SREMSKA MITROVICA

Zabava penzionera nakon pauze

Nakon pauze, koja je trajala od početka epidemije korona – virusa najstariji sugrađani su napokon organizovali zabavu u četvrtak, poslednjeg dana u martu. Tradicionalno, svakog četvrtka u sremskomitrovačkom Domu penzionera, uz dobru zabavu, piće i muziku, oni su se družili u velikom broju. Međutim, po proglašenju epidemije, penzioneri, kao najugroženija i zdravstveno najosetljivija kategorija, morali su da obustave druženja i okupljanja.

– Uvek razmišljam pozitivno i dobro sam raspoložen, ali period koji je sada iza nas, bio je svima otužan. Mogu da kažem da nama penzionerima mnogo znači ovakvo okupljanje. Većina je osamljeno, žive sami, na neki način nemaju ni sa kime kafu popiti. Zato se ovde lepo družimo, pronađemo sa kim ćemo popiti tu kafu, porazgovarati, rekao je Milenko Šuša, penzioner.

Zabave uz muziku uživo počinju u 19 časova, a najčešće se završe oko 23 časa, što je građanima trećeg doba sasvim dovoljno da se lepo provedu.

– Nama ovakav vid zabave prija zbog zdravlja. Družimo se ne samo ovde, već posećujemo penzionere u Rumi. Imamo druženja i sa starijim i mlađim ženama. To nam je mnogo nedostajalo, bili smo nervozni i loše raspoloženi jer nismo navikli da budemo u kućama, već da se šetamo, da provodimo vreme u grupama, izjavila je penzionerka Đurđica Jukić.

I ovog puta, zabavi se odazvao veliki broj penzionera. Stolovi su bili gotovo popunjeni, a kolo koje su igrali, čini im se, nikada nije bilo veselije. Dugo je trajalo i izdržali su do kraja samo oni najuporniji.

– Ovo nam je u poslednje dve godine najviše nedostajalo. Zbog korona – virusa nismo mogli da se viđamo, a to je naš, kako se kaže u narodu „izduvni ventil“. Za nas starije, fizička aktivnost je veoma važna kako bismo što duže ostali vitalni. I inače sam fizički aktivna, ali ovo nam je dodatno važno, da bi nam uticalo pozitivno i na raspoloženje, ispričala je Verica Stracenski.

Mitrovačkim penzionerima je u planu da nastave svoju tradiciju i svakog četvrtka, kao i ranije, da organizuju veselja.

Aleksandra Plavšić