18.04.2019.
Kolumna: Četke & Metle

SADA & OVDE

Smrt žene na Balkanu

U nedelju, 14. aprila, u 77 godini umrla je Mirjana Marković, udovica pokojnog Slobodana Miloševića. Umrla je u političkom progonstvu u Rusiji. Nekoliko dana ranije, Apelacioni sud u Beograd je ukinuo prvostepenu presudu kojom je prošle godine bila osuđena na godinu dana zatvora zbog optužbe da je pre 19 godina uticala na nekakvu vladinu komisiju da dadilji svom unuku dodeli državni stan. Trebalo je da suđenje u ovom bizarnom procesu krene ponovo, ali eto, nećemo dočekati da se Miri Marković konačno presudi zbog tog famoznog stana. Nadam se da narečena dadilja i dalje živi u predmetnom stanu, ali to nije više važno. To nikad nije bilo važno, ni dadilja, ni stan, ali u ovoj zemlji je sve naglavačke pa i proces protiv udovice Slobodana Miloševića. To posebno.

Ako ništa drugo nisu mogli da joj nađu, za taj stan stvarno nisu morali da potežu sudsku mašineriju i da nas sve komplet prave budalama.

Međutim, smrt ove žene izazvala je na društvenim mrežama (što je drugo ime za septičku jamu najgoreg verbalnog iživljavanja) neverovatne izlive mržnje, besa i bestijalnih komentara koje pristojan čovek ne može ni zamisliti. Odijum javnosti prema njoj može se porediti možda sa mržnjom kojom je Srbija mrzela recimo Dragu Obrenović, ili Irenu Kantakuzinu (Branković), a koja je ušla u narodnu pesmu. Uopšte, srpska javnost je kroz istoriju umela nesebično, dosledno i ubitačno da mrzi žene svojih vladara. Mrzela je možda i vladare, ali njihove žene neuporedivo živopisnije i jače. Jer, šta je bila žena u Srbiji? Živinče, nešto malo bolje tretirano od krave. To je patrijarhalna tradicija i društveni obrazac, neuništiv i večan. I ko tom ženskom živinčetu uopšte daje pravo da nešto misli, odlučuje ili ne daj bože vlada? Sa njom je najbolje na bajonet, ko sa Dragom Obrenović, koju uporno nazivaju Dragom Mašin.

Za Slobodanom Miloševićem se plakalo, za Miru Marković su se junaci sa tvitera nadali da je imala dugu i bolnu smrt. On je u srcima većine, tvrdim, ostao junak otpora mrskom zapadu, borac za srpstvo koji samo nije imao malo geopolitičke sreće, a ona je svo zlo ovog sveta. Za njega se glasalo, pa nije red da se sad pljune na sopstveni izbora. Sa njom je situacija lakša, lakša za transfer frustracije zbog svih poraza u koje nas je S. Milošević i svi koji su glasali za njega vodio celu deceniju i duže. Ne, nismo krvi mi, nije kriv ni Milošević, za sve je kriva Mira Marković. Ona je ubila Stambolića, ona je ubila Ćuruviju, pokušala da ubije Vuka Draškovića, ona je opljačkala zemlju, rasturila Jugoslaviju, pobila muslimane u Srebrenici, opsedala i granatirala Sarajevo četiri godine, organizovala Bljesak i Oluju, i sve tako redom do kraja, i na kraju, ona je bombardovala Srbiju. Ona je crvena veštica, a mi, mi nismo ništa krivi. A ni Sloba.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.