MALO IZOŠTRENO

Mama je na vreme izašla

Pre aktuelne krize usled rata u Ukrajini, posebno za vlasti kancelarke Merkel,  srpski predsednik nije propuštao priliku da pozove Srbe da im Nemci budu uzor pragmatičnosti. Od početka krize skoro da ni jedan javni govor srpskog predsednika ne prođe bez molitve za dobrobit Nemačke, od koje „u najvećoj meri zavisi ekonomska dobrobit Srbije”. Po svemu vodeća evropska država se sa mesta uzora narodima i državama okliznula na mesto koje traži naše molitve.

Nemačka se dovela u ulogu gladnog deteta koje ne sme da uzme hranu jer mu maćeha zabranjuje: Severni tok 2 čeka završen i napunjen, i potrebno je samo odvrnuti ventil komfora i blagostanja, ali Nemačka to ne sme da uradi, pa tone sve dublje u živo blato tuđe politike koju je EU preuzela kao svoju.

Velika Britanija je na vreme izašla iz družine predviđene da svojom žrtvom, nakon ukrajinske žrtve, zamori rusku vojnu moć kroz ekonomsko iscrpljivanje. Sada se naknadno sećamo napete britanske „glasačke drame” pri odlučivanju o izlasku iz EU. Čak i da nismo lakoverni sledbenici teorija zavere, a nema dokaza da nismo, ne možemo a da ne vidimo da je glasačka napatost sa malom prevagom u korist bregzita izabrana jer se tesnoj pobedi bregzitaša lakše može verovati nego ubedljivoj. Ili drukčije: da je tesnu pobedu lakše namaći nego ubedljivu.

Da li su SAD, to moćno neželjeno dete rođeno iz usputne veze kolonijalne politike Evrope i nemerljivih prirodnih resursa, prepoznale u Velikoj Britaniji roditelja za kojim dugo tragaju, pa su je blagovremeno izvele iz čamca pre nego što će ga probušiti?

Pitanje se besumnje hrani iz teorije zavere, ali i bez te hrane nema pravog objašnjenja zašto je mama naprečac požurila da ode sa posela i ostavi sve same ideološke istomišljenike. Sada je mami besumnje lakše nego ostavljenoj Evropi, jer ne mora da svu snagu troši na izbacivanje vode iz probušenog čamca. Mama je na vreme iznela iz probušenog čamca sve svoje dragocenosti, možda greškom i nešto tuđe, i sedi na ostrvu, uverena da je čedo s druge strane okeana neće izneveriti.

Mama je na vreme izašla, ali je nastavila da sa ostrva, sa biokratama EU, prepuštenim da tonu u blato nezadovoljstva naroda, peva Odu radosti. „Čak i ako uslede veliki protesti građana”, kaže važna nemačka ministarska, „vlast će se održati i nastaviti borbu za slobodu kroz vojnu podršku Ukrajini”.

Preko 70 hiljada građana izašlo pre nekoliko dana na ulice Praga sa zahtevom da se zaustavi sunovrat životnog standarda pokrenut antiruskom politikom. Protest su sazvali češki radikalni nacionalisti uz druge marginalne vanparlamentarne stranke, pa su vladini prvaci lako našli da na protestu ne postoji legitimitet za uvažavanje zahteva. Međutim, kad masa naraste na 700 hiljada, što nezavisni češki analitičari dopuštaju kao moguće, legitimitet se stiče po skrađenom postupku, pa je i optimizam nemačke ministarke diskutabilan.

U čamcu koga je mama blagovremeno napustila čuju se i razložna mišljenja da je od izbacivanja vode iz čamca pametnije promeniti kurs i pristati uz obalu. Šef energetskog komiteta Bundestaga Klaus Miler pozvao je nemačku vladu da prizna da su energetske sankcije Rusiji bile ozbiljna greška i da obnovi pregovore sa Moskvom o energentima. Njemu se pridružio potpredsednik Bundestaga Volfgang Kubicki, upozorivši vladu da „ne postoji ni jedan dobar razlog da ne pusti u rad Severni tok 2”. Ne mora narod da se smrzava, kaže Kubicki, a privreda ne mora da pati zbog ovakve politike.

Ne, „takvi predlozi su neprikladni”, usprotivio se nemački ministar finansija Kristijan Lindner. Nije važno koliko su predlozi racionalni, već koliko su ideološki prikladni. Nije važno šta je istina već šta mi hoćemo da bude istina.

I nemačka vlada nastavlja da izbacuje vodu iz probušenog čamca. Već je usvojen zakon kojim se najugroženije socijalne kategorije štite od velikih skokova cena, ali se pripremaju i mere koje će omogućiti nemačkim komunalnim preduzećima da deo troškova skuplje energije prebace na potrošače.

Vicekancelar Robert Habek izviždan je na nekoliko javnih skupova, pa bezbednosne službe pažljivo proračunavaju  rizike od većih protesta. „Postoji strah od protesta, postoji strah da će ljudi poduzeti neke akcije bez procesa legitimacije, na primer izbora”, kaže se, kako javlja Dojče vele, u jednoj bezbednosnoj proceni.

Nemački strah od protesta nije sličan strahu drugih država od protesta, jer nije svako imao Vajmarsku republiku i krvave ulične sukobe zbog hiperinflacije koji su doveli na vlast zna se koga.