MRTAV UGAO

Pristup

Za nama je još jedno kolo evropskih fudbalskih kupova koje je poslužilo kao podsetnik gde se ustvari naš fudbal nalazi u odnosu na ostatak Evrope. I dok je Partizan vodio borbu sa Mančesterom i tesno izgubio, Crvena Zvezda je dobila šamar u Londonu.

Navijači Zvezde su željno iščekivali duel njihovog tima sa engleskim Totenhemom. Atmosferu je dodatno podgrejala činjenica da su Englezi od početka ove sezone generalno u banani. Ništa im nije polazilo za nogom a natpisi u tabloidima su se ređali kao na traci.

Kako to obično biva, čim namirišu krv, razni kojoti i hijene počinju da obigravaju oko ranjenika želeći da ga dokrajče. Kao da igračima i treneru Pevaca nije bilo dosta njihove muke na terenu, krenule su da kolaju priče o odlascima iz kluba, lošoj atmosferi i skandalima. Spekulisalo se i o tome da li je jedan igrač Totenhema opalio ženu svog kolege. Nema sumnje da su engleski tabloidi surovi u svom poslu.

U takvoj atmosferi, rekli bi ljudi, bilo je logično da Zvezda iskoristi haos u protivničkom taboru i uzme skalp moćnom Totenhemu. Verovatno nije bilo navijača beogradskog kluba kojem tako nešto nije palo na pamet. Ali, što se ono kaže – prc Milojka.

Svakom nizu dođe kraj. Totenhem je imao niz očajnih rezultata i bilo im je potrebno jedno istresanje kakvo smo videli u Londonu prošle nedelje. Na žalost brojnih navijača, Zvezda je bila ta koja je skinula gaće. Ispostavilo se da su Englezi bili nabrijani da pošteno izdevetaju nekog i na taj način povrate samopouzdanje.

Nije problem, niti je iznenađenje to što je Zvezda izgubila od, za klasu boljeg protivnika. Problem je u pristupu utakmici. Ne igrača, već trenera. Izađi majstore i potuci se na terenu, pokaži zube, otvori se, probaj da počneš utakmicu sa dva špica, uplaši protivnika, iznenadi ga… Ako misliš da igraš bunker protiv Bajerna i Totenhema, u startu si najebao. Jednostavno, kasnije ili pre ćeš popiti gol. Pa ti ljudi su igrali finale Lige šampiona prošle sezone.

Kao primer Milojeviću, mogla bi da posluži prošlonedeljna utakmica između Slavije iz Praga i Barselone. Ko je gledao meč, zna o čemu pričam. Jednostavno, Česi su izašli na teren i pičili se sa Barsom 90 minuta. Izgubili su sa 2:1, ali poslednjih dvadesetak minuta su sabili Špance u njihov kazneni prostor. Ne viđa se često da se moćna Barselona grčevito brani i panično ispucava lopte što dalje od svog gola. Za klasu slabija ekipa je izašla na teren i nadigravala se sa protivnikom. Inače, igrači Slavije su pretrčali 15 kilometara više od svojih rivala. Sjajan meč.

Drugi naš klub u Evropi se nije ovajdio od posete slavnog Junajteda Beogradu. Bar što se bodova tiče. Partizan je izgubio sa 1:0, golom iz penala.

Opšti je utisak da su Beograđani zaslužili pobedu protiv raspale ekipe sa Ostrva. Bili su bolji, pravili šanse, ali lopta nije htela u gol. Velika šteta, jer bi bodovi iz ovog meča znatno olakšali posao Partizanu u daljem toku takmičenja. Da muka bude veća, crno-beli su oštećeni i za penal u drugom poluvremenu.

I Partizan je pokazao Zvezdi kako treba igrati sa jačima od sebe. Nisu se uplašili moćnog imena sa druge strane terena. Ruku na srce, moćno ime je jedino ono što je i ostalo od Mančestera u ovom trenutku.

Ipak, treba naglasiti problem koji Partizan ima u realizaciji. Džaba ti tolike šanse i šutevi ako ne možeš da uvaljaš bar jedan gol. Isti taj Partizan je pre ovog meča izduvao od Mladosti iz Lučana. I tu su se žestoko ispromašivali. Pametnom dosta.

Naša dva najveća kluba tek čekaju najteža iskušenja u Evropi. Biće prilike za bodove, barem što se Partizana tiče. A njihove komšije? Pa mogli bi za promenu pokazati muda i napasti Bajern ili Totenhem u grotlu Marakane. Pa nek ide svet.