ALEKSANDRA ĆIRIĆ BOŠKOVIĆ, PREDSEDNICA OPŠTINE RUMA

Godina ravnomernog razvoja i ulaganja

Rumska opština iz 2023. godine izlazi sa rekordnim infrastrukturnim ulaganjima, ali i stalnom željom da se poboljšaju uslovi u svim sferama života i rada i to za sve kategorije stanovništva. O tome na kraju godine za naše novine govori predsednica Opštine Aleksandra Ćirić Bošković.
– U godini koja uskoro ostaje iza nas, dotakli smo se svih sfera života i vodili brigu o svim kategorijama stanovništva. U tome smo imali i veliku podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Republičke, ali i Pokrajinske vlade. Naša opština je dobila jednu novu geostratešku dimenziju. Novoizgrađeni Auto – put Ruma – Šabac je najznačajnija infrastrukturna investicija koja spaja Srem i Mačvu. Ruma je sada čvrsto pozicionirana na raskrsnici najvažnijih puteva u našoj zemlji, a ta pozicija je i podsticaj za ubrzani razvoj. Bitni su nam auto – putevi, investicije, jer oni donose bolji život građanima. Mi smo pokazali da podjednako mislimo i na lokalne potrebe stanovnika, da su nam opštinski putevi koji povezuju naša sela, isto tako važni. Želimo da svako naselje u našoj opštini bude upravo to mesto idealno za život. Nakon pet decenija rekonstruisan je put Platičevo – Vitojevci – Grabovci, koji je sada i proširen, a do kraja godine će biti rehabilitovan put Kraljevci – Dobrinci. Naredne se nastavljaju radovi na putu od Kraljevaca prema Rumi i od Dobrinaca ka Pećincima. Kada je reč o putevima i saobraćaju, moram da istaknem da je Ruma dobila novu i modernu Autobusku stanicu, urađenu po najsavremenijim evropskim standardima. U Rumi su utvrđene i funkcionišu dve kružne linije gradskog prevoza, kaže Aleksandra Ćirić Bošković.

M NOVINE: Kapitalni projekat za rumsku opštinu je svakako i zatvaranje i rekultivacija gradske deponije, dok se smeće odvozi na Regionalnu deponiju. Koliko je to doprinelo zdravijoj životnoj sredini?

ALEKSANDRA ĆIRIĆ BOŠKOVIĆ: Ono što je nekad delovalo nerešivo, gotovo nemoguće ostvarivo, zatvaranje ekološke crne rupe naše opštine – gradske deponije, vreme je pokazalo da je moguće kada se stručno i planski radi. Zajedničkim projektom Opštine Ruma i Ministarstva zaštite životne sredine, ova deponija će biti pretvorena u zelenu oazu. Gradska deponija je zatvorena prošle godine i od tada se otpad odvozi na Regionalnu deponiju „Srem – Mačva“. Ove godine u maju jezapočela prva faza rekultivacije oko devet hektara zemljišta na kojem se nalazi deponija, a druga faza podrazumeva kompletnu rekultivaciju sa zelenim površinama, drvećem i biljkama i taj novi izgled ova površina bi trebalo da dobije u sledećoj godini. Za prvu fazu je zajednički izdvojeno 300 miliona dinara. Svi radovi se izvode po standardima i propisima Evropske unije.

Rumska opština dosta pažnje posvećuje i brojnim merama socijalne politike koje se odnose na različite kategorije stanovništva. Koje su to mere¬?
Opština finansira čitav niz mera socijalne politike, od besplatnih udžbenika za sve osnovce, besplatnog vrtića za svu decu, novčanih pomoći za trudnice i porodilje, subvencionisanog prevoza, subvencionisanja vantelesne oplodnje, do novčane pomoći za decu obolelu od teških i malignih oboljenja i još mnogo mera po kojima smo jedinstveni u zemlji. Mi već četiri godine obezbeđujemo besplatne udžbenike za sve učenike osnovnih škola i mislim da smo bili prva opština u Srbiji koja se opredelila za ovu meru. Ove godine smo za te namene izdvojili oko 32 miliona dinara. Odlučili smo se i za dodelu opštinske novčane pomoći građanima za naknadu štete prouzrokovane nevremenom u julu ove godine. Za to smo obezbedili 15 miliona dinara za štete na građevinskim objektima i u poljoprivredi. Ponovo smo obezbedili sredstva i za subvencionisanje projekta povećanja energetske efikasnosti, ugradnju PVC stolarije i nabavku kotlova na prirodni gas. Za to smo izdvojili ukupno 45 miliona dinara. Imajući u vidu želju za proširenjem usluga socijalne zaštite finansirali smo izgradnju obimnih radova na adaptaciji objekta na rumskom bazenu „Borkovac“, gde je sada smeštena i Ustanova „Solidarnost“ u okviru koje je i Dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju.

Kada govorimo o mladima, na čemu se zasniva lokalna politika podrške obrazovanju?
Lokalna politika podrške obrazovanju temelji se na principu da sva deca, bez obzira na mesto stanovanja, moraju imati iste uslove za sticanje znanja. Upravo zbog toga realizovan je niz projekata kako bi uslovi bili podjednaki za sve, a posebno se vodi računa i o predškolskom obrazovanju. U prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Vlade AP Vojvodine Igora Mirovića, u Rumi je ove godine otvoren novi vrtić „Kockica 2“. Objekat je urađen po najsavremenijim standardima i pohađa ga 300 mališana, a izgradnju je u celosti finansirala opština. U sanaciju školskih objekata uloženo oko 40 miliona dinara. Vrednujemo i nagrađujemo uspehe naših učenika, studenata i sportista, davanjem novčanih nagrada i stipendija.
Kompletno je renovirana i spoljašnjost i unutrašnjost škole u Stejanovcima, a obimni radovi obavljeni su i u seoskoj školi u Klenku.
U gradskim školama „Zmaj Jova Jovanović“ i „Dušan Jerković“ obnovljene su fiskulturne sale , a bolje uslove za nastavu fizičkog vaspitanja imaće učenici i SSŠ „Branko Radičević“ i Gimnazije.
Rumske srednje škole su novu školsku godinu dočekale tehnološki unapređene, s obzirom na to da je lokalna samouprava kupila 16 najmodernijih interaktivnih tabli. Nova tartan atletska staza urađena je u zajedničkom dvorištu „Dušanove“ i „Veljkove“ škole, kao i u Tehničkoj i SSŠ „Stevan Petrović Brile“.

U kakvom je stanju oprema javnih preduzeća u Rumi i da li je bilo zanavljanja?
Kako bi se kvalitet pružanja usluga javnih preduzeća podigao na još veći nivo, Opština Ruma nastavila je sa ulaganjima u obnovu mehanizacije. Tako je ove godine kupljen novi kamion JP „Vodovod“ koji će umnogome pospešiti efikasnost i olakšati prevoz građevinskog materijala. U ovo preduzeće je stigao i novi bager specijalizovan za rad na teško pristupačnim terenima. Podsećam, prošle godine smo imali gotovo milion evra ulaganja u mehanizaciju JP „Komunalac“. Ove godine je puštena i novoizgrađena pretovarna stanica za prihvat i separaciju otpada, a kupljen je novi kamion sa prikolicom za prevoz abrol kontejnera, pa je sada olakšan prevoz smeća do regionalne deponije „Srem – Mačva“.

Kakvi su planovi lokalne samouprave za unapređenjem turističkog potencijala, konkretno u izletištu „Borkovac“, o kome se mnogo govorilo tokom prethodnog perioda?
Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam aktivno se uključio realizaciju opštinskog projekta uređenja izletišta „Borkovac“. Pokrajina je opredelila sredstva za projektno – tehničku dokumentaciju i samo uređenje keja i plaže na jezeru „Borkovac“. U pitanju su sredstva u iznosu od oko 60 miliona dinara, a planirano je da se dokumentacija uradi do kraja godine i da na proleće sledeće godine budu uređeni kej i plaža na jezeru. Paralelno sa tim izvode se radovi na uređenju i popločavanju Borkovačkog potoka, sa ciljem da Ruma dobije najlepšu promenadu. Ovom promenadom grad će biti povezan sa izletištem iz Ulice 15. avgust, a duž uređenog kanala će biti pešačko biciklistička staza, nove klupe i rasveta.

Prošla i ova godina su protekle i u velikim ulaganjima u kulturu, u objekte Gradske biblioteke, Zavičajnog muzeja i Kulturnog centra. Koliko ste zadovoljni urađenim?

Zavičajni muzej u Rumi dobiće uslove primerene jednoj od najvažnijih ustanova kulture, a započeti su obimni radovi na kompletnoj rekonstrukciji zgrade stare 250 godina. Finansirani su radovi na presecanju vlage, zatim su usledili radovi na zameni stolarije, oluka, nešto ranije saniran je i krov, urađena je kompletna zamena elektroinstalacija, a zgrada je dobila i novi sistem centralnog grejanja. Nezapamćeno olujno nevreme koje je u julu zahvatilo našu zemlju, posebno je velike štete nanelo u rumskoj opštini. Tako da je odnet deo krovne konstrukcije na zgradi Kulturnog centra. Sada Kulturni centar ima novu krovnu konstrukciju, a uz pomoć Pokrajine završili smo i potpuno rekonstrukciju bine u Velikoj sali, kao i toaleta. Podsećam, prošle godine je zamenjen pod i kompletno su rekonstruisane stolice u Velikoj sali. Takođe, prošle godine smo preselili i Gradsku biblioteku u potpuno renoviranu jednu od najpoznatijih zgrada u Rumi, Dom vojske. Mogu da najavim i da je kuća koja je nekada bila dom porodice Marić, u kojoj je Mileva Marić Ajnštajn, čuvena matematičarka i fizičarka provela deo svog života, prešla u vlasništvo opštine. Na taj način smo stvorili preduslove da kompletno renoviramo ovu kuću, koja je u izuzetno lošem stanju, i da je pretvorimo u još jedan centar kulture.

Iako Opština više nije osnivač Doma zdravlja znatna su ulaganja svake godine u ovu zdravstvenu ustanovu u kojoj se leče žitelji rumske opštine. U kojoj meri se nastavlja sa tim trendom?

Kontinuirani trend ulaganja u zdravstvo je nastavljen kako bi se primarna zdravstvena zaštita podigla na najviši mogući nivo. Opština je donirala novi sanitet, novi ultrazvučni aparat i rentgen aparat najnovije generacije, koji je važan i za pacijente i za zdravstvene radnike, jer omogućava kvalitetniju, bržu i bezbedniju izradu rendgenskih snimaka. Dom zdravlja je dobio od Pokrajine i mamograf, a krenuli smo sa renoviranjem zgrade Doma zdravlja u gradu. Sada se radi dečije odeljenje, ali fazno ćemo poboljšati uslove rada svih službi. Rešen je i problem grejanja, jer je Dom zdravlja priključen na novu kotlarnicu u naselju „Solidarnost“.

U kojoj su fazi radovi na unapređenju sportske infrastrukture?
Pokrenuli smo čitavu akciju obnove starih i izgradnje novih dečijih i sportskih igrališta. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu prepoznao je našu potrebu da unapredimo sportsku infrastrukturu pa je tako obezbedio pet miliona dinara za obnovu sportskog terena „Rupače“, u rumskom naselju „Berak“, u koji decenijama nije bilo ulaganja. Od zapuštenog sportskog centra koji je prokišnjavao, a parket propao, napravljena je najbolja sportska dvorana u Sremu u kojoj su igrane i rukometne utakmice Lige šampiona. U Putincima smo 9. decembra položili kamen temeljac za izgradnju sportske hale površine 2.500 kvadratnih metara, a tribine će moći da prime do 300 gledalaca. Sam teren je namenjen za rukomet, ali tu će mališani iz Putinaca i okolnih sela moći da se rekreativno bave i drugim sportovima. Vlada Vojvodine je ovaj projekat podržala sa 250 miliona dinara, a hala bi trebalo da se završi do kraja sledeće godine.

Šta biste najavili kao najvažnije projekte u narednoj godini?
Nastavljamo radove na sportskoj hali u Putincima, gradiće se vrtić u Hrtkovcima, Ruma će dobiti bulevar od Rigovog mlina duž Ulice Vuka Karadžića do Glavne ulice, a započeli su i radovi na kompletnoj rekonstrukciji Pavlovačke ulice. Ovi radovi se izvode fazno i sledeće godine, a sledi i uređenje Ulice Vladimira Nazora, dok Vlada Srbije finansira rekonstrukciju saobraćajem opterećene Industrijske ulice.
Sve radimo osluškujući potrebe naših sugrađana, a njihove inicijative su naši prioritetni zadaci.

S. Džakula