IRIG: STANjE PŠENICE

Najezda glodara na njive

U iriškoj opštini zasejano je jesenas oko 3.000 hektara pšenice, dok je ječam zauzeo oko 500 hektara. Setva je dobro obavljena, pšenica i ječam su dobro nikli, jer je jesenas bilo dovoljno vlage. U Sremu je sve prisutniji stav poljoprivrednika da se opredeljuju za nešto kasniju setvu jer je došlo do globalnog zagrevanja, pa se proizvođači boje suve jeseni, bez padavina.
Kada nema dovoljno kiše ne dolazi do bubrenja i klijanja zrna što utiče na lošije nicanje ozimih kultura.
– Reč je bila o prosečnoj godini kada su padavine u pitanju, usevi su sada u dobrom stanju i nalaze se u fazi bokorenja i to kod onih useva koji su zasejani na vreme. Bilo je i slučajeva da se sejalo u novembru, pa čak i decembru, ali struka ipak preporučuje da se ne rizikuje i da se seljaci drže optimalnih rokova. To znači od petog oktobra do početka novembra, s tim da postoji razlika od nekoliko dana u setvi ječma i pšenice, jer se ječam prvi seje, ali i žanje, ističe Fedor Pušić, šef kabineta predsednika Opštine Irig.
S obzirom da je otkupna cena pšenice prošle godine bila upola manja nego one prethodne, neki proizvođači su, pogotovo ako je rod bio lošiji, bili na nuli.
Zato su se neki opredelili da ne kupuju seme koje je bilo skupo, nego su koristili svoje, iz takozvane prve reprodukcije.

– To nije baš preporučljivo, kao kada se koristi originalno seme, jer može biti problema sa nicanjem, kaže Pušić.
Trenutno, usevi u iriškoj opštini su u dobrom stanju, ali se pojavio veliki problem, a to je najezda glodara, posebno miševa.
Naime, prošle godine smo imali pojavu olujnog vetra zbog kojeg je bilo značajnog poleganja kod suncokreta i kukuruza, a to je rezultiralo time da su glodari imali lak pristup hrani. Zato su se stvorile velike kolonije miševa i sada je to veliki problem.
– To znači da ćemo nailaziti na parcele gde faktički u nekim delovima nema ništa, gde su miševi pojeli i do 40 kvadratnih useva na njivama. Prvo su jeli seme, potom klicu i zelenu biljku u ranoj fazi klijanja i razvoja. Najveći neprijatelji miševima su jastrebovi i kopci, ali njih nema dovoljno da unište sve miševe, tako da je to veliki problem. Jedino rešenje je trovanje, ističe Fedor Pušić.
Takođe, saveznik proizvođačima je i magla, ali i nje nije bilo dovoljno jesenas. Naime, miševi nemaju dovoljno razvijena pluća tako da se prilikom jakih magli uguše.
– Videćemo kada krene vegetacija krajem februara kakva je situacija na parcelama. Moguće je da će doći na nekim parcelama i do razoravanja i pripreme za prolećnu setvu neke druge kulture na primer, kukuruza, pšenice ili soje. Do toga će sigurno doći tamo gde je procenjena šteta veća od 30 do 40 odsto, kaže za naše novine Fedor Pušić.
S. Džakula