SVINJOKOLJ U SREMU

Običaj koji danas živi samo u sećanju

Danas je sve manje svinjokolja i ovaj posao je prepušten mesarima, stručnjacima za preradu mesa. Nekada je u sremskim selima bio običaj da pre Božića svako domaćinstvo zakolje po jedno ili više debelih svinja. Od mesa su se pravile prerađevine, topila bi se mast, a meso i slanina bi se stavljale u salamuru. Kako su svinjokolji nekad izgledali u Gibarcu, ispričala nam je Marija Martinović poreklom iz Sota, koja je veći deo života nakon udaje provela u Gibarcu.
Kako kaže, bio je to veliki i odgovoran, ali posebno veseo događaj za svaku porodicu u Gibarcu. Nekada je svaka kuća u tom selu imala svinjac i čardak, a meštani su hranili crne svinje kukuruzom, napojem, nakošenom travom bundevama, sve bez koncentrata. Najčešće su svinje bili godišnjaci, a kako nije bilo zamrzivača, najveći deo mesa bi se sušio.
– Žene su bile vešte u zalivanju pečenog mesa i kobasica, pa i čvaraka u mast. Na svinjokolj su bili pozvani bliski rođaci i komšije. Nisu uzimali mesara na ispomoć, jer je svakome nešto dobro išlo od ruke, a rodbine je bilo dovoljno za ove poslove. Ovaj važan posao trajao je u Gibarcu dva dana. Okupljaenje je bilo rano ujutru još za mraka. Prvo bi se popila kuvana rakija, a žene bi pile čaj. Domaćin bi do tada već naložio vatru i voda za šurenje bi bila spremna. Nakon šurenja, pristupilo bi se opaljivanju svinja u slami, kako ne bi ostalo ni dlačice na koži. Naši stari su govorili da je slanina tako bolja. Nakon početka posla, bio bi doručak „s nogu“: narezano nešto suho, što se čuvalo od lanjskog svinjokolja, vrlo često kulen. Čim izađu prve džigerice, domaćica bi ih počela peći i kuvala bi kiseli paprikaš. To je bilo za ručak. Muškarci su za ručkom i kasnije pili vino iz čaša od jednog decilitra, a žene i deca slatko vino, priseća se Marija.
Žene su bile zadužene za pranje creva koja su se prala kako kaže naša naša sagovornica, sve dok nisu škripala pod rukom od čistoće.
– Tanka creva su se šlajmovala sa štrikaćim iglama, a debela su se prala u bezbroj voda. Stariji muškarci u porodici, ložili bi vatru i nudili pićem svoju mobu. Kada bi bila izrezana mast za topljenje, žene bi topile i po pet kotlova masti. Deca su se veselila igri s mehurom. Ranije bi pripremili cevčicu od trske koju bu gurnuli u otvor mehura, pa se mogao naduvati u obliku lopte, i eto fudbala, kaže Marija.
Za svinjokolj su domaćice osim ručka, pripremale i druge poslastice: krofne, koje su se posluživale u hodu, onako tople sa pekmezom i nezaobilazne kiflice sa salom.
– Deca bi raznosila krofne starijim rođacima i obavezno svešteniku i učitelju i sve ih pozivali na večeru. Za večeru se pripremala supa od starih koka, hren, sos, obavezno sarma, pečena kobasica i pečeno meso sa kupus salatom. Nakon večere, dolazile bi „bušare“, mlade maskirane osobe, koje bi uveseljavale društvo. U svom nastupu obavezno bi izgovorili: „Mi smo došli iz Vašice, da probamo kobasice. Mi smo iz Molovina, pa bi pili vina“. „Bušare“ bi bile počašćene i dobile bi zamotač. To je bio prvi dan svinjokolja, koji se nikad nije odgađao bez obzira na vremenske prilike – kaže Marija.
Drugog dana svinjokolja opet bi se služila kuhana rakija i čaj i poslužila bi se sarma i pečeno meso i kobasica što je ostalo od večere. Muškarci bi drugog dana pravili krvavice i švargle, solili meso i vešali kobasice, opet uz šalu i po koju čašicu vina. Kada bi svi muški poslovi bili gotovi, muškarci bi tada ulazili u kuću i kartali se do večere. Za večeru bi se pekle faširane šnicle od mlevenog kuvanog mesa što je ostalo od večere, pekle su se kobasice, krvavice i meso od rebara. Posebno jelo je bilo mozak sa bubrezima, začinjeno sa ljutom paprikom. Nakon večere, domaćica je svakoj porodici koja je pomagala spremala zamotač: kobasicu, krvavicu i čvarke. Sledećeg dana nastavljalo se kod nekog drugog i tako po desetak svinjokolja zaredom.

S. D.

M novine: 29.12.2021.