XVIII FESTIVAL ARHEOLOŠKOG FILMA

Projekcije u Mitrovici

Ponedeljak 05.12.2022.
Vučedolska jarebica – Vučedol partridge
Režija: Darko Puharić, Hrvatska 2021. Trajanje 50 minuta
Ptica je otkopana na kultnom mestu arheološkog lokaliteta Vučedol 1938.
godine i predstavlja jarebicu, a stara je oko 5000 godina. Jarebica je pronađena ukopana pred ulazom u tzv. Megaron livača bakra, kako jeovaj objekt nazvao nemački arheolog Robert Rudolf Schmidt koji je 1938. vodioistraživanja na Vučedolu.
Prostor tih istraživanja je odvojen od ostatka naselja te mu je bilo teško i
pristupati, a razlog je bio po život opasni livački zanat koji je samo livačima
dopuštao pristup. U njegovom središtu pronađena je 1938. god. jedna velika
kuća, možda i najveća kuća vučedolske kulture u kojoj su pronađene dve peći za
livanje, pronađeni su ostaci kalupa i ostaci bakra – Megaron. Dve različite
peći označavaju razvojni proces od topljenja rude do topljenja metala. Megaron
je ujedno bio i kultno mesto u kojemu se odavala počast tom zanimanju, ali i
novom božanstvu koje im je pomoglo gospodariti vatrom. Upravo je grčko-rimska
mitologija nastojala objasniti ove civilizacijske tehnološke domete vezane uz
livanje i menjanje strukture prirode koju je livač stvarao. Mnogi posle zabeženi
mitovi govore o bogu kovaču, majstoru kovačkoga umeća koji kuje oružje bogovima i
junacima. Grčka mitologija sačuvala je spomen na te davne metalurge. Govorimo o
liku boga Hefesta kao boga kovača. Nalazimo i spomen jednog mita koji je povezan
upravo s Kolhidom. Hefest je sa svojim znanjima bio od pomoći ljudima koji se
bave metalurgijom. Hefest, gospodar vatre i kovanja, u skupu je velikih
olimpskih bogova. Ono što je svakako ključno za vučedolsku kulturu jeste
metalurgija. Upravo se iz toga razloga kultura snažno proširila na gotovo
cielu središnju i jugoistočnu Evropu. Pažljiva analiza novih naselja pokazuje
da su zauzeli sva područja s ležištima bakra.

Otkrili smo novi rimski logor u selu Kremna
Režija: Fondacija Neozoik, Srbija 2021. Trajanje: 34’
Predstavljamo vam Arheološki žurnal Fondacije Neozoik. Video je projekat
zabavno-edukativnog karaktera i namenjen je svima! Cilj nam je upoznavanje šire
javnosti sa aktuelnim vestima iz arheologije u zemlji i svetu.
Ekipa arheologa istražila je okolinu Kremne nadajući se da će naći i tragove
naselja majstora, zanatlija i porodica vojnika koje su pratile vojske.
Odgovaramo vam na pitanje kako to arheolozi nalaze nove lokalitete!

Utorak 06.12.2022.
Felix
Režija: Dejan Đusić Srbija 2020. Trajanje: 31’
Akademik Dragoslav Srejović, priznat i cenjen kao jedan od najvećih arheologa
20. veka, ostavio je neizbrisiv trag na polju arheološke nauke i tumačenja
porekla umetnosti. Istraživač i naučnik širokih interesovanja, ogromnog
znanja, izvanredne intuicije, vrsni intelektualac, Srejović je svojim radom i
otkrićima iz temelja pomerio granice saznanja i shvatanja o praistoriji i
kasnoantičkom dobu, naročito na tlu Balkana.

Krasnóv
Režija: Alekseй Burьґkin, Rusija 2018. Trajanje: 37’
U talasu ruskih emigranata koji su svoju domovinu napustili nakon Oktobarske
revolucije 1917. godine, emigrira 1919. godine u Galipolje i na Maltu, a zatim
na poziv uprave Saveza ruskih inženjera i tehničara u Kraljevini SHS posle
trideset godina plodnog rada, dolazi u Beograd 1922. godine. Krasnov se vrlo
brzo uključio u savremene tokove srpske arhitekture, zaposlio se u
Arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevina, gde je radio u zvanju
kontraktualnog inženjera, građevinskog inspektora i rukovodioca Odseka za
monumentalne građevine i spomenike, ispoljavajući svoje visoko stvaralačko
umeće i koristeći ga za izgradnju prestonice svoje nove domovine, koja ga je
svesrdno prihvatila, i ubrzo postaje cenjeni državni i dvorski arhitekta. U
periodu od 1923. do 1939. godine radio je na projektovanju, građenju,
dovršavanju, adaptaciji i ukrašavanju najznačajnijih državnih zdanja,
mnogobrojnih profanih zgrada, crkva i spomen – obeležja, bavio
se slikarstvom i dizajniranjem nameštaja. Autorskim tretmanom heraldičke
dekoracije na fasadama svojih objekata obeležio je čitavo jedno razdoblje
srpske arhitekture.

Ostrvo Vjoži – slovenska predstraža u Kostromskoj zemlji
Ostrov Vёži – slavяnskiй forpost v Kostromskoй zemle
Režija: Denis Moщenko, Anastasiя Fišer, Rusija 2018. Trajanje: 13’
Istorija bogatstva ruskog sela. Na ostrvu Veža u Kostromskoj oblasti otkriveni
su jedinstveni arheološki nalazi. Teritorija drevne granice nekim čudom nije
bila poplavljena tokom stvaranja rezervoara Gorki. Aktuelnu ekspediciju na
ostrvo Veža organizovalo je Rusko geografsko društvo o trošku predsedničke
dotacije. Šta su arheolozi pronašli?

Istorijski pejzaž okolina Galičkog jezera
Istoričeskiй landšaft okrugi Galičskogo ozera
Režija:Rusija 2020. Trajanje: 15’
Kostromski arheolozi nastavljaju da proučavaju Galičko jezero. Tokom leta
ekspedicije su se odvijale na naselju Unoroz i naselju Voznesenskoe