DUNjA GRABIĆ, ODBOJKAŠICA GŽOK „SREM“ I MLAĐE SENIORSKE REPREZENTACIJE SRBIJE

Talentovano „dete“ mitrovačke škole odbojke

Mitrovačka publika uželela se superligaških odbojkaških okršaja. Trijumf odbojkašica „Srema“ prošlog vikenda protiv gošći iz subotičkog „Spartaka“ bilo je premijerno domaće izdanje rekonstruisane ekipe „Srema“ zamišljene kao dobar spoj mladosti i iskustva. Uvodne utakmice nove sezone pokazale su da igra i rezultat Sremica i dalje u dobroj meri zavise od mladih, ali i supeligaški „prekaljenih“ domaćih igračica poput Dunje Grabić ili Ane Mihajlović.

Standardno pouzdana Dunja Grabić koja je proteklih godina igrala na poziciji korektora u novu sezonu ušla je na zahtevnom mestu primača servisa. Kao bitan „šraf“ i jedno od „dece“ mitrovačke škole odbojke postala je zamenik kapitena svoje ekipe, što potvrđuje da je Dunja ne samo svojim igrama već i ogromnom energijom koju razmenjuje sa saigračicama jedan od stubova prve postave „Srema“. Talentovana Mitrovčanka rođena 2003. godine tokom ovog leta nije mnogo odmarala s obzirom da je kao članica reprezentacije Srbije u konkurenciji mlađih seniorki učestvovala najpre na kvalifikacionom turniru u Ubu, a potom i na Evropskom prvenstvu u Italiji, odakle je polovinom jula donela srebrnu medalju. Dunja koja je prošla sve reprezentativne selekcije, u godini kada je srpska seniorska ženska reprezentacija odbranila svetsku titulu, ima još veći motiv da napreduje i po mogućnosti, što pre obuče dres najkvalitetnije svetske ekipe. Kaže da vrlo emotivno doživljava svaki uspeh reprezentacije Srbije, ne krijući da je i sama zamišljala kako u nacionalnom dresu proslavlja uspeh.

Skromna i lepo vaspitana devojka iz mitrovačkog „Orla“ uverena je da u ovom sportu može do još savršenijih igara. Talenat i perspektivu „Sremove trojke“ često je isticala i Mirjana Musulin, dosadašnji trener prvog tima i selektor kadetske reprezentacije koja je trenutno u Kini i njen povratak očekuje se u drugom delu sezone.

U osvrtu na početak tekuće sezone Dunja primećuje da njena ekipa i stručni štab na čelu sa Nikolom Kapricem i pored dve bitne pobede još uvek rade na dostizanju željene i konstantne forme. Ona će koja će biti neophodna, naročito u nastupajućim susretima sa iskusnim i snažnim superligaškim favoritima.

Idol mlađim generacijama

Dunja je prijatna, uvek raspoložena i pristupačna osoba koja je svaku priliku tokom rada u klubu, reprezentaciji ili u svom okruženju iskoristila da stvori nova prijateljstva. Mladim ljudima rado preporučuje bavljenje sportom upravo zbog mnoštva prijateljstava, uspomena ali i mogućnosti da se upoznaju mnogi gradovi i države. U pauzi profesionalnih sportskih obaveza Dunja Grabić stiže da sa društvom i saigračicama popije kafu, izađe u grad ili ode u opuštenu šetnju. Raspoloženje ume da zavisi i od rezultata utakmice za koju se ekipa sprema čitave nedelje. Našu sagovornicu i njenu ekipu oduševio je nedavni gest gradonačelnice Sremske Mitrovice koja je sa svojim saradnicima priredila prijem mitrovačkih odbojkašica u gradskoj kući. Kaže da posle ovog susreta zajedno sa saigračicama oseća još veću odgovornost, uz utisak da rade veliku stvar za ovaj grad. Dunja nam je ispričala i jednu interesantnu priču o tome kako se mladi sportisti navikavaju da postanu buduće „zvezde“. Jedna devojčica – Mitrovčanka, koja trenira i prati odbojku poželela je da za svoj rođendan vidi Dunju i njene saigračice. Želja joj se ispunila.

– Nikad se nisam našla u takvoj situaciji, pa sam i sama imala tremu kako će to da izgleda. Ja sam se na tom rođendanu pojavila noseći tortu a devojčica se toliko oduševila, kao da vidi „ne znam ni ja koga“. Meni je bilo malo čudno jer nisam nikad bila u toj situaciji. Bili smo nešto kao „zvezde večeri“. Za mene je to bila velika i zaista lepa stvar. Posle smo se slikale sa tom decom kojoj smo mi ustvari sportski i odbojkaški uzori. U gradu nas uglavnom ljudi dobro poznaju, pa se dešava da nekad na ulici na nas pokažu prstom, što je meni svakako drago i simpatično, kaže talentovana mitrovačka superligašica.

– Imamo novu mladu ekipu u kojoj su sve igračice perspektivne i cilj im je da u našem klubu napreduju. „Hemija“ u timu je odlična. Treniramo dva puta dnevno i želimo da obezbedimo stabilnu superligašku poziciju ili sredinu tabele. Naravno, znamo svoje mogućnosti i ukoliko je moguće, voleli bi smo da iznenadimo neke od ekipa iz samog odbojkaškog vrha. Zato se trudimo i u svakoj utakmici idemo na pobedu, kaže Dunja Grabić.

Dunjin ulazak u odbojkaške vode bio je po mnogo čemu neočekivan. Pošto je ranije krenula u školu, već sa šest godina našla se pred odbojkaškom mrežom, najviše zaslugom tadašnjeg nastavnika „Popovićeve“ osnovne škole i trenera Slobodana Bobe Stojiljkovića koji je danas predsednik gradskog ženskog odbojkaškog kluba. Boba je očigledno uočio Dunjine predispozicije i visinu. Pozvao je tadašnju „prvakinju“ da posle škole dođe na trening. Kako sama kaže, o odbojkaškom sportu do tada nije znala ništa. Iskreno, ni jedan drugi sport nije je zanimao s obzirom da je u borilačkoj veštini džiu džici kod tadašnjeg učitelja Aleksandra Alimpijevića bila prilično uspešna. Do zvanja nosioca zelenog pojasa punih pet godina uporedo je trenirala oba sporta. Kada je naslutila svoju odbojkašku perspektivu „okrenula“ se sportu sa loptom i kako sama kaže, nije pogrešila. Priznaje da još uvek voli da pogleda neku borbu iz domena borilačkih veština.

– Iz ljubavi prema borilačkom sportu možda sam otišla na potpuno drugu stranu, u ekipni sport u kome nema kontakta, ali svakako da ima borbenosti i energije. Kasnije su mi rekli da sam kroz te borbe i tehnike stekla spretnost, okretnost i koordinaciju koje su mi pomogle u odbojci, jer sam bila zaista visoka za svoje godine i trebala mi je neka korekcija koju sam dobila u svom prvom sportu, kaže Dunja, koja je „bruseći“ talenat prošla sve selekcije „Srema“ i pre nekoliko godina ušla je na spisak prvog tima, iako nije odmah zaigrala.

U međuvremenu je završila srednju medicinsku školu posle koje je na višoj školi nastavila školovanje za fizioterapeuta. Još kao osnovca primećivali su je mnogi stručnjaci, pa je u petom razredu usledio poziv za odlazak u „Crvenu zvezdu“. Ostanak u Mitrovici tada se pokazao kao dobra odluka. Kako su odbojkaški vrhovi njen primarni cilj, Dunja će ovu sezonu svakako provesti u rodnom gradu a potom je moguć odlazak u drugu sredinu ili inostranstvo, ukoliko će to doprineti njenom odbojkaškom razvoju. Kaže da je trenutno zadovoljna načinom stručnog rada i atmosferom u „Sremu“. U dosadašnjoj karijeri promenila je šest trenera i svako je „upisao“ neku od zasluga za njeno odbojkaško umeće. Najviše treninga bilo je u trogodišnjem radu sa trenerom Vladimirom Kaprišem koji je ekipu „Srema“ uveo u Superligu, ali je Dunjin seniorski napredak najočigledniji pod stručnom palicom Mirjane Musulin.

– Kao da su nam se energije nekako poklopile, odlično se razumemo i sarađujemo, rekla je Dunja.

Na terenu je veliki profesionalac, ali i emotivac. Na svoj način „preživljava“ svaki osvojeni ili izgubljeni poen.

– Trudim se da, čak i onda kad ne ide kako treba, pozitivnu energiju prebacim na saigračice. Na isti način one vraćaju i meni, tako da jedne drugima pokrivamo trenutne nedostatke i funkcionišemo kao pravi tim. U ovom momentu kao primač servisa osećam veću odgovornost i trudim se da što bolje uvežbam igru na toj poziciji, kaže višestruko korisna igračica od koje se na svakoj utakmici očekuje deset do petnaestak poena, kaže Dunja.

Uvežbavanju dobrog prijema servisa na treninzima pomaže i Dunjina nova saigračica Milica Živanović koja je godinama bila najuspešniji server lige. Podrška roditelja igra bitnu ulogu u karijeri, naročito mladih sportista. Dunjin tata Goran redovan je na utakmicama „Srema“. Dovoljno je „vatren“ i glasan da ga Dunja i njene saigračice dobro čuju na terenu. Putuje na mnoga gostovanja. Uglavnom je pun razumevanja za Dunjinu igru. Jedino ga kao osvedočenog „zvezdaša“ ponekad  iznervira lošije izdanje ili poraz protiv „Partizana“. Mama je, kaže Dunja veliki tremaroš i njene utakmice uglavnom prati od kuće.

Dejan Mostarlić