"MITROVAČKA DOBRA BAŠTA" JE PROJEKAT ŽENSKOG PREDUZETNIŠTVA NA SELU

Preduzetnica iz Grgurevaca Vukosava Tešanović otkriva kako je postala jedna od najuspešnijih u Srbiji

Moja je želja da promovišem svoje selo i da bude prepoznatljivo po nečemu. Zato se mnogo trudimo da naši proizvodi budu vrhunski, kaže Vukosava Tešanović

Vukosava Tešanović iz Grgurevaca nedavno se našla među stotinu uspešnih poslovnih žena naše zemlje, odlukom Pošte Srbije, putem konkursa koji se održava tradicionalno. Vukosava je članica udruženja „Mitrovačka dobra bašta“ i pored proizvodnje domaćih sokova i džemova, bavi se osnaživanjem žena koje žive u seoskim sredinama. Kaže da joj priznanje laska, ali joj predstavlja i podsticaj da nastavi putem kojim je krenula.
– „Mitrovačka dobra bašta“ je osnovana 2018. godine, a sa proizvodnjom smo počeli 2020. godine. Sve je počelo projektom „Onasnaživanje“ fonda B92, usledilo je opremanje lokala i imali smo sreće da fokus bude na Grgurevcima. Redovno sam dolazila na njihove obuke i predavanja. Moj predlog je tada bio da se u našem voćarskom kraju bavimo preradom i da pravimo sokove i džemove, međutim mi žene smo učestvovale u radionici na temu lekovitog bilja, pa smo počele pomalo i sa tim. Rad udruženja su pratili ljudi iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i ustupili su nam jednu solarnu sušaru za lekovito bilje. U udruženju nas ima tri žene stalne članice, to smo Danka Đekić, Milomirka Vuković i ja, ispričala nam je Vukosava Tešanović.
U svojoj ponudi imaju sok od višanja sa šećerom, kao i džem od šipurka sa manjom količinom šećera. Takođe, imaju i one bez šećera, takođe od višnje, a kombinuju ga sa jabukom. Jabuku kombinuju i sa bundevom.
– Mnogo ljudi voli slatke sirupe, bez konzervansa, pa zato u ponudi imamo sok od višnje sa šećerom. Bez šećera imamo kašastu višnju u kombinaciji sa jabukom i samo jabuku. Poslednju količinu kombinacije jabuka-bundeva smo prodali, pa sada to više nemamo. Tokom cele godine imamo jedino višnju, a trudimo se da nabavimo i dovoljne količine šipurka, jer je veoma tražen. U sokove u kojima nema šećera, stavljamo jabukovu slad. To specijalno poručujemo iz Aleksandrovca, bez hemije i dodataka. Naše sokove mogu da piju čak i bebe, kaže naša sagovornica.
Plasman proizvoda vrše na sajmovima, noćnim bazarima i putem interneta. Deo su organizacije Agrobiznis inkubator iz Sremske Mitrovice, te zajedno istupaju na većim manifestacijama.
– Moja je želja da promovišem svoje selo i da bude prepoznatljivo po nečemu. Zato se mnogo trudimo da naši proizvodi budu vrhunski. Angažujemo tehnologa, koji nam je ključan čovek. Na teritoriji Mitrovice smo jedni od retkih koji imaju deklarisan proizvod. Mnogi od toga beže, a ne bi trebalo. Sve što piše na etiketi, mora da se nalazi u flaši, koja je isključivo od stakla. Ljudi se polako osvešćuju, dolaze nam iz velikih gradova da kupe sokove jer znaju da je to pravo, originalno. Ne planiramo veliku proizvodnju, jer sve što se širi, rizikuje da umanji kvalitet. Nama su ciljni kupci oni ljudi koji će znati da prepoznaju i cene šta je zdravo za njih i njihovu porodicu, zaključila je Vukosava.
Na kraju razgovora jedna od stotinu najuspešnijih žena iz ruralnih krajeva naše zemlje je uputila savet mladima i svim ženama da bi trebalo da slede svoje snove, da ulažu u svoje znanje i da se ne plaše nepoznatog, jer uspeh ih čeka kada se najmanje nadaju.

Šta će reći selo?

Udruženje ulaže velike napore da svoja znanja sa preko stotinu radionica i sada već višegodišnjeg iskustva u preradi voća u sokove i džemove, podele sa drugim ženama.
– Kada radimo sa većom količinom, angažujemo žene koje sarađuju s nama, a lepo se slažemo i sa udruženjima žena. One budu prisutne na našim radionicama. Iz Sremske Rače nam je dolazila jedna radoznala dama i mnogo se trudila na obukama, a zovu nas iz čitave Vojvodine. Ko se uklopi sa vremenom i prevozom, rado dođe. Moram da priznam da žene i nisu toliko spremne da uče, da li zbog komentara okoline ili zato što to nije česta pojava ili možda nemaju naviku… Na selu se još uvek vodi briga o tome šta će reći komšije, jer neko ide na neku radionicu. Ima velikog otpora i to nam je problem. Lakše im je da se drže starih nekih navika… Iskustva starijih žena su dragocena, ali mi radimo malo drugačije, što je ženama u ruralnim krajevima neobično, dodala je Vukosava.

Aleksandra Dražić

Foto: privatna arhiva