MALO IZOŠTRENO

Preuranjena promocija novog nacizma

Aplauz Jaroslavu Hunki u kanadskom parlamentu trebalo je da bude svečana inauguracija novog nacizma u savremeni politički život. I bio bi da nije protestovala svetski vidljiva jevrejska zajednica, pokvarila simboličnu svečanu promociju i učinila je prevremenom.
Zasedanje kanadskog parlamenta 23. septembra obeležno je dirljivm izlivom pijeteta prema starom gospodinu na geleriji. Ceo parlament, zajedno sa prisutnima premijerom kanade Pjerom Trudoom, pedsednikom Ukrajine Volodomirom Zelenskim i nemačkom ambasadorkom u Kanadi Sabinom Šparvaser, je, listom stojeći, dugo aplaudirao 98-godišnjem ukrajinskom nacisti Jaroslavu Hunki, bivšem pripadniku Prve ukrajinske divizije, poznate kao SS jedinice „Galicija” i zapamćene po masovnim likvidacijama ne samo Jevreja u Poljskoj. Jaroslav Hunka, vidno potresen ovom ljubavlju, u dubokoj starosti, trijumfalno je uzvraćao na ovacije. Kako i ne bi kada ga je predsednik parlamenta Entoni Rota predstavio kao borca protiv Rusa za ukrajinsku nezavisnost, kao „ukrajinskog i kanadskog heroja kome se duguje zahvalnost za celu njegovu službu”.
Prvi protesti upućeni su iz Moskve, razume se, ali, i to se razume, njih Zapad ne uzima u obzir. Ali, uzbuna je nastala kada se oglasio direktor Centra “Simon Vizental” u Jerusalimu Efraim Zurof, nazivajući ovacije nacisti užasnim činom koji nikakva izvinjenja ne mogu popraviti. Entoni Rota podneo je ostavku, rekavši da je samo on kriv za ovu, iz neznanja učinjenu, grešku. Premijer Trido, nakon pet dana čekanja da mu mentori kažu šta da čini, izvinio se što je Kanada ovacijama nacisti poslala svetu pogrešnu poruku o tome šta joj je na srcu, a slično je rekla i ambasadorka Šparvaser u Otavi. Ukrajinski predsednik Zelenski, razume se, ne izvinjava se i ne smatra ovo greškom, jer cela njegova državna uprava i vojska od početka rata kliču nacističkim pozdravom „Slava Ukrajini”.
Većina medija, među kojima su i naši, prihvataju kao iskrene i ostavku predsednika parlamenta, i izvinjenje premijera, i trenutno ukidanje fondacije Jaroslava Hunke pri Univerzitetu Alberta, i vajkanje nemačke ambasadorke. Malo ko uzima u obzir da je većina u kanadskom parlamentu sasvim dovoljno obrazovana da vidi kako nešto nije u redu sa predstavljanjem Hunke kao „gerilca koji se u Drugom svetskom ratu borio protiv Rusije”, jer su jedina antiruska „gerila” u Ukrajini bile nemačke nacističke divizije. Znali su da stari gospodin na galeriji kome odaju počast, ako je u Drugom svetskom ratu bio protiv Rusa, mora biti ništa drugo do nacista. Ali, ako se mrzi Rusija koliko je oni mrze, nacista se mora voleti.
Postoji realna mogućnost da su ovacije dobrovoljcu nacističke armije Jaroslavu Hunki u kanadskom parlamentu bile istinite i iskrene. Uprkos tome što je, povodom aplauza nacisti, dopustio mogućnost neobaveštenosti predsednika kanadskog parlamenta, direktor Centra „Simon Vizental” u Jerusalimu Efraim Zurof je ukazao na novu kreativnost negatora Holokausta. Sada se, kaže Zurof, pojavila se nova pretnja sećanju, spomenu i prosvetljenju, a to je falsifikovanje. Sada ne poriču da je Holokaust postojao, već se menja narativ onoga što se zapravo dogodilo. Zemlje koje su bile na strani Hitlera, čim su postale „demokratske”, sve zločine svaljuju na naciste kao da one sa zločinima nisu imale nikakve veze. Na taj način i Roman Šuhevič, i Stepan Bandera, koji su se borili na strani najgenocidnijeg režima u istoriji čovečanstva i ubijali Jervreje i Poljake, pretvaraju se u nacionalne heroje borbe za oslobađanje od Rusije. Oni koji nemaju prikladnu i dobru istoriju, smišljaju drugu, i to je sada slučaj sa Ukrajinom.
Teško je odmeriti šta je crnje po Kanadu. Ili da su parlament i državno rukovodstvo znali kome aplaudiraju. Ili da nisu znali, da su obrazovani na podmetnutoj istoriji.
Naizgled je zagonetno što SAD, učesnice antinacističkog saveza u Drugom svetskom ratu, prave veliki problem čovečanstvu ignorisanjem novog nacizma ne u Nemačkoj, odakle je svojevremeno nacizam krenuo, nego u entitetima satelitima bivše nacistističke države. Ustvari je jasno: novi nacizam trebalo bi da odradi određeni posao protiv Rusije, sa računom da će, kad odradi posao, lako biti iskontrolisan.
Aplauz Jaroslavu Hunki u kanadskom parlamentu trebalo je da bude svečana inauguracija novog nacizma u savremeni politički život. I bio bi da nije protestovala svetski vidljiva jevrejska zajednica i pokvarila simboličnu svečanu promociju. Učinila je prevremenom. Nije sačekala da se na Zapadu odgaji zaborav i da se nacizam bez ometanja predstavi kao sveti pokret protiv ruskog zla.
Da su Jevreji kojim slučajem zainteresovani za ometanje albanskog nacizma na Kosovu, i tu bi se Zapadu naturila izvesna nelagodnost, i Srbiji bi bilo lakše u pokušajima da je zapadnjačka javnost čuje. Za Jevreje je, nažalost, prioritetno ogoljavanje samo nacizma od koga su oni stradili.
Dragorad Dragičević