MLADA SLIKARKA KATARINA BRAUNŠTAJN: VOLELA BIH DA DOTAKNEM MNOGO LjUDSKIH OČIJU, UMOVA I SRCA

Izlazak iz „komforne zone“

Kada se govori o položaju mladih umetnika nezaobilazno je istaći da većina njih dok ne izgradi u potpunosti sopstveni stil, upitno je koliko imaju šanse da dospeju u javnost i pred oči publike. Međutim, u eri društvenih mreža i interneta, dostupnost svakoj vrsti umetnosti je daleko unapređenija, u odnosu na samo dvadesetak godina unazad.

Jedan od načina da prikaže svoju kreativnost putem interneta, odnosno društvenih mreža, koristila je i Mitrovčanka Katarina Braunštajn, ilustratorka i slikarka koja trenutno studira u Novom Sadu grafičko inženjerstvo i dizajn. Zahvaljujući kontaktima sa mreža, upoznavanju istomišljenika i umetnika sličnih njoj, pre korona – virusa imala je dve izložbe svojih radova, 2018. godine, a onda i četiri izložbe linijske ilustracije prošle godine i to u Zemunu, Novom Sadu i dva puta u svom rodnom gradu Sremskoj Mitrovici.

– Da bih živela, ja moram da se kreativno izražavam, a volim i da putujem, pa to radim često. Oduvek mi je bilo najlakše poneti olovku i papir sa sobom i na tim putovanjima beležiti šta mi je interesantno. Sve je počelo sa ilustracijama, a onda sa slikama. Moja porodica je kreativna, svi nešto stvaraju. Otac je nastavnik tehničkog, majka slikarka, tetka je u Meksiku završila studije istorije umetnosti, a brata interesuje muzika. Verovatno je majka Biljana imala najveći uticaj na mene, svojim iskustvom, ali sam način na koji se kreativno izražavam nasledila od oca, kaže Katarina.

Katarinina dela i radove, ljudi objašnjavaju kao psihodelične i apstraktne. Inspirišu je priroda i oblici. Najveći deo znanja dobila je od majke, ali njen nesvakidašnji stil kako sama kaže, gradio se sam.

– Umetničke vode su lakše kada ti neko objasni slojeve, senke, a to je sve veoma bitno, kao i vrste boja i da ne može sve sa svačim da se meša, što sam ja činila u periodima eksperimentisanja. Recimo, naslikam nešto bojama, pa mi se pokvari slika. Jedno jutro je počela boja da mi se odlepljuje sa platna, a onda uskoči majka i jednostavno objasni gde grešim, kaže Katarina.

Mlada umetnica drži i radionice od 2016. godine. Upravo je tada sa malih formata, odlučila da pređe na velike.

– Družeći se sa tim ljudima i radeći, poželela sam njima da pomognem da izraze svoje osećaje kroz radove. Međutim, tada sam otkrila i sebe i takozvane velike formate, na kojima mi je sada fokus. Shvatila sam da format nije samo slika na zidu u vašoj sobi, već može biti i trodimenzionalni, pa i primenjeni. Kasnije sam ilustracije prenela iz malih originala, na majice recimo, od kojih može da se zaradi prodajom, ističe Katarina.

Naša sagovornica smatra da hobi može lako postati posao, ukoliko iskoristite sve potencijale. Način na koji se izražava umetnički, sama naglašava da je daleko od realizma, a to ljudi žele da vide i to ne samo na platnu, već na garderobi, zidu, predmetima na koje može da se prenese neka ilustracija ili prikaz.

– To su neki oblici i linije koje u slici imaju svoj tok. Posledica držanja radionica je i kod mene pozitivna. Volela bih da uspem da dotaknem mnogo ljudskih očiju, umova i srca, zaključuje Katarina Braunštajn.

Mladi umetnici su genijalni

Upoznajući nove pravce, ljude i saradnike, Katarina Braunštajn kaže da je naišla na veoma talentovanu omladinu, koja nema dovoljno jaku podršku da izađe u javnost.

– I meni je trebalo mnogo vremena da se otvorim ka drugima, da bi oni mogli da vide šta ja radim. Mislim da su mladi umetnici genijalni i da ima mnogo kvalitetnih radova, koji su zatvoreni u sobama i nisu našli način za promociju. A postoji mnogo načina za to. Onlajn promocije su zavladale i u ovom segmentu života, objašnjava Katarina.

A. Plavšić

Foto: Privatna arhiva