26.11.2020.
Intervju

STRIP-AUTOR FRANJA STRAKA, DOBITNIK OKTOBARSKE NAGRADE ZA UMETNOST

Kroz strip preispitujem sebe u vremenu u prostoru

I u ovim godinama neprekidno stvaram, odnosno, ne stvaram, već preispitujem sebe u vremenu i prostoru.  Svakog dana crtam. Teme su svuda oko mene.  Kada su mi javili da ću dobiti nagradu, nisam baš verovao da će se to dogoditi. Kroz svoj rad ću pokušati da ne razočaram sve one ljude koji su odlučili da meni nagrada pripadne, jer su uvideli vrednost mog stvaralaštva, kaže Franja Straka

Franja Straka, strip-autor, ovogodišnji je dobitnik Oktobarske nagrade iz oblasti umetnosti. Rođen je u Čereviću, gde se i školovao, a svoj radni vek je započeo u beočinskoj fabrici cementa. Još kao vrlo mlad, počeo je da se bavi karikaturom i ilustracijom, a kasnije je postao i majstor-stripa, koji se izdvaja po svojoj autentičnosti. U svom opusu ima hiljade i hiljade iscrtanih strip-ploča, a ni sa svojih 68 godina ne prestaje da stvara. Strip „Ajk“ je objavio kao dvadesetogodišnjak. Neki od njegovih poznatih serijala su „Provale“ i „Duga devetka“, zatim, tu je i „Miris tišine“, „Propuzilište“ i „Samonikli korov strip“, koji distribuira putem elektronske pošte. Takođe, Franja se bavi i ilustracijom knjiga. Kako kaže, u njegovim stripovima dominira tema svakodnevice koja nas okružuje, i za njega je to neiscrpna inspiracija.

– Interesovnje za crtanje mi se javilo još u mladosti. Nisam se školovao konkretno za to. Ceo svoj život sam proveo kao fizički radnik u fabrici cementa, kasnije sam bio noćni čuvar, a i danas radim fizičke poslove. Ali, za mene je strip život. Danas nikoga strip ne zanima. U današnje vreme, kada vam neko objavi strip i kad vi tražite honorar, on vas gleda kao da ste pali s Marsa, započinje Franja razgovor  kroz smeh.

On dodaje da se kroz svoje stvaralaštvo, ali i u životu, trudio da ne pripada nekoj konvencionalnoj struji u stvaralaštvu, ali da to ima svoju cenu.

‒ Imam mnogo objavljenih radova. Na primer, „Propuzilište“ se može čitati maltene 50 puta i da 50. put nađete nešto novo. Trudim se da uvek budem svoj, plašim se robovanja predrasudama. Zato me je kritika i nazvala strip-alternativac, jer ne može neko da mi donese scenario i da mi kaže da nacrtam strip onako kako tamo piše. Onda se bune čovek i umetnik u meni, kaže Franja.

Franja dodaje da je on glavni junak u svojim stripovima, ali i da se u njima svi pomalo mogu prepoznati.

– Posle nekih životnih poraza, crtanje je za mene bilo ohrabrenje. Interesuju me teme kao što je dadaizam i slično. I u ovim godinama  neprekidno stvaram, odnosno, ne stvaram, već preispitujem sebe u vremenu i prostoru.  Svakog dana crtam. Teme su svuda oko mene, ali ne silim. Čim postoji sumnja da to neće biti originalno, onda napravim pauzu. Dešava mi se da jedan strip radim i desetak godina. Svako se može prepoznati u mojim stripovima, ali ta istina može i da zaboli. To je najveći problem, ne usuđuje se svako da stane na zemlju i kaže- E, to sam ja. Kod mene ne postoji autocenzura, zato sam na margini, jer su se mnogi pronašli u mojim radovima. Neki misle da sam šovinista, a u principu ne shvataju da to u stvari nisam ja, već život sam, kaže Franja.

Franja se u svojim stripovima poigrava sa svakodnevicom, dodajući dozu humora i satire, a kako kaže, u današnje vreme nije baš lako biti humorista.

‒ Čini mi se da sam pre bio veći njime. Kada imate državu u kojoj je sve humor, onda baš i nije lako baviti se humorom. Životne situacije često mogu da budu apsurdnije od samog stripa. Koraks i Dragan Petričić su retki humoristi koji opstaju na našim prostorima. Koraks već godinama sa stranica lista „Danas“ predstavlja istinu ljudima. Međutim, mnoge to ne interesuje, jer je ljudima teško da istinu prihvate. Primetim ponekad i dozu zdravog humora, ali je to retkost, ističe Franja.

Iako iza sebe ima mnogo stripova i ilustracija, Franja je sa 68 godina dobio svoje prvo priznanje- Oktobarsku nagradu u oblasti umetnosti.

‒ Kada su mi javili da ću dobiti nagradu, nisam baš verovao da će se to dogoditi. Kroz svoj rad ću pokušati da ne razočaram sve one ljude koji su odlučili da meni nagrada pripadne, jer su uvideli vrednost mog stvaralaštva. Još sam ja na margini, ali imamo mnogo toga da kažem i u ovim godinama. Mogu zaisigurno da kažem da nisu pogrešili što su mi dodelili ovu nagradu, kaže kroz smeh ovaj autentični beočinski umetnik.

Z. Popović

foto: B. Tucaković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.