NEZAPAMĆENO NEVREME U RUMSKOJ OPŠTINI

Šteta na preko 2.600 hektara

Jako nevreme je 11. maja zahvatilo Srem, a najjači udar je bio na teritoriji rumske opštine, posebno u atarima sela Donji Petrovci, Putinci i Klenak. Izuzetno jaka kiša, grad i vetar su naneli veliku materijalnu štetu, posebno na usevima, a najviše je stradao bostan, voće, soja i pšenica, dok je procena da će se najbolje oporaviti kukuruz.

Imajući u vidu takvo nevreme i štetu, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i predsednik rumske Opštine Slađan Mančić obišli su, dan kasnije, najugroženija sela i sa poljoprivrednicima razgovarali o razmerama štete koju je izazvalo ovo nezapamćeno nevreme. Istakli su da će proizvođačima koji su osigurani pomoći da brže naplate osiguranje, ali i materijalnu pomoć onima koji nisu osigurani, kada se sagleda pravi obim štete kod svakog pojedinačno.

Slađan Mančić, predsednik Opštine Ruma, rekao je poljoprivrednicima da je ministar još u toku nevremena zvao da pita kako izaći u susret i pomoći poljoprivrednicima koji su pretrpeli štetu.

– Bez obzira što ljudi imaju veliku štetu na usevima, rekli su mi da su zadovoljni i da ne pamte, da je neki ministar odmah dan posle nevremena došao na teren da porazgovara sa ljudima, da vidi kakav je obim štete i šta može da uradi Opština, a šta država i Ministarstvo.Mislim da smo na pravi način odgovorili svemu tome, pogotovo što su sve radarske stanice dejstvovale, ali je ta količina padavina i leda bila nesvakidašnja.To nam je veliki nauk da moramo da osiguramo svoje useve – rekao je Mančić i dodao da lokalna samouprava svake godine izdvajanjem sredstava pokušava da motiviše poljoprivrednike da osiguraju svoje useve. Jer nikog drugog nema ko može da im pomogne i plati štetu, sem osiguravajućeg društva. Zato je jedini put da se mirnije spava i naplati šteta – osiguranje.

– Ministar je svojim gestom i ovim obilaskom pokazao da je spreman da pomogne i lokalnoj samoupravi, ali i direktno ljudima na terenu da se ova situacija prevaziđe. Ipak, po mojoj proceni, imali smo znatno manju štetu nego onu usled nevremena 2016. godine, ali šteta postoji i mi ćemo tražiti način da je prevaziđemo – poručio je poljoprivrednicima Slađan Mančić.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je rekao poljoprivrednicima da je lako doći među njih, tamo gde se dešavaju lepe stvari, gde je cena malina 350 dinara. Ali je mnogo važnije doći među ljude kada se desi nešto ovako, kada se pojavi velika šteta ili problemi i tada ih treba rešavati. On je istakao da je 11. juna dve petine države bilo izloženo neverovatnoj vremenskoj nepogodi i gradu. Dejstvovalo je 212 radarskih stanica, a juče je za samo četiri sata ispaljeno 963 rakete, što se nekad ne ispali za pola godine. Konkretno, Rumu je branio Radarski centar Valjevo i Radarski centar Fruška gora, unakrsnom vatrom nad atarom sela Klenak, Petrovci i Putinci, a ispaljeno je 90 protivgradnih raketa. Ovakve klimatske promene su očekivane i zato su i građene automatske protivgradne stanice.

– Kombinacija protivgradne automatske zaštite i osiguranje useva  je jedina prava zaštita. Kada je reč o Donjim Petrovacima i Klenku, tu ćemo pomoći kada lokalna samouprava tačno utvrdi koliki je obim štete. Pomoći ćemo u pogledu naplate osiguranja, ali i onima

koji nisu osigurani, koji budu imali problema sa obnavljanjem svoje proizvodnje. Neće država stajati sa strane, već će se aktivno uključiti u ovaj posao – poručio je ministar Nedimović proizvođačima koji su pretrpeli štetu.

I on je apelovao da se osiguraju usevi, jer se daje od 50 do 70 procenata povrata za osiguranje kod pretrpljene štete. Ministar Branislav Nedimović je dodao da je u Klenku šteti bilo izloženo oko 500 hektara, a  u Donjim Petrovcima oko 1.900 hektara.

– Apelovaću na osiguravajuće društvo da se što pre izađe na teren i utvrdi šteta, a ne da se čeka od sedam do osam, kada se kukuruz za to vreme već malo oporavi – poručio je Nedimović.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Donji Petrovci Goran Čvorkov kaže da je grad zahvatio ceo donjepetrovački atar od 1.900 hektara, negde je šteta bila manja, negde veća i kreće se od 20 do 100 procenata.

– Zahvaljujemo se ministru Nedimoviću i predsedniku Mančiću što su došli da izađu na teren da vide. Ne mogu nam mnogo pomoći, ali bar mogu da uvide kakva je šteta. Pšenica je najviše stradala, potom  soja, suncokret i bostan i ove kulture se najverovatnije neće povratiti. Kukuruz će se oporaviti, ali kakav će biti prinos, videćemo. Mislim da većina nije osigurala useve, sledi obilazak svih površina pa ćemo videti kakva je stvarno šteta i kako se može pomoći – rekao je Goran Čvorkov.

Proizvođač Milan Makarić iz Putinaca ima zasade soje, pšenice, kukuruza i pasulja, a kaže da je u ovom selu nevremenom bilo zahvaćeno manje površina, oko 200 hektara, uz štetu od 50 do 60 procenata.

– Mislim da se jedino kukuruz može oporaviti, pšenica je totalno gotova, mi smo za petnaestak dana trebali da počnemo žetvu, tako da ona nema vremana da se oporavi. Možda će se nešto oporaviti i soja, ali su verovatno kod nje gubici i najveći – govori o šteti Makarić.

On je istakao da je, koliko se on dugo bavi poljoprivredom, ovo prvi put da posle nekog nevremena ministar odmah lično dođe i razgovara sa poljoprivrednicima.

– Dao nam je podršku,  uputio  nas šta dalje da radimo, kome da se obratimo, naravno, nešto je osigurano, nešto nije – rekao je Milan Makarić.

Sličan prizor pustoši, blata i uništenih poljoprivrednih kultura, ali na manjim površinama beleži se i u Klenku.

Poljoprivrednik Radoslav Vitomirović kaže da je 11. juna u ranim jutarnjim satima, u roku od 40 minuta u ataru Klenka palo oko 50 litara kiše po kvadratnom metru. Iako su dejstvovale protivgradne rakete pala je i ogromna količina leda i napravila štetu na oko 500 hektara.

– Najviše su oštećeni parcele sa voćem, sa bostanom, pšenicom i ječnom, dok je kukuruz zbog kasnije vegetacije i hladnoće koja je bila proletos, sada u kasnijoj vegetaciji negde dve nedelje u odnosu na prošlu godinu. On je izfronclan, ali nije u toliko lošem stanju i moći će da se povrati. Velika količina padavina je izazvala potapanje bostana, a grad je izazvao veliku štetu na svim plodovima. Jutros sam uspeo da nekako uđem u parcelu  i da je sa određenim fungicidom i aminokiselinama polako zaštitim, a sutra ću odstraniti sve pogođene plodove. Znači prvo i drugo kolo je potpuno izgubljeno, i tu je najveća šteta, jer je najveći rod i najveća cena, ali videćemo šta se iščupati može – kaže Radoslav Vitomirović.

S. Džakula