SREM I MAČVA

Zaraza parazitom koji prenose lisice i šakali

Prvi slučaj multilokularnog ehinokoka, parazita koji na čoveka prenose lisice, otkriven je kod šezdesetsedmogodišnje žene iz Mačve, koja je zbog problema s jetrom, uzrokovanim ovim parazitom, uspešno operisana u Kliničkom centru Vojvodine, a prema nezvaničnim informacijama, pojavio se još jedan slučaj.

Kako su se lisice prenamnožile, tako su i njihovi paraziti, kaže struka. Oni se šire kroz životinjske fekalije, koje kontaminiraju zemljište, odnosno hranu i tako mogu doći do čoveka, kaže profesor dr Dragan Lalošević sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, koji je specijalista patolog zaraznih bolesti i radi njihovu mikroskopsku dijagnostiku.

– Multilokularni ehinokok je novoregistrovani parazit u Srbiji, ali to nije ništa novo u medicini. To postoji u severnoj Evropi, Rusiji… Kako je značajno premećena ekološka ravnoteža, više nema besnila koje desetkuje populaciju lisica, one su se prenamnožile. Dokazali smo ovim da se sa severa na jug širi i multilokularni ehinokok, zajedno sa lisicama. Mi u Srbiji imamo cistični ehinokok, poznat nama oduvek, koji se još naziva i pseći i prenosi se u kontaktu sa psima. Ti paraziti, odnosno ehinokokne pantljičare su veoma male i može ih biti na stotine u jednoj životinji. One psima ili lisicama ne prave probleme, međutim izlučuju jaja i putem fekalija se zadržavaju u zemljištu, gde mogu mesecima da opstanu. Jaja su odmah zarazna u momentu izbacivanja. Ukoliko imate povrtnjak van naselja, recimo u blizini njive kukuruza, to je idealno mesto da se zapate ovi paraziti. Ciljna grupa u informisanju su nam lovci koji se bave ekologijom lovišta, rekao je dr Lalošević.

Sem lisica, ovog parazita mogu da šire i šakali, a struka ističe da tu ključnu ulogu imaju lovci i plansko gazdovanje lovištem.

– Populacija šakala je iz godine u godinu sve veća. Šakal je predator i bira terene gde ima tršćaka, u nizijskim delovima, gde mu je idealno mesto za razmnožavanje. Tu je našao pogodno tlo, jer balkanske zemlje imaju dosta otpada, otvorenih deponija, gde on lako dolazi do hrane. Veliki broj ljudi neadekvatno se rešava animalnog otpada i tu se šakal uspešno snalazi. Ta vrsta kod nas nije postojala recimo pre 40 godina kada sam ja postao lovac i mi to kažemo da spada u „unete“ vrste kazao je Slađan Papić, lovac iz Mačve.

Prvi nalaz multilokularnog ehinokoka je zabeležen na teritoriji severne Mačve pre 10 godina, ali kod životinje.

– Zaraza čoveka je moguće da bude otkrivena tek nakon tri godine, jer toliko je potrebno da parazit dovoljno izraste i počne da daje simptome. Prvi pacijent kog smo otkrili je verovatno zaražen pre tri godine, možda čak i ranije. Ta osoba živi u endemskom području, koje pripada opštini Sremska Mitrovica. Ultrazvukom jetre se postavlja sumnja i naši lekari sada moraju biti pripremljeni na to, ističe dr Lalošević.

Kao preventivu zaraze struka ističe higijenu. To važi i za običan pseći ehinokok.

– Ehinokokoza se najčešće povezuje sa psima i mačkama. Sve zoonoze, odnosno bolesti životinja koje se mogu preneti na ljude, imaju neke svoje negativne strane. Što se tiče same prevencije o kojoj je najbolje pričati, dovoljno je da pri kontaktu sa svim životinjama temeljno peremo ruke, da sve naše ljubimce, kućne i dvorišne, redovno čistimo od parazita. Preporuka je da se držimo pravilne higijene ruku i odeće, savetuje epidemiolog dr Jasmina Jandrić Kočić iz mitrovačkog Zavoda za javno zdravlje.

A. Dražić