MUZEJ SREMA

Izložba i spomenica povodom stradanja Sremaca

Povo­dom obe­le­ža­va­nja osam­de­se­te godi­šnji­ce stra­da­nja naro­da Sre­ma tokom Dru­gog svet­skog rata, Muzej Sre­ma otvo­rio je izlo­žbu „Narod žrtva zlo­či­na“ u petak, dru­gog sep­tem­bra. Reč je o izlo­žbi arhiv­skih doku­me­na­ta i muzej­skih pred­me­ta, foto­gra­fi­ja, uni­for­mi u znak seća­nja na žrtve koje su stra­da­le 1942. godi­ne. Izlo­žbu je otvo­rio Milan Mićić, zame­nik pokra­jin­skog sekre­ta­ra za kul­tu­ru i sport, a pri­su­stvo­vao je veli­ki broj gra­đa­na, kao i gra­do­na­čel­ni­ca Srem­ske Mitro­vi­ce, Sve­tla­na Milo­va­no­vić sa sarad­ni­ci­ma.
„Grad Sremska Mitrovica neguje kulturu sećanja, naročito kada su u pitanju žrtve iz 1942. godine. Ovo su događaji koje ne smemo zaboraviti, ali bi trebalo sada da učinimo sve da se takva stradanja više ne ponove“, rekla je Svetlana Milovanović.
Projekat ove tragične tematike je pripremio Muzej Srema, a finansiran je sredstvima koja su odobrena u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu. Veliku podršku pružila je i lokalna samouprava i Kazneno popravni zavod.
„Potrebno je da se zahvalimo kustosima Nenadu Radmanoviću i Stevu Lapčeviću, koji su zaista uradili veliki posao. Pohvalio bih ceo kolektiv Muzeja Srema za angažovanje“, izjavio je Andrija Popović, v. d. direktora Muzeja Srema.
Izložba je osmišljena i predstavljena kroz nekoliko prostorija, koje prikazuju svetlost i tamu ratnog perioda.
„Izložba prati događaje u periodu od leta 1941. godine do kraja leta 1942. godine. Govori o čoveku, rodoljubu, Sremcu, o lekaru, o učitelju, o učeniku, o paoru, o radniku. Nasuprot njima nalaze oni koji su se preselili na stranice istorije, koje beleže sramote čovečanstva. Izložbu smo zamislili kao module. Prva prostorija reprezentuje svetlost, odnosno mesto gde je počela borba protiv okupatora, gde su izrečene reči „Pušku, pa u Frušku“. To je mesto gde prikazujemo goloruk narod koji pruža otpor i formira prve odrede, koji počinje da se naoružava. Dalje nailazimo na prostoriju borbe. Tu su stradali naši sugrađani Jevreji. Poseban pečat ostavilo je uništenje njihove sinagoge. To smo pokazali i kroz nekoliko dokumenata, koja su prvi put dostupna očima javnosti. Takođe, u prvom sloju mraka su prikazani gimnazijalci, a neki od njih su bili članovi SKOJ-a, a svi su oni skončali leta 1942. godine. Prelazeći u drugi sloj mraka, odnosno dublji mrak, ulazimo u Kazamate, mesta gde su Mitrovčani mučeni. Gledamo Kustodiju kroz koju je četvrtina Mitrovčana prošla, a skončali su na Spomen groblju u akciji Viktora Tomića. Objašnjavamo šta je bio Flajšmanov podrum, Dudik u Vukovaru – gde su postradale još stotine Mitrovčana. Na kraju, ulazimo u poslednju prostoriju, potpuni mrak, gde se nalaze žrtve. Tu se nalazi pismo, odgovor Persidi, majci Save Šumanovića, sa podacima na koji način je on skončao. Ovo je izložba edukativnog karaktera, da pouči naredne generacije, da se ovakvi zločini više nikada ne dogode“, obrazložio je Nenad Radmanović.

Takođe u Muzeju nastavljen je program obeležavanja, promocijom Spomenice žrtava, koju je sasta­vio Jovan Udic­ki, a obra­di­li su i dopu­ni­li kusto­si Muze­ja Sre­ma Jova­na Tri­vu­no­vić i Ste­vo Lap­če­vić. Povo­dom godi­šnji­ce akci­je Vik­to­ra Tomi­ća, pro­mo­ci­ja je odr­ža­na u nede­lju, četvr­tog sep­tem­bra. Spo­me­ni­ca sadr­ži oko 700 ime­na, pogu­blje­nih na Spo­men gro­blju, ali i podat­ke iz bio­gra­fi­je tih oso­ba, kao i foto­gra­fi­je do kojih su došli naknad­no, zapo­sle­ni u Muze­ju Sre­ma.

„Povodom obeležavanja godišnjice akcije Viktora Tomića, Arhiv Vojvodine je ponovo objavio spomenicu Jovana Udickog, koja se bavi žrtvama samog grada Sremska Mitrovica, između 1941. godine i 1945. godine. Ta knjiga je prvi put objavljena početkom pedesetih godina prošlog veka, a u uvodu se govori, usled nedostatka finansijskih sredstava, ona nije publikovana onako kako je autor želeo. U međuvremenu smo koleginica Jovana Trivunović i ja tu knjigu dopunili fotografijama i dodali smo biografiju Jovana Udickog. Dodali smo još dva dokumenta, jedan je tajni dokument OZNE, pisan nakon rata o ustaškom aparatu u Mitrovici. Drugi dokument je posvećen Kustodiji i u njemu je objašnjeno gde se nalazila, kako je funkcionisala, ko su bili ljudi na njenom čelu… Ta dva dokumenta su veoma važna, jer prvi govori o ljudima koji su činili ustaški aparat, poimence su pobrojani, a govori i o strukturi aparata, što do sada nije publikovano. Drugi dokument je značajan zbog toga što veliki broj ljudi u gradu ne zna gde je bila Kustodija i obično se misli na Flajšmanov podrum, a zapravo se nalazila prekoputa današnjeg Muzeja Srema. Najveća vrednost pomenika nije u tome što su žrtve pobrojane, već što se Jovan Udicki trudio da za svako to ime pribavi, pasus ili dva, njihove biografije. Zahvaljujući njemu, za te ljude znamo ne samo ko su, šta su, kada su rođeni i gde, nego i čime su se bavili i zašto su postradali. Planiramo da se u budućnosti sa Arhivom Vojvodine bavimo i pitanjem ustaških kaznenih listova i zbog čega su ljudi bili presuđivani i odvođeni na streljanje. Najveći broj tih dokumenata je iz 1942. godine i pokriva period akcije Viktora Tomića. Ta analiza će biti bitna, jer ćemo saznati na osnovu čega su ljudi streljani, što može potvrditi da ta streljanja nisu vođenja nasumično, već da iza njih zaista stoji država u punom kapacitetu. Planiramo da publikujemo dokumenta ustaške nadzorne službe, odluke o slanju građana Srema u logore. Recimo, tu se može videti kako su deca od pet, sedam ili devet godina presuđivana na zatvorske kazne i poslati u logor. Razlozi za to su bili samo jer su članovi partizanskih porodica. Nema delikta u tim slučajevima“, izjavio je Stevo Lapčević, kustos Muzeja Srema.