorijama, kao i u delu koji je namenjen glumcima, „iza scene“, gde se pripremaju za izlazak.
A. Dražić
Foto: B. Tucaković