TEODORA, IRINA, ANJA I NIKOLINA, UČENICE „ZMAJEVE” ŠKOLE, NAJBOLJE BASKETAŠICE SRBIJE

Mitrovčanke pripremile časove basketa za Brazil

Sremska Mitrovica se poslednjih nekoliko godina profilisala kao idealna sportska sredina za razvoj mladih košarkašica i basketašica. U tom smislu, svoj kvalitet u basketu 3 h 3 potvdile su četiri mitrovačke devojčice, učenice Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“, koje su početkom juna trijumfom na Državnom prvenstvu u Velikom Gradištu obezbedile učešće na Svetskom prvenstvu koje se od 19. do 27. avgusta održava u brazilskoj metropoli Riju De Žaneiru. U prošlom broju „M novina“ izvestili smo o svečanom prijemu mladih basketašica Irine Andrijašević, Teodore Milošević, Nikoline Popović, Anje Bojković i njihovog nastavnika, odnosno trenera Dejana Kozeljca u Gradskoj kući i podršci koju ekipa „Zmajeve“ škole ima od Grada Sremske Mitrovice. Na put do završnog turnira nove državne šampionke krenule su od gradskog i regionalnog nivoa, da bi najveća iskušenja imale u međuokružnoj ligi gde su se nadmetale sa kvalitetnim protivnicama sa područja Beograda. Najboljih osam finalista u Velikom Gradištu podeljeno je u dve grupe. Teodora, Irina, Anja i Nina svojim odličnim igrama uvećavale su samopouzdanje i ambicije, tako da je u velikom finalu savladana školska ekipa iz Smederevske Palanke rezultatom 13:11. Susret sa istim rivalkama u grupi bio je znatno lakši nego okršaj u finalu, gde se posle vođstva „Zmajevki“ od 6:0 ušlo u napetu završnicu. U razgovoru sa mitrovačkim  šampionkama saznajemo da na završni turnir nisu otišle opterećene najvišim plasmanom, pogotovo zbog činjenice da su prošle godine u „okrnjenom“ sastavu završile kao sedme. Međutim, informacija da će državni prvak putovati u Rio na svetski šampionat podigla je adrenalin i želju da se dođe do državne titule. Imena ovih devojčica poznata su sportskoj javnosti po izveštajima i statistikama sa utakmica pionirki i kadetkinja mitrovačkog „Srema“. U ovom klubu, sticale su sadašnja znanja i iskustvo, a proteklu sezonu provele su u radu sa najkvalitetnijim timom. Iako košarka i basket nisu identični sportovi, postoje velike sličnosti. Teodori, Anji i Irini basket je „lakši“, dok se Nina rađe snalazi na velikom košarkaškom terenu. Članice ostalih školskih timova takođe dolaze iz ozbiljne klupske košarke ili basketa. Način na koji su ove devojčice otkrile svoj talenat u mnogome je interesantan, jer su to često bile slučajne i neočekivane situacije. Tako je Irina Andrijašević, izuzev što je rekreativno plivala, kako sama reče, za ozbiljan sport bila potpuno nezainteresovana sve do 2018. godine  kada je na nagovor drugarice iz razreda došla na trening kod trenera Josipa Dumančića u fiskulturnu salu „Zmajeve“ osnovne škole.

– Brzo sam se pronašla na košarkaškom parketu i mogu reći da danas uživam da igram. Već od šestog razreda sa svojim drugaricama i sadašnjim saigračicama zaigrala sam na školskim turnirima, da bi se vremenom nas četiri potpuno „pronašle“ i krenule putem ovog uspeha, u koji mnogi – pa čak i mi same, nismo verovale, kaže Irina i potvrđuje da je najteži bio susret sa beogradskom školom za titulu na međuokružnom prvenstvu.

Svi smo kao jedna porodica

Anja Bojković, prošle godine je došla u ekipu. Inače je iz Majdanpeka i kaže da je oduševljena uslovima za sport i košarku u Sremskoj Mitrovici. Premda joj je „Pinkijeva“ škola bliža, zbog prijateljstva sa Irinom, devojčica rođena 2008. godine opredelila se da postane „Zmajevac“. Ovde je postala deo nepobedive školske ekipe, ali i deo „Sremove“ košarkaške priče. Sa drugaricom i saigračicom Irinom išla je u isti razred, a od naredne godine po svemu sudeći, pojačaće ekipu Mitrovačke gimnazije. Kao deo porodice u kojoj se svi bave sportom Anja je na košarkaški parket prvi put stala leta 2016. godine u KK „Zlatar“. Sviđa mi se što sam u Mitrovici, u školi ali i klubu, sa svim igračicama i trenerom kao jedna velika porodica. Što se tiče poslednjeg državnog prvenstva, imale smo i dodatni motiv jer nam je rečeno da ako pobedimo nećemo ići u školu, kaže u šali talentovana košarkašica i basketašica otkrivajući nam da je u timu „Zmajevki“ itekako bilo učenja istorije u pauzama između utakmica, sve dok se pre poslednjeg meča u grupi nije pojavila vest na pobednik putuje u Brazil. Uz anegdotu kako mnogi đaci u njihovoj školi nisu verovali u ostvareni rezultat i odlazak na svetski školski šampionat, Anja se nada dobrim izdanjima svoje ekipe u dalekom Riju.

– Sviđa mi se što sam u Mitrovici, u školi ali i klubu, sa svim igračicama i trenerom kao jedna velika porodica. Na poslednjem Državnom prvenstvu smo imale i dodatni motiv, jer nam je rečeno da ako pobedimo nećemo ići u školu, kaže u šali talentovana košarkašica i basketašica otkrivajući nam da je u timu „Zmajevki“ itekako bilo učenja istorije u pauzama između utakmica, sve dok se pre poslednjeg meča u grupi nije pojavila vest na pobednik putuje u Brazil. Uz anegdotu kako mnogi đaci u njihovoj školi nisu verovali u ostvareni rezultat i odlazak na svetski školski šampionat, Anja se nada dobrim izdanjima svoje ekipe u dalekom Riju.

I pored činjenice da je finale veliki uspeh na samom turniru je rasla želja da se dođe do dobrog plasmana. Izvesna doza zabrinutosti postojala je samo na početku, a onda su, kako Irina reče, mitrovačke učenice shvatile da svojim kvalitetnom mogu pobeđivati do kraja. Bitan momenat za karijeru pionirke rođene 2008. godine bio je dolazak u „Srem“ pre tri godine. U narednoj sezoni ona će preći u kadetsku kategoriju. Kaže da joj je prilika da trenira i igra sa seniorskim igračicama kluba velika čast. Igračku „hemiju“ stvorenu između Irine, Teodore, Nine i Anje, koja im se priključila po dolasku u Sremsku Mitrovicu, prepoznao je njihov nastavnik Dejan Kozeljac koji je prihvatio njihovu želju da putuju na basketaške turnire. Zajednički treninzi u klubu svakako su pomogli da pored košarkaškog i basketaški kvalitet ovih učenica dođe do izražaja.

Teodora Milošević u svojim rukama već ima nekoliko trofeja, a u dresu „Srema“ dva puta je bila pionirski MVP Prvenstva Vojvodine. Dobila je poziv reprezentacije, a nedavno je bila u prilici da sa najtalentovanijim mladim košarkašicama Srbije igra višednevni NBA turnir u Beogradu. U mlađim godinama, kako sama reče, „nije joj padalo na pamet da se bavi košarkom“, ali je postepeno na klupskim treninzima koje je vodio njen otac Nikola Milošević u Laćarku zavolela baratnje košarkaškom loptom. Dve godine kasnije, počela je sa ozbiljnim treninzima, a u školskoj košarkaškoj ekipi – još pre formiranja basket-tima, zaigrala je u četvrtom razredu. Na školskom prvenstvu pokazuje i zavidno basketaško znanje.

– Nije bilo velike treme, jer smo prošle godine učestvovale na državnom prvenstvu, mada je Irina bila povređena, a Anja još nije igrala za nas, tako da smo imale određeno iskustvo. U svojoj grupi lako smo odigrale sve utakmice i bile prve, da bi u finalu uspele da sačuvamo prednost i na kraju pobedimo, kaže Teodora.

Trener Kozeljac: U Brazilu idemo na medalju

Profesor fizičkog vaspitanja Dejan Kozeljac predvodi ženski košarkaški i basket – tim učenice OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ pune tri godine. U ovom periodu, evidentan je napredak uigrane ekipe, koja se i prošle godine u isto vreme takmičila na državnom prvenstvu u košarci i basketu. Po Dejanovim rečima, i tada je bila moguće osvajanje medalje da nije bilo peha sa Irininom povredom i činjenice da se igralo u konkurenciji sa godinu, dva dana starijim i iskusnijim igračicama. Trener Kozeljac podsetio je na specifičnost ženske košarke i basketa i mnoge faktore koji utiču na promenljivost forme, naročito u njihovim godinama. Pripreme za Brazil već su počinjele a trener i igračice još nemaju dovoljno podataka o protivnicama. Za sada su sigurne konkurentkinje iz Amerike, Francuske, Španije, Brazila i Ukrajine. Potencijalna opasnost mogla bi vrebati od Francuskinja, Španjolki i uopšte Evropljanki.

– Uvek težim osvajanju medalje, što sam rekao i devojčicama. Osvajanje medalje će zavisiti od mnogih faktora. I da ne osvojimo medalju, bar ćemo biti u prilici da uživamo i vidimo Rio. U svakom slučaju, mnogo toga ćemo znati pre samog prvenstva, kada se zaključi konačni bilten učesnika, kaže Dejan Kozeljac.

Nikolina Popović je devojčica iz Šašinaca gde postoji odeljenje „Zmajeve“ škole. U školskom timu ova igračica rođena 2009. godine nastupa od šestog razreda. Inače je svestrani sportista, pa se pored fudbala bavila atletikom, gimnastikom, odbojkom i plivanjem. Nina je jedna od talentovanih koraškašica i basketašica kojoj je svojevremeno „košarka bila neverovatno dosadan sport“, ali je od ulične rekraetivne košarke u Šašincima brzo došla do dresa „Srema“ i društva sadašnjih saigračica sa kojima brani boje „Zmajeve“ škole.

Moram da priznam da nisam pre finalnog državnog turnira imala neka velika očekivanja, jer prošle godine pobednik nije išao dalje, ali smo na samom takmičenju dobile dodatni motiv i na kraju smo bile najbolje, kaže Nikolina.

Tom prilikom, ispričala nam je priču kako je mogla postati tragičar finalnog međuokružnog meča jer je, misleći da njen tim gubi sa jednim poenom razlike išla na realizaciju „trojke“ iz velike daljine, umesto da zadrži loptu do kraja. U poslednjim trenucima meča lopta beogradskih rivalki, na sreću Mitrovčanki, izašla je iz obruča pa su Nina i njene saigračice zasluženo podigle trofej. Nikolina obećava da će u Brazilu dati sve od sebe sa željom da se krajem avgusta vrate sa jednom od medalja.