MRTAV UGAO

Liga bez briga

Prošle nedelje se u sportskoj javnosti desila igranka u režiji najvećih aktera evropske fudbalske scene. U roku od dva dana, koncepcija fudbalskih takmičenja u Evropi se izvrnula naopačke, a onda se vratila u prvobitno stanje.

Sve je počelo objavom najvećih klubova na kontinentu da su osnovali famoznu Superligu. Ukratko, koncept je takav da su najbogatiji klubovi u Evropi rešili da zajebu UEFU i njenu Ligu šampiona i da se udruže u ligu iz koje ne možeš ispasti. Ovde termin „liga bez briga“ dobija sasvim novo značenje.

Ova vest, sama po sebi i nije bila neko iznenađenje, s obzirom na to da je takva liga najavljivana godinama unazad. Ipak, kada je svima postalo jasno da je osnivanje ovog takmičenja, koje bi iz temelja prodrmalo evropski fudbal, postalo realnost, nastao je haos.

Prva je, naravno, reagovala UEFA, koja se našla na direktnom udaru moćnika koji vode najbogatije klubove. Predsednik UEFE, Slovenac Aleksandar Čeferin je počeo manito da preti svima koji se drznu da udare u osinje gnezdo sa sedištem u Nionu. Jebiga, velika lova je u igri, a vrag je odneo šalu.

Plakao je Slovenac kao kiša čitav jedan dan nad svojom zlom sudbinom, žaleći se na svog kuma Anjelija iz Juventusa koji mu je krvnički zabo nož u leđa. Kaže da mu je obećavao da do takvog scenarija neće doći i da su to samo prazne priče, ali kad je dogorelo do nokata, od kuma ni pisma ni razglednice.

Pravdali su svoj potez američki i arapski bogatuni time da su u finansijskoj banani i da su već dužni k’o Grčka. Nova liga bi ih, kažu, spasila muka i donela milionske prihode.

Sa druge strane, ozlojeđeni Slovenac je izvukao tešku artiljeriju i zapretio nizom mera protiv odmetnika. E sad, to što bi tim merama direktno ukanalio i svoju organizaciju, to je neka druga priča. U ratu je sve dozvoljeno, a mrtvi bi se prebrojavali na kraju.

Elem, od cele ove ujdurme ostalo je samo prazno slovo na papiru, jer je volšebno već sutradan većina klubova odjavila svoje učešće u moralnoj nakazi zvanoj Superliga. Da li pod uticajem javnosti koja se pošteno uzjebala tih dana, ili zbog nekih drugih, nama nepoznatih faktora, većina klubova koji su spominjani u ovoj priči se ogradila od ovog incidenta. Na braniku fudbalskog kapitala i pojedinačnih interesa ostali su samo čelnici Juventusa i Reala, koji i dalje tvrde da su evropskim fudbalskim takmičenjima potrebne korenite promene. A njima lova. I to što pre.

Šta se zapravo desilo u ta dva dana, nikom zapravo nije jasno. Čitava ova drama je jednačina sa mnogo nepoznatih. Prosto neverovatno zvuči činjenica da su se evropski budžovani vođeni kapitalom američkih banaka i bogatih naftaša, usudili da uđu u ovu priču, a da pri tom nisu razradili više od jednog scenarija. Posebno, jer se radi o početnom ulogu od nekih pet – šest milijardi dolara. Ili su postupili amaterski (u šta je teško poverovati), ili je ovo samo bio probni balon koji je pukao odmah pri naduvavanju.

Zanimljivo je da je UEFA u jeku ove afere obnarodovala da novi format Lige šampiona počinje od 2024. godine. Novo takmičenje u velikoj meri izlazi u susret zahtevima bogatih klubova i poprilično liči na ono oko čega je i izbila sva ova frka. Neće biti više takmičenja po grupama, a u ligaškom delu će učestvovati 36 ekipa. Svakoj ekipi je zagarantovano najmanje 10 utakmica, a ukupan broj mečeva je povećan za 100.

Malih klubova u celoj ovoj priči, naravno, nema nigde. I dalje će da grcaju u dugovima i da se potucaju po nekim vukojebinama celo leto da bi eventualno izborili učešće u elitnom takmičenju, gde će im najveće dostignuće biti činjenica da se nisu obrukali. Mnoge bi paralele mogle da se povuku između ovog događaja i nekih drugih dešavanja u svetu u ova turobna vremena. Činjenica je da krize izazivaju i ubrzavaju promene koje ne moraju nužno biti loše. Ipak, jedno je sigurno – bogati će iz cele ove priče izaći sa još debljim novčanikom.