DRAGANA TOMAŠEVIĆ, PETOSTRUKA OLIMPIJKA IZ SREMSKE MITROVICE U ODLIČNOJ TAKMIČARSKOJ FORMI NASTAVLjA SERIJU DOBRIH REZULTATA

Pobedničko postolje za mitrovačku ambasadorku srpske atletike

 Ljubitelje sporta i naročito atletskih disciplina obradovala je nedavna vest da je reprezentativka Srbije i članica Atletskog kluba „Sirmium“ Dragana Tomašević na Balkanskom seniorskom atletskom prvenstvu održanom u rumunskom gradu Krajovi osvojila zlatnu medalju. Bacačica diska koja se svojim rezultatima odavno upisala na listu najboljih srpskih atletičarki svih vremena ostvarila je hitac od 58,16 metara, što je u jakoj konkurenciji preko dvadesetak atletskih federacija bio odličan rezultat. Apsolutnu dominaciju u Srbiji Dragana je potvrdila na državnom prvenstvu koje je proteklog vikenda organizovano u Kruševcu gde je bila najbolja ostvarivši daljinu od 55,40 metara.

Podatak da je posle zlata na Evropskom zimskom bacačkom kupu 2019. godine i srebrne medalje na prošlogodišnjoj Balkanijadi Dragana Tomašević ponovo na pobedničkom postolju obradovao je i njene sugrađane, stanovnike Sremske Mitrovice – Draganinog rodnog grada za koji je izuzetno vezana i u kome je provela čitavu karijeru, uprkos mnogim primamljivim ponudama sa strane. Poseban kuriozitet predstavlja podatak da je takmičarka koja se u svojoj petnaestoj godini prvi put oprobala u bacačkim disciplinama, za 22 godine bitisanja pod skutima „kraljice sportova“ učestvovala na svih pet olimpijskih nadmetanja, uključujući sva evropska i svetska prvenstva. To je činjenica vredna poštovanja ako znamo da je pristup najvećim atletskim manifestacijama uslovljen odgovarajućim rezultatima, odnosno traženim normama. Takvim takmičarskim kontinuitetom trenutno ne može da se pohvali niko od srpskih atletičara. Po višestrukom učešću na olimpijskim smotrama uz Draganu Tomašević, aktuelnog nosioca državnog rekorda u bacanju diska, samo su Dragutin Topić, Olivera Jeftić i Ivana Vuleta (Španović). Sa različitih inostranih i domaćih nadmetanja donela je preko pedeset medalja, među kojima su sve tri medalje sa Mediteranskih igara, tri medalje sa Univerzijada, pet medalja sa evropskih kupova i šest medalja sa ekipnih prvenstava Evrope. Podsetimo da je mitrovačka atletičarka bila dvostruki finalista svetskih prvenstava i petostruki finalista evropskih šampionata. U dva navrata, zajedno sa svojim trenerom, proglašavana je najuspešnijom atletičarkom u državi a dva puta je bila i kapiten reprezentacije Srbije. Za potrebe nacionalnog tima ponekad učestvuje u disciplini bacanja kugle sa kojom je još kao devojčica imala prve bacačke treninge. Više puta je proglašavana je za najuspešnijeg sportistu Vojvodine, Srema i Sremske Mitrovice. Interesantan podatak koji smo saznali u razgovoru sa njenim stručnim štabom kaže da je Dragana Tomašević nosilac apsolutnih rekorda na dvadesetak atletskih stadiona širom bivše Jugoslavije. Pronoseći ime svoje države i grada svuda je rado dočekana a na pojedinim atletskim mitinzima, kao što je jednom prilikom bio slučaj u Zagrebu, pred punim stadionom spiker je posebno pozdravio i naglasio prisustvo višestruke olimpijke i najbolje bacačice diska iz susedne Srbije.

 Uvek kandidat za finalne borbe i medalje

Prvi u nizu međunarodnih atletskih uspeha Dragane Tomašević bilo je Juniorsko evropsko prvenstvo 2001. godine, da bi koju godinu kasnije na svetskom šampionatu u Helsinkiju 2005. godine „zablistala“ kao zvanično najveće atletsko iznenađenje godine. Tada je viđena kao potencijal za najviše stepenike evropskih, svetskih i olimpijskih postolja. Bogatu karijeru nije uspela da kruniše olimpijskom medaljom. U vrhunskom sportu to nije neuobičajena pojava, jer se u datom trenutku kockice na „poklope“ na način kako bi takmičar i njegovi navijači želeli. Prema rečima trenera Krtinića sa kojima će se nesumnjivo složiti svako ko iole poznaje Draganu Tomašević, ona je fina, kulturna, obrazovana i vaspitana osoba kojoj je ponekad falilo sportskog „bezobrazluka“, drskosti, čak i neke vrste „samoživosti“ kako kaže njen trener, jer to su odlike većine šampiona. U Draganinoj karijeri dešavalo se da vrhunski rezultati i ostvarene daljine sa treninga nisu „prepisivane“ u završnici pojedinih velikih takmičenja. Prevelika odgovornost, opterećenje rezultatom, vremenski uslovi, satnica i mesto takmičenja, samo su neki od uzroka koji mogu pokvariti dugo očekivani trenutak karijere svakog sportiste. I pored toga što su se u disciplini bacanja diska pojavljivale nove snage, atletska javnost i publika u Srbiji u Dragani su uvek videli kandidata za finalne borbe i medalje. Posle ere čuvene Nemice Franke Dič usledilo je vreme neprikosnovene Hrvatice Sandre Perković, dvostruke olimpijske pobednice i petostruke evropske prvakinje. Malo je poznat podatak da su Sandra i srpska reprezentativka iz Sremske Mitrovice zajedno atletski odrastale radeći pod zajedničkim trenerskim nadzorom čitave pripremne periode. Mnoge godine provele su zajedno, pa među njima postoje neraskidiva prijateljska veza i poštovanje.

Ostvareni rezultati na Balkanijadi i državnom prvenstvu Srbije, prema rečima trenera Danila Krtinića, potvrda su Draganine odlične takmičarske forme i obećavajući su pred borbu za avgustovski evropski atletski izazov u Minhenu.

– Dragana je na protekloj Balkanijadi dokazala vrhunsku formu pobedivši dve izuzetne takmičarke iz Grčke i Ukrajine koje su na rang listi trenutno bolje od nje za dva ili tri metra. Ovo je izuzetan rezultat u okolnostima kada Balkansko prvenstvo ne čini samo osam do deset federacija kao što je bilo nekad, već je ono prošireno i otvorenog je tipa pa uključuje Austriju, Ukrajinu, Izrael, Hrvatsku, Sloveniju, Moldaviju, Azerbejdžan i druge udaljenije države. To stvara znatno jaču konkurenciju i čini da prvenstvo Balkana, kao i Mediteranske igre, predstavljaju takmičenja koje se nikako ne smeju potceniti. Osvajači mediteranskih medalja uglavnom postanu i nosioci evropskih medalja, rekao je trener Krtinić koji je tvorac Draganinih uspeha, njen „saborac“ na atletskim borilištima od prvih

takmičarskih dana ali i predsednik Trenerske organizacije Srpskog atletskog saveza i prvi čovek udruženja olimpijaca.

Naša najbolja bacačica diska sa svojim trenerom intenzivno radi na pripremi za Evropski šampionat koji se od 15. avgusta održava u Nemačkoj. Pripreme podrazumevaju svakodnevne prepodnevne i popodnevne treninge. Trener Krtinić uveren je da Dragana može ostvariti plasman u finale najveće evropske manifestacije, a poznato je da u atletici sam ulazak u finale predstavlja odličan uspeh, čak i u slučajevima kad izostane medalja. Zato finalistima atletskih takmičenja pripada poseban finansijski i svaki drugi tretman.

Mitrovčanka blistave sportske karijere koja bi po sportskom karakteru, upornosti i načinu rada morala biti uzor budućim generacijama sportista, oseća se odlično i potvrđuje da je u dobroj takmičarskoj formi.

– U ovom trenutku bitno mi je da budem zdrava i da mogu što bolje da treniram i pripremam se za predstojeća takmičenja. Volela bih da karijeru krunišem još nekim dobrim rezultatima, jer ovo bi za mene bilo sedmo evropsko prvenstvo. Mislim da je to samo po sebi veliki uspeh. Naravno da mi nedostaje neka od medalja sa najvećih evropskih, svetskih i olimpijskih takmičenja, ali u atletici je nezahvalno bilo šta prognozirati. Ovo je tehnička disciplina i mnogi faktori u deliću sekunde mogu da utiču na rezultat. Svakako bi mi značilo da uđem u konkurenciju najboljih evropskih takmičarki kako bih se borila za najviši plasman, kaže Dragana Tomašević koja govori o nezaboravnim iskustvima i susretima koje je doživela u dosadašnjoj karijeri.

– Nemam za čim da žalim jer sam tokom karijere proputovala ceo svet, upoznala divne ljude i videla različite kulture. U svetskoj atletici mnogo je kvalitetnih ljudi jer nema zavisti i ljubomore. Mi smo svi prijatelji, poštujemo i podržavamo jedni druge bez obzira na nacionalnu pripadnost, kaže naša sagovornica koja potvrđuje reči Danila Krtinića da svaka Olimpijada predstavlja jedinstveno iskustvo u kome iako sve „vrvi“ od energije i takmičarskog naboja, postoje međusobni korektni i prijateljski odnosi koji su svima, pa i Dragani i njenom treneru „pomogli da postanu još bolji ljudi“.

Dejan Mostarlić