MALO IZOŠTRENO

Pravo na „miris slobode”

Predsedniku se izjava o „mirisu slobode” nije omakla u nekom trenu slabosti vizuelizacije misli o suštini sistema koji Zapad grozničavo brani životima ukrajinske muške populacije. Da se nije omakla potvrđuje njegov govor koga je sutradan održao na sednici Generalne skupštine UN. U njemu nije krio nesporno negativan stav o svetskom poretku zasnovanom na pravilima, koja izviru iz moći, umesto na pravu koje bi trebalo da izvire iz pravde.
Vučić je u Njujorku, čekajući sednicu Generalne skupštine UN, rekao, između ostalog, novinaru Tanjuga: „Oseća se miris slobode u svetu. Ne kažem da je ona došla, ali se oseća. Ja vidim kako se šire slobodarski pokreti u svetu… I nama malima, kada osetimo taj miris slobode, to je nekada dovoljno. Nastaviću da punim plućima udišem taj miris slobode, nadam se bez štete za Srbiju.”
Nije fancy ni za koga, izbegava li da mu se mišljenje ukalupi, ako prizna da mu se baš dopada izjava predsednika Vučića. Mnogo šta je rekao blizu našeg uverenja, ali je ponekad bilo ili malo patetike, ili usmerenosti poruke, ili političke namere. Možda i ova izjava u Njujorku za Tanjug cilja da je neko jači od nas primeti i da povede bar malo računa i o našim interesima. Svejedno, mi je, evo, biramo kao jednu od najzanimljivijih otkako je počeo rat u Ukrajini.
Predsedniku se izjava o „mirisu slobode” nije omakla u nekom trenu slabosti vizuelizacije misli o suštini sistema koji Zapad grozničavo brani životima ukrajinske muške populacije. Da se nije omakla potvrđuje njegov govor koga je sutradan održao na sednici Generalne skupštine UN. U njemu nije krio nesporno negativan stav o svetskom poretku zasnovanom na pravilima, koja izviru iz moći, umesto na pravu koje bi trebalo da izvire iz pravde. Govor je bio faktička razrada pogleda na suštinu sadašnjeg sukoba civilizacija, u čijem centru Ukrajina krvari za civilizaciju kojoj ne pripada. Gigantski delovi sveta, i ranije sukobljeni sa Zapadom zbog neravnopravne podele bogatstva, počeli su grupisanje i zbijanje radi lakšeg otpora ekonomskoj eksploataciji i kulturnom razaranju civilizacija. Ovo zbijanje i grupisanje nema još čvrste institucionalne forme, kao što su EU ili NATO, ali se one čine kao samo pitanje vremena, a ne mogućnosti Zapada da ih spreči.
Kakve to ima veze sa Srbijom, usamljenom u svetu pod kontrolom Zapada, da bi njen predsednik osetio „miris slobode”? Izgleda da predsednik koji vodi državu „na evropskom putu” ne veruje više da će se Srbija ikada naći u EU bez odricanja Kosova i bez prethodnog pristupanja NATO-u. Izgleda da zna da je sudbina Srbije u neutralnosti, koja teško može da se održi bez zaštite svetskog pravnog poretka mogućeg samo na ravnoteži snaga u svetu. „Miris slobode” nije ništa drugo nego osećaj da se pomalja ravnoteža u kojoj će neutralnost biti moguća.
U govorima lidera zapadnih sila, minimalno je sadržana distinkcija između svetskog pravnog poretka na Povelji UN i „međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima”. Te razlike se skoro protokolarno drže državni sekretar SAD Entoni Blinken, koji napad na Ukrajinu ne razdvaja od napada na međunarodni poredak zasnovan na pravilima, i portparol Stejt departmenta Ned Prajs, koji tvrdi da je upravo napadnuti „međunarodni poredak zasnovan na pravilima bio u korenu neviđenog nivoa prosperiteta širom sveta tokom 70 godina“. Za lidere zemalja istočne Evrope koje su ušle u zapadnjačku orbitu ne postoji svetiji cilj od odbrane „međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“, a za ukrajinskog predsednika, nespornog portparola rata, ovaj cilj je vredan možda i milion ukrajinskih života.
Zapad više i ne pominje svetski pravni poredak zasnovan na Povelji UN, već poredak zasnovan na pravilima. Taj poredak je mnogo stariji od svetskog pravnog poretka na temelju Povelje UN, i Zapad ima veliko iskustvo u njegovoj primeni. Krvavo razaranje Vijetnama, bombardovanje Srbije 1999, uništenje Libije, razaranje Iraka, Avganistana, Sirije… tek su novija dostignuća međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, ali se ne sme zaboraviti na ranija dostignuća, na potpunu dehumanizaciju Afrike i izlovljavanje njene mladeži za prodaju na velikom američkom tržištu roblja, na pravljenju kolonija od starih civilizacija Afrike i Azije. Ne, međunarodni poredak zasnovan na pravilima nije novotarija neoliberalizma, nego je neoliberalizam njegovo najsavremenije sredstvo.
Pravila dopuštaju da se, suprotno međunarodnom pravu, odvali od Srbije njen južni deo i zasnuje druga albanska država na Balkanu, uz istovremeno zaklinjanje u nepovredivost granica koje je neko drugi povredio, da uskrati pravo Srbima u Crnoj Gori na učešće u vlasti „jer nisu naklonjeni zapadnim vrednostima”. Pravila dopuštaju da u BiH jedan građanin Nemačke, od Zapada a ne od UN proglašen visokim međunarodnim predstavnikom, poništava zakone koje su skupštine izglasale i proglašava zakone koje je sam, neformalna ličnost, sastavio.
U Vučićevom „mirisu slobode“ neki, kao što je novinarka Ljiljana Smajlović, vide samo njegovo ohrabrenje porastom broja zemalja koje, poput Srbije, naginju saradnji sa svima u svetu. Mi ne bismo žurili da se odreknemo predsednikove ljudske neopreznosti sna o pravednijoj kompoziciji sveta.
Dragorad Dragičević